BIO SAM U RAKITI I TAMO JE OTELOVLJENJE UŽASA! Profesor Ratko Ristić o protestima protiv mini hidro-elektrana
Ratko Ristić o protestima "Ne za MHE", Foto: Printscreen / Youtube

intervju

BIO SAM U RAKITI I TAMO JE OTELOVLJENJE UŽASA! Profesor Ratko Ristić o protestima protiv mini hidro-elektrana

Profesor Ristić kaže da je Nacionalnim akcionim planom za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora predviđeno da Srbija proizvede 27 odsto potrebnih količina energije iz obnovljivih izvora na ukupnom godišnjem nivou, ali da je problem nastao "kada je čitava zakonska regulativa resetovana u smislu forsiranja malih hidroelektrana derivacionog tipa"

Objavljeno: 14.02.2019. 13:35h
  • 11

Nakon protesta u Pirotu iz septembra prošle godine, u nedelju, 27. januara, i u Beogradu je održan protest protiv izgradnje malih hidroelektrana (MHE) pod nazivom "NE za MHE".

Jedan od govornika na oba protesta bio je i profesor i dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić.

U razgovoru za "Vreme", profesor Ristić kaže da je Nacionalnim akcionim planom za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora predviđeno da Srbija proizvede 27 odsto potrebnih količina energije iz obnovljivih izvora na ukupnom godišnjem nivou, ali da je problem nastao "kada je čitava zakonska regulativa resetovana u smislu forsiranja malih hidroelektrana derivacionog tipa".

Šta je to derivacioni tip hidroelektrana?

- To znači da se voda zahvati na određenom profilu na reci tako što se napravi mala brana, tzv. vodozahvatna građevina, a voda se uvodi u derivacioni cevovod, koji je prosečne dužine 2-5 kilometara. Problem je u tome što derivacijom vode korito reke ili potoka – u našem slučaju to su uglavnom potoci – ostaje lišeno najvećeg dela vode i to ima vrlo loše posledice po živi svet u tim vodotokovima. Dalje, na tim deonicama obično dođe do poremećaja režima prihranjivanja podzemnih voda, jer deo vode iz rečnog i potočnog korita prodire u akvifer, u podzemlje i hrani izvore. Na ovaj način se izvorima smanjuje izdašnost, jer dobar deo vode više uopšte ne teče tim delom korita, tako da nema te cirkulacije sa akviferom. Posebno neprihvatljivo u našim uslovima jeste što se često deonice derivacionih cevovoda nalaze pored, ili čak u naseljenim mestima, gde dolazi do potpunog poremećaja života lokalnog stanovništva - rekao je Ristić. 

 

- Dodatno, pošto su MHE često u brdsko-planinskom regionu, da biste napravili vodozahvatnu građevinu i kasnije cevovode, morate da pravite i pristupne puteve. Tu se seče šuma, na vrlo velikim nagibima iniciraju se neki erozioni procesi, koji imaju nepovoljni uticaj na nizvodne deonice rečnog toka. Takođe, u slučaju sela Rakita, osim svih ovih opisanih efekata, imamo jedan ozbiljan i opasan presedan – da su nizvodno od sela probijene dve džinovske deponijsko-konsolidacione pregrade, dakle, brane u koritu potoka Rakita. Te brane su napravljene da bi zaustavile erozione materijale i ublažile efekte bujičnih poplava koje se javljaju na tim terenima, i treba da štite nizvodne deonice. Međutim, izvođač radova je probio te brane bez ikakve dozvole, da bi provukao cevovod po najoptimalnijoj trasi, da bi imao što manje troškova. Pri tome je uništio na toj srednjoj pregradi tzv. slapište, organ na prelivnim objektima, koji treba da umiri kinetičku energiju vode.

U prevodu, ako bi se javila bujična poplava, a to je ono što je umalo potopilo Srbiju 2014. godine, onda bi te deponijsko-konsolidacione pregrade koje su probijene bile u uslovima smanjene stabilnosti i postojala bi opasnost da dođe do njihovog rušenja i pokretanja desetina hiljada kubnih metara nataloženog materijala – plus ta bujična voda. Evo, pre neki dan smo imali slučaj u Brazilu – probijena je brana jalovine, više od 300 ljudi je zatrpano muljem. Isto, samo u manjoj razmeri, moglo bi da se desi u Rakiti. Dakle, proces izgradnje MHE nosi zaista brojne negativne ekološke posledice, ugrožava lokalno stanovništvo, i postavlja se pitanje smisla čitavog tog koncepta, jer ako bi se i napravilo svih 856 objekata, udeo proizvedene energije bio bi svega 2-3,5 odsto.

