ALEKSANDAR VUČIĆ Kome će sve biti povećana plata, kako će se razmrsiti kosovski čvor i da li će biti izbora u 2019?
Aleksandar Vučić u velikom novogodišnjem intervjuu za Espreso.rs, Foto: Filip Plavčić, Profimedia

VELIKI NOVOGODIŠNJI INTERVJU

ALEKSANDAR VUČIĆ Kome će sve biti povećana plata, kako će se razmrsiti kosovski čvor i da li će biti izbora u 2019?

U drugom delu intervjua s predsednikom Srbije nastavljamo razgovor na sve aktuelne teme

Objavljeno: 02.01.2019. 11:30h
Saša M. Stajić
Saša M. Stajić
Glavni i odgovorni urednik
  • 101

U prvom delu jedinog intervjua koji je za Novu godinu dao nekom srpskom mediju predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o protestima opozicije, svojim greškama, pretnjama koje mu upućuju, ubistvu Olivera Ivanovića, najbogatijim Srbima, srpskom zdravstvu i lečenju dece u inostranstvu.

 

U drugom delu s predsednikom pričamo o protestima "Pravda za Davida", Kosovu, EU, Rusiji, stanju u srpskom pravosuđu, Ivanu Ivanoviću, Zoranu Đinđiću, Slobodanu Miloševiću, Tomislavu Nikoliću, omiljenim opozicionim političarima, povlačenju iz politike, pisanju memoara...

VAŽNA NAPOMENA ZA SVE MEDIJE: UKOLIKO PREUZIMATE INTERVJU ILI POJEDINE NJEGOVE DELOVE, OBAVEZNO MORATE NAVESTI IZVOR, TAČNIJE PORTAL ESPRESO.RS.

Jedna od gorućih tema proteklih dana je sve ono što se dešava u Banja Luci na protestima pod nazivom "Pravda za Davida". Kako ste vi kao čovek, a onda i kao političar reagovali kad ste videli da su uhapšeni roditelji tog momka?

- Dovodite me u situaciju da kao predsednik Srbije komentarišem nešto što ne bi trebalo da komentarišem i nije prijatno. Nemam ni nameru, ni želju, ni mogućnost da se mešam u rad organa Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Želim Republici Srpskoj stabilnost, mir i dobru budućnost. Nisam davao intervjue, ovo je jedini ozbiljan intervju koji dajem za Novu godinu i čini mi se da niko nije analizirao godinu za nama ni u Srbiji, ni u regionu i da su se svi bavili onim što je njihov fokus u poslednjih 3 ili 15 dana. Ova 2018. godina je za Srbiju bila jedna od najboljih u smislu fabrika koje smo otvarali, smanjenja nezaposlenosti, smanjenja javnog duga, privrednog rasta... Po svim parametrima, jedna od najboljih godina. Bilo bi dobro kad bi 2019. bila tako dobra kao 2018, ali to nigde ne možete da čujete. I da opet dođemo na temu i pitanje koje ste mi postavili. Kod nas možete da čujete samo ono što nije dobro, jer i ovo što sam sad rekao niko neće ni da sluša, niti iko hoće da čita. Ako imate nekog da opsujete, da neko vas opsuje, dobro, to ljudi progutaju, mržnja, to je naša svakodnevica. Ružna reč je jedino merilo nečije vrednosti i što više opsujete, to ste bolji. Ja s tim ne mogu da se takmičim. U skladu s tim, uveren sam da će predsedavajući predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik naći rešenja o porodici koja je neutešna, koja je izgubila sina i u da će u budućnosti naći spokoj i mir i znati šta se desilo s njihovim detetom, jer strašno je teško reći nekom ko je izgubio svoje dete da nikad neće saznati kako ga je izgubio.

Kad kažete "teško", da li u taj korpus teških rečenica spada i ono što je Milorad Dodik rekao, da Velika Britanija kroz ovaj slučaj pokušava da ruši njega, a onda i vas? Da li je ta izjava primerena? 

