NE MISLIM I NE OSEĆAM DA ŽIVIM U DELIMIČNO SLOBODNOJ ZEMLJI! Ana Brnabić o padu Srbije na listi slobodnih država

Srbija je pala iz grupe slobodnih zemalja u grupu delimično slobodnih zemalja na skali osnovnih sloboda.

To je objavila organizacija Fridom haus u svom novom izveštaju "Sloboda u svetu 2019" u utorak, a u sredu je stigla reakcija premijerke Ane Brnabić.

Kako se navodi u izveštaju, Srbija se u odnosu na prošlu godinu pogoršala za šest poena u uslovima političkih prava i građanskih sloboda i ove godine ima 67 poena i svrstava se u grupu zemalja koje su imale najveće gubitke u jednoj godini. U godišnjem izveštaju procenjuje se stanje sloboda u 195 zemalja i 14 teritorija tokom 2018. godine, a zemlje se ocenjuju na skali do 100 poena, i zatim svrstavaju u opšti status kao slobodne, delimično slobodne ili neslobodne. “Status Srbije je pao sa slobodnog na delimično slobodan zbog pogoršanja u održavanju slobodnih izbora, nastavljenih pokušaja vlade i vlastima bliskih medija da podrivaju nezavisne novinare kroz pravno uznemiravanje i kampanje blaćenja i de fakto akumulaciji izvršnih ovlaščenja predsednika Aleksandra Vučića koje je u suprotnosti sa njegovom ustavnom ulogom”, navodi se u izveštaju. U delu izveštaja o Balkanu navodi se da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Crne Gore Milo Đukanović "nastavljaju da učvršćuju svoju državnu moć oko sebe i svojih klika, podrivajući osnovne standarde dobre vladavine i prevazilazeći njima dodeljene ustavne uloge". “Antidemokratske vođe u centralnoj Evropi i na Balkanu, uključujući one koji su drsko učvrstili vlast van ustavnih ograničenja, nastavljaju da podrivaju institucije koje štite slobode izražavanja i udruživanja i vladavinu prava”, navodi se u izveštaju.

Pored Srbije i Mađarska je prešla iz slobodne u delomično slobodnu zemlju zbog napada premijera Viktora Orbana i njegove stranke Fides na demokratske institucije. U Evropi od 625 miliona ljudi, 83 odsto živi u slobodnim zemljama, četiri odsto u delimično slobodnim, a 13 odsto u neslobodnim. Kao delomično slobodne su označene Srbija, BiH, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Kosovo, Mađarska, Moldavija i Ukrajina, a kao neslobodne Rusija i Belorusija. Sve ostale države u Evropi imaju status slobodnih. U 2018. godini sloboda u svetu zabeležila je pad 13. godinu zaredom. Pad je obuhvatio razne zemlje u svakom regionu - od dugogodišnjih demokratija kao što su SAD do učvršćenih autoritarnih režima kao što su Kina i Rusija, navodi se u uvodnom delu izveštaja. U periodu između 2005. i 2018. udeo zemalja koje nisu slobodne porastao je na 26 odsto, a onih koje su slobodne je pao na 44 odsto. Opšti pad u slobodi je i dalje mali u poređenju sa napretkom ostvarenim tokom 20. veka, ali je shema stalna i zloslutna, i ukazuje da je demokratija u opadanju.

Premijerka Ana Brnabić smatra da je izveštaj “Fridom house”, u kome se navodi da je Srbija delimično slobodna zemlja, nedovoljno objektivan i da se bavi nekim percepcijama sa kojima se ona ne bi složila. Brnabićeva je novinarima rekla da to ne znači da je taj izveštaj za nju irelevatan i poručila da će se njime baviti kako bi se stvari u Srbiji unapredile. “Što se tiče izveštaja ja moram da kažem da ću detaljno da pročitam, on je za mene relevatan kao i ostali izveštaji”, rekla je premijerka. Ona je rekla da se pak sa tim izveštajem ne slaže, navodeći da ne oseća da živimo u delimično slobodnoj zemlji već da, kako kaže, živimo u slobodnijoj zemlji nego pre nekoliko godina. Sloboda je, kaže, kada vlada brine o građanima, pokazujemo im da je na usluzi i oslobađa njihovo vreme da oni rade neke druge stvari. Bonus video:

(Espreso.co.rs)