NEBOJŠA ZELENOVIĆ O VINAVERU I SRBIJI: Šabac je videlo slobode, biće ovo mesto gde ljudi pristojno žive
Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, Foto: Dragana Udovičić

SIMFONIJA VINAVER

NEBOJŠA ZELENOVIĆ O VINAVERU I SRBIJI: Šabac je videlo slobode, biće ovo mesto gde ljudi pristojno žive

Govoreći na otvaranju večeri posvećenoj Stanislavu Vinaveru, gradonačelnik Šapca istakao je važnost proslavljenog srpskog pisca prilikom razumevanja francusko-srpskog prijateljstva

Objavljeno: 06.03.2019. 20:00h
  • 1

U Francuskom institutu u Beogradu večeras je održano veče posvećeno piscu Stanislavu Vinaveru i naučnom zborniku sa skupa "Stanislav Vinaver i francuska kultura" održanom u okviru "Vinaverovih dana evropske kulture u Šapcu".

Gradonačelnik Šapca i lider stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović na početku je istakao da mu je velika čast i zadovoljstvo da govori upravo o ovom srpskom piscu.

- Nema, verujem, bolje teme da govorimo o sebi i o svojoj budućnosti. Kao što neko mudar reče, Vinaver je najevropskiji poslenik srpske kulture. Svojim delom i genijalnošću otvorio je širom vrata ulasku evropske duhovnosti u naše nacionalno biće - rekao je jedan od lidera Saveza za Srbiju i prvi čovek Šapca, pa nastavio:

- Ovde se zapravo radi o slobodi, modernosti i toleranciji. Radi se o tome da li i kako da budemo društvo ljudi otvorenog uma. Zbog toga je Vinaverovo delo dragoceno danas u Srbiji.

Prema Zelenovićevim rečima, Francuska i Pariz su imali za Vinavera neprocenjiv značaj.

- To je njegovo "videlo sveta". I danas je prijateljstvo i razumevanje s Francuskom od ključnog značaja za nas. Danas i ovde svedočimo o tom prijateljstvu i želji da delimo zajedničku, evropsku budućnost.

foto: Fondacija Novak Đoković

Šabac je danas videlo slobode u Srbiji, smatra gradonačelnik ovog grada.

- Mi ćemo od svoje zemlje napraviti mesto gde slobodni ljudi pristojno žive. Kultura, u kojoj su Vinaverovo delo i njegova borba protiv mračnjaštva , kao i njegov patriotizam jedan od ugaonih kamenova, mora da bude temelj naše borbe za normalnu Srbiju. Zato vas u ime građana Šapca i u ime grada Šapca, koji je osnivač Fondacije Stanislav Vinaver, koja je izdala ovu divnu knjigu , najtoplije pozdravljam - rekao je u svom govoru Zelenović.

Podsećajući na manifestaciju koja je u Šapcu pokrenuta 2015. godine, ali i na Fondaciju Stanislav Vinaver koja je osnovana u ovom gradu, prof. dr Radivoje Konstatinović je "čestitao Šapčanima što nastavljaju najevropskiju i najsrpskiju tradiciju".

- Porodica Vinaver je deo najlepše šabačke tradicije. Njegova majka je bila uspešna pijanistkinja, a otac lekar koji je doneo prvi rentgen aparat u Srbiju - podsetio je prof. dr Tešić, istakavši značaj postojanja Vinaverovih dana evropske kulture u Šapcu i Fondacije Stanislav Vinaver.

KO JE BIO STANISLAV VINAVER?

Vinaver je bio srpski pesnik i prevodilac jevrejskog porekla. Živeo je na prelazu između 19. i 20. veka. Rođen je 1891. godine upravo u Šapcu. Ovaj erudita i književnik osnovnu i srednju školu završio je u tom gradu, dok je na čuvenoj pariskoj Sorboni studirao matematiku i fiziku.

U balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu učestvovao je kao dobrovoljac i jedan od 1.300 kaplara. Bio je poručnik u slavnom Đačkom bataljonu, a prošao je golgotu povlačenja preko Albanije, da bi na Krfu postao urednik Srpskih novina.

Njegov nemirni i razbarušeni književni duh naročito se isticao među srpskim modernistima s početka 20. veka (zajedno s Milošem Crnjanskim, Dragišom Vasićem, Ljubomirom Micićem, Radetom Draincem...).

Bio je utemeljivač ekspresionističkog pokreta (napisao je "Manifest ekspresionističke škole“), najoštrije se zalažući za raskid s tradicionalnim umetničkim izrazom, osporavajući dotadašnje patriotske i deseteračke kanone.

Još 1911. napisao je "Mjeću" kojom je započeo prevazilaženje srpske moderne. Parodijske pesme poput "Evdoksije" subverzivnog su karaktera i suštinski su početak srpske avangarde. Vinaver je prvi preveo Hašekovog "Dobrog vojnika Švejka“, Rableovog "Gargantuu i Pantagruela“, Kerolovu "Alisu u zemlji čuda“, Tvenove "Doživljaje Toma Sojera“.

Drugi svetski rat proveo je u zarobljeništvu u nemačkom logoru Osnabrik. Poslednje godine života (1945. — 1955.) proveo je u Beogradu radeći kao profesionalni književnik, satiričar i prevodilac s francuskog, engleskog, ruskog, češkog, poljskog i nemačkog jezika. Njegovi specifični prevodi, u kojima je zarad prenošenja najdubljeg smisla i tumačenja prevođenog teksta vidljivo odstupao od originala, ponekad su nailazili na odbijanje izdavača, ali su i danas ostali nenadmašni, skoro kao posebna književna dela.

Na polju satire Vinaverove parodije odlikuju se beskrajno duhovitim obrtima, svežinom izraza i prefinjenim osećajem za grotesku, što je posebno došlo do izražaja u "Pantologijama novije srpske pelengirike“.

Među brojnim Vinaverovim radovima, najpoznatija su: "Priče koje su izgubile ravnotežu“ (1913), "Misli“ (1913), "Varoš zlih volšebnika“ (1920), "Gromobran svemira“ (1921), "Čuvari sveta“ (1926), "Ikarov let“ (1937), "Ratni drugovi“ (1939), "Evropska noć“ (1952), "Jezik naš nasušni“ (1952) i kao kruna njegovog razmišljanja o srpskom jeziku "Zanosi i prkosi Laze Kostića“ (1963).

U ovoj poslednjoj knjizi, za koju je vodio veliku bitku i za života nije mogao da nađe izdavača, autor je polemičkim majstorstvom do vrhunca doveo svoje kritike srpskog kulturnog mediokritetstva i mitomanstva. Iako je pokazao da se može biti moderan u kontekstu nacionalne kulture, on je i posle toga još pola veka ostao neshvaćen, potiskivan i prećutkivan, pa su "Zanosi" ponovo štampani tek 2006. godine.

U knjizi na skoro 600 strana eseja o velikom pesniku, Vinaver je uspeo da oslika kompletno duhovno i umetničko nasleđe srpske književnosti, kulture, mitologije, državnosti i da napiše ne samo monografiju o Lazi Kostiću, već i autopoetičko delo, koje spaja intelektualno-umetničku radoznalost, enciklopedijsku obaveštenost i autentični duh.

Vinaver je umro u Niškoj Banji 1. avgusta 1955. godine.

BONUS VIDEO:

ISPOVEST JOŠ JEDNE JUTKINE ŽRTVE: Probao je da me obljubi, a njegova sestra je sve gledala!

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media