- Vi mene sad pitate da analiziram izjave Milorada Dodika. Dodik je bio predsednik Republike Srpske, pa je bio predsednik Vlade, sad je predsedavajući u Predsedništvu BiH. Ne zaboravite jednu stvar oko koje smo postigli dogovor. Dodik je nekad na mitinzima govorio protiv mene. Ali kad sam postao predsednik Vlade, mi smo napravili dogovor. Ja vas molim gospodine Stajiću, nemojte na dnevnom nivou da donosite odluke da biste dodvorili bilo kome na Tviteru, nemojte u svojoj glavi. Mi smo napravili dogovor da Srbija mora da pomaže Republici Srpskoj i Srbija je pomogla u teškom trenutku, Dodik to zna. Srbija je pomagala u izgradnji škola, bolnica, vrtića, puteva, autoputa, a mnogo toga je u planu. Mi imamo dogovor da nikad više, kao nepisano pravilo, a kao u zakon da je upisano, da nikad Republika Srbija ne ide protiv Srpske, niti da Srpska ide protiv Srbije. Molim vas da to pokušate da razumete kao strateško opredeljenje koje mora da izdrži mnoga iskušenja. Da ja sad ulazim u nešto, da se postavljam kao mnogo bolji, niti mogu, niti hoću. Nemam pravo da mu naređujem, ali imam pravo da ga saslušam i da ga molim i kažem mu: "Mile, dragi prijatelju, samo da bude mir", ali da mu kažem više od toga nema smisla. Uvek sam speman da čujem: "Aleksandre, molim te, možeš li to i to". Takvo poštovanje koje gajiš prema Repubici Srpskoj ti ne daje mogućnost i pravo da budeš tutor, niti da tražiš nešto više od toga. Mislim da je to svakom jasno. To što neko nema u Beogradu ideju, pa su jedan dan žuti prsluci i dođu kao šoferi u Skupštini, pa se eto prave važni kao da je svetska revolucija. Biković je to lepo rekao: "Posle takvih gluposti koje slušam, trežnjenje je veoma bolno". Razgovarao sam s nekom trojicom ljudi koji su mi pričali, pa kažu: "Nema veze, ti to radiš dobro, nego hajde da mi malo nešto promenimo, ovo-ono. Ma, kakav Đilas i ovi lopovi, pa mi njih mrzimo". Na šta sam se zapitao: "Ček, da li pričamo o istoj stvari?". Mislio sam da klinci iz Kontravizije izmišljaju i da je sve to neka nameštaljka i da ti ljudi ne postoje, da oni izmišljaju da postoje ljudi koji ne znaju ko su Nadežda Petrović, Paja Jovanović, Uroš Predić, da su to korumpirani tipovi koje sam ja korumpirao. Shvatio sam da je nama obrazovanje stalo u tih nekoliko karaktera na Tviteru i kad se to ponovi jedno sto puta da ljudi misle da je to sušta istina i da nam je obrazovanje negde zaostalo u vremenu i prostoru. Plašim se da to jednim delom generiše našu budućnost i nadam se da ćemo imati snage da to promenimo.

foto: Filip Plavčić

Da se vratimo na Srbiju. Jedna od bolnih tačaka je što to se zemlja suočila s odlaskom velikog broja lekara i medicinskih sestara u inostranstvo. Ima mišljenja da za nekoliko godina neće imati ko da nas leči. Kako to sprečiti?

- Mi to već zaustavljamo, a ja se vama zahvaljujem na veoma ozbiljnom pitanju. Malo ko me to pita. Ja sam u Vranju rekao pred gradonačelnikom Slobodanom Milenkovićem i doktorkom Matić jednu stvar. Mi smo već sad povećali plate 12 odsto medicinskim sestrama, 10 odsto su uvećane plate lekarima, ali to nije dovoljno. Tražio sam, znam kompletnu računicu napamet, da 39 milijardi izdvajamo ukupno za lekare, 41 milijardu za medicinsko osoblje, a pre svega za medicinske sestre. Ako bismo uvećali sledeće godine suficit u budžetu, ako bismo imali rast preko tri posto, onda bi moja ideja i moja molba Ani Brnabić bila da idemo s povećanjem od najmanje 15 odsto za njih, i to dodatno, kumulativno na ovih 12 plus 10. Zlatibor Lončar mi je rekao ako idemo na 15-20 odsto da će 90 ili 95 procenata ljudi da ostane, jer time oni vide drugačiji trend, drugačiji odnos. Rumunija je to uradila s lekarima, ali je kasno bilo. Dramatično je digla plate lekarima, a mi moramo i medicinskim sestrama. U celoj Evropi tragaju za ljudima svih profila poslova, zato što se juri rast. Nemačkoj su potrebni radnici, varioci, tesari, mesari, vodoinstalateri, sve ono što mi nemamo danas. Na jugu Srbije, baš tamo odakle ste vi, na izgradnji dela autoputa radilo nam je mnogo Albanaca iz Makedonije, jer mi nismo imali ljude. Niko se više i ne buni, jer vi u Beogradu sad znate koliko je potrebno da sačekate vodoinstalatera. Ranije, pozovete ga i on dođe za 15 ili 20 minuta da vam namesti vodokotlić. Sad ih čekate, pa ih nema po tri-četiri dana i više, jer smo svi u jednom trenutku poželeli da budemo menadžeri, da budemo sve drugo, a zanate smo ostavili po strani. To je ono što je potrebno i zato ćemo da se borimo i to neće biti lako. Iz Srbije je proporcionalno manji odliv nego iz Hrvatske, Bugarske i Rumunije. Ali, ogroman je odliv, jeziva je šteta. Veliki broj mladih ljudi koji su vredni, sposobni i obrazovani i naravno, buntovni, šta smo mi njima krivi? Ne može mlad čovek od 25 godina da razume da ja njima nisam kriv za ekonomsku situaciju koju polako, ali sigurno popravljamo. Svi smo mu krivi podjednako. Estonska predsednica mi je rekla: "Znaš Aleksandre kad će ljudi prestati da odlaze i krenuti da se vraćaju? Prvi put kad ti plata pređe 1.000 evra". U našem slučaju će to biti 800 ili 900 evra. Tad će krenuti da se vraćaju zbog nižih troškova, jer je bolje da kod tebe rade za 1.000 evra nego u Nemačkoj za 2.200 evra.

Kad će to da se desi?

- O tome ne mogu da govorim. Pogrešio sam u proceni ranije kad sam rekao da će do kraja ove godine prosečna plata biti 500 evra, a biće 465 u januaru. Ali je svakako neuporedivo više nego 320 evra ili 330, koliko je bilo pre nekoliko godina. Govorimo o evrima, ne o dinarima, i to uz veoma nisku stopu inflacije, koja nije 11 odsto kao 2011. već je 2 odsto. Ako budemo imali ovakve ekonomske performanse, zato sam pričao o zlatnim godinama dok su mi se svi smejali, da imamo rast preko 3 posto, imamo šanse jer će usporavati svetska ekonomija. Plašim se kraja 2019. i početka 2020. godine, mnogo je dugova u svetu, ali uz tu usporenu ekonomiju, ako budemo držali preko tri odsto rasta, nije dovoljno, neću da budem presrećan, ali to je dobro. To bi značilo uz minimalan deficit i uz suficit budžeta da možemo dalje da smanujemo javni dug, da možemo i dalje da povećavamo plate i penzije i da ljudi mogu da osećaju bolji život i standard. Uostalom, ako pogledate onaj Crni petak, potrošilo se dva i po puta više novca i to ljudi osećaju, samo što mi Srbi nikad nećemo da kažemo da nam je bolje. Kod nas je uvek loše. Ako pogledate kroz istoriju još od Prvog srpskog ustanka, a kad su to Srbi mislili da im je bolje? U koje to vreme?

foto: Filip Plavčić

Možda im zaista nije bilo dobro svih ovih godina?

-  Uvek im bude bolje 30 ili 40 godina unazad, ali se retko pitamo šta mi to možemo da promenimo, možemo li više da radimo? Danas u jednoj novini piše da zarađujemo više, a da radimo manje. Ja Srbiji želim da radi više da bi zarađivala više, a ne da radi manje, jer ako radi manje neće zarađivati više. Ništa ne pada s neba.

Dosta se prašine proteklih dana diglo oko visine honorara za izvođače na novogodišnjem koncertu u Beogradu?

- Da li mogu da vas zamolim da ne pričamo o glupostima? U prošlosti, za vreme drugih Vlada, imali ste tri puta veće honorare. Nisam upućen, stvarno ne znam ni ko peva, ni gde peva, ni šta peva. Ali da vam objasnim to. Plaćali su mnogo više u Đilasovo vreme. Plaćali su kao za jedan most, za jednu manifestaciju mnogo više nego što će u 2019. godini biti vatrometa za 15 manifestacija. I tu su pokušali da obmanu javnost. Želim da verujem da je to bila nenemerna greška Branislava Trifunovića, koji je rekao da vatromet košta 850.000 evra. Ne, ne košta 850.000, toliko je Đilas potrošio. Ovde je 50.000 evra i manje od toga, i to za 15 manifestacija. Dajte ljudi, ako od drveta ne vidite šumu... Nije problem kritika, spreman sam da čujem svaku vrstu kritike, ali se trudite da dobijete neki detalj ne biste li mogli nekog da opsujete, a da pritom nećete da kažete da li Beograd izgleda uređenije. Imamo li neke objektivne kriterijume, imamo li broj turista, broj hotela, broj restorana kao objektivni kriterijum? Ti ljudi imaju koga da ugoste i koga da privuku. Ja mislim da se sve to vidi, da se ulaganja vide. Ljudi, ne zaboravite, budžet grada Beograda danas, ne pričamo o budžetu Srbije, Beograd ne isplaćuje penzije i plate, dakle, budžet je milijardu i sto miliona, a bio je pre samo nekoliko godina, kad je Đilas bio najbogatiji gradonačelnik na svetu, 750 miliona. Da li vi razumete da je to više od 30 odsto uvećanje prihoda, a deficit niži? Znate li kakav je to napredak? Mudis saopštava da je Beograd ispred Zagreba. Ali, neko ima stalnu potrebu da saopštava nešto ružno i da seče osigurače o kojima smo juče govorili. To je za mene paradigma bezobzirnosti i patološke mržnje prema sopstvenom gradu, narodu koji se raduje tome. Ljudi su počeli da se plaše da kažu da je jezivo kad neko ubacuje deterdžent u fontanu. Ljudi su počeli da se plaše, jer su videli da su ovi neki agresivni tipovi, pa se misle - ovi su ludaci, nemoj da se zameramo takvima.

Da li treba da se plaši novinar Jovanović koga su pokušali da ubiju, zapalili su mu kuću? Ljudi koji su pokušali ubistvo dobili su nanogicu i 50.000 dinara kazne, što je prilično skandalozno, ne znam da li ćete se složiti. Onda su mu opet provalili u stan. Šta to govori o pravosudnom sistemu Srbije?

- Nisu mu upali u stan, nego su pokušali. Naš pravosudni sistem je naša najveća rak rana, ako to smem da kažem i o tome govorim stalno i upravo je to sistem koji su nam ostavili Đilas i Jeremić.

foto: Filip Plavčić

Šta tu možemo da promenimo?

- Ne možete da promenite, izvinite, molim vas. Hoćete revoluciju?

Ne, ne...

- Hajde da probam da vam odgovorim. Hoćete revoluciju u pravosuđu? Ne da Evropa, ne da svet, ne daju svi žuti, ne daju, jer se toga drže. Imate sudijske funkcije kao ustavnu kategoriju, Saša. Kažite to narodu. Ne može Vučić to da promeni. Da ne bih bio neko ko stalno kritikuje naš pravosudni sistem. Ja kažem ovima iz Evropi - lepo ste pisali o pravosuđu, ali stanje je mnogo gore, ja sam saglasan s tim. Kakva je tu moja odgovornost?

Da li taj čovek može da bude zaštićen?

- Može. Po prvim rezultatima istrage, taj stan je bio prazan, mesecima niko u njega nije dolazio i neko je verovatno tipovao prazan stan da bi bio opljačkan, jer se vidi po onom što je upotrebljavano. Nije to bilo pripremano za fizički napad, već za pljačku, za obijanje. Prvi napad je bio napad kojim se ugrožavala sigurnost i bezbednost, a da li je bio pokušaj ubistva, nemojte to ni vi, ni ja da zaključujemo. To kako će sud da tumači, to je njihova stvar. Nemojte vi da budete ti koji će da pričaju: "Jao, neko je pokušao da ubije Borka Stefanovića", a onaj što je pokušao da nekog drugog okreće na ražnju, on je kolega novinar i on je dobar.

Slažemo li se da nije u redu da se premlaćuju politički oponenti, bilo na čijoj strani da su?

- Država je uradila svoj posao, policija je uradila svoj posao, je l to tačno, jeste. Uhvatila je one koji su to uradili Jovanoviću, Borku Stefanoviću. Šta još možemo da uradimo? Šta još želite da uradimo? Govorite o tome što može da se vidi samo s jedne strane, kažu, strašni tvitovi prema nekom novinaru koji je opoziciono nastrojen, a onda nećete da pročitate tvitove koje je pisao taj isti novinar pod lažnim imenom, pa kaže - "ja ću da te pečem na ražnju".

Ako pričamo o Vladimiru Đukanoviću, on je prvi pretio Mariniki Tepić izjavom: "Marinika shvati, nećemo stati". 

- Šta je rekao?  Šta to znači? Komentarisali su se izbori u Lučanimima.

foto: Filip Plavčić

Ta njegova izjava ima kontekst.

- Koji kontekst, bili su izbori u Lučanima. Marinika nećemo stati. Nećemo stati s pobedama. Ne zaboravite, to je bila poruka Đukanovića s Banjice: "Tadiću, znaj, nećemo stati" ili tako nešto oko pevanja pesama.

Ti tvitovi imaju drugi kontekst.

- Koji kontekst imaju, kažite mi?

Slične poruke su neke neofašističke grupe slale poslanici Mariniki Tepić, preteći joj.

- Đukanović je saslušan i priveden. Država je saslušala Đukanovića za nešto što je, složićete se valjda, ipak slabije snage ili sto puta slabije snage nego "okretaćemo te na ražnju". Je li tako, Stajiću? S vama mogu da razgovaram, jer ima racionalnog odgovora. A ne - ovo je dozvoljeno, ovo nije. Dajte ljudi, smirite se svi. Država nikom neće dozvoliti takvo ponašanje. Sve ćemo da pohvatamo. 

Kako tumačite završnu reč na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije? On tvrdi da iza tog ubistva stoji tadašnja Vlada.

- Ne tvrdi on to. Kažu da je to falsifikat, da je