Na pitanje šta bi moglo da se uradi i da li taj ceo proces može da se prekine, kao i da se sve upropašćeno vrati u prvobitno stanje, profesor Ristić je za Vreme rekao da nije nemoguće, ali da košta. 

- Teško je brzo dovesti u prethodno stanje ono što je upropašćeno. Moguće je, ali košta. Potrebno je da država na strateški način sagleda šta je najbolje za sve nas, to je suština. Dakle, ako nama treba energija iz obnovljivih izvora, mi treba da se potrudimo da je obezbedimo. Zvanični podaci govore da gubici u distributivnoj i prenosnoj mreži EPS-a iznose oko 17 odsto. Tehnički gubici na nivou Evrope su pet odsto. Šta je sa onom razlikom, šta je sa ostalih 12 odsto? Ako bi se rekonstruisali naši postojeći veliki hidroenergetski kompleksi, ako bi se unapredili u tehnološkom smislu, ako bi se povećao stepen efikasnosti, potpuno bi bila izlišna gradnja MHE.

Takođe, mogli bismo malo više da se orijentišemo na geotermalnu energiju, na biomasu, tj. na proizvodnju energije iz organske produkcije u poljoprivredi i šumarstvu. Reč je o kogeneracijskim postrojenjima, koja bi mogla da se prave disperzivno – po čitavoj teritoriji Srbije, tamo gde ima sirovine da bi troškovi bili što manji. Kogeneracijski procesi, kojima se proizvodi toplotna energija i električna energija u isto vreme, toliko su unapređeni da je moguća nulta emisija gasova sa efektom staklene bašte. Sve su to pravci gde naša države može apsolutno kompetentno da dođe do onih potrebnih 27 odsto. Ali, za to je potrebna politička volja koja će konstatovati da su MHE štetne, da daju malo energije, prave velike ekološke štete i izazivaju veliko nezadovoljstvo građana. Niko to ne treba da smetne sa uma. Ljudi u Srbiji su veoma nezadovoljni zbog ovih MHE.

Ja sam bio u Rakiti, i ono što sam tamo video je otelovljenje užasa. Meštanima je neko došao u selo, razvalio im centar sela, počeo da pravi vodozahvatnu građevinu, izazvao klizište, skliznulo je brdo... To što zovu Rakitska reka, to je običan potok, koji možete da pregazite kada su male vode. Oni su prirodno korito rakitskog potoka zatrpali, napravili nasip i onda su u tom nasipu sa jedne strane prokopali kanal da voda može da teče, a u drugom napravili cevi.

Kada propisuju vodoprivredne uslove, "Srbijavode" traže da cevovod bude van korita za veliku vodu, tj. da cevovod bude na nekim kotama koje su iznad velike vode. Kada se kaže "van korita za veliku vodu", to znači na kotama koje su više od projektovanog nivoa velike vode, upravo da bi se očuvao živi svet. Velika većina investitora cevovod ukopava u jedan bok korita ili gurne kanal u korito. Retko ko poštuje ovaj uslov, a taj uslov je pokušaj da se očuva živi svet. Ako vi stavite cevovod negde ispod propisanog, to znači da teške mašine na deonici od nekoliko kilometara uđu u reku i razvale i unište sve. To potpuno degradira biodiverzitet i uništi staništa. Ako bi se kopalo iznad velikih voda i ako mašine ne bi ulazile u rečno korito, onda bi bilo moguće ostvariti derivaciju, odnosno zahvatanje vode u cevovode bez uništenja staništa autohtonih vrsta. Međutim, onda bi to u tehnološkom smislu značilo da investitor mora da pravi pristupne puteve sa strane, što bi mu enormno povećalo troškove. Oni znaju gde moraju da grade, ali rade ono što im je jeftinije.

Sad su u Rakiti izašli, čini mi se, vodoprivredni i ekološki inspektori i investitoru su dali obustavu radova i naložili da cevi izmesti iz korita za veliku vodu. Ljudi u Rakiti su dovedeni do stanja očaja, njih su mesecima ignorisale sve državne službe, od opštinskog do republičkog nivoa, oni nisu imali drugi izlaz nego da se bune. Jedino što imaju je ta rečica, malo prostora, put i škola, i onda dođu ovi i sve to razvale – ulaze u privatne parcele, dovode privatna obezbeđenja, katastrofa - kaže Ristić. 

BONUS VIDEO:

KAD JOJ SE JEDU KIFLICE Veljko snimao Bogdanu u PIDŽAMI i pokazao detalj koji je sve nasmejao!

(Espreso.rs / Vreme)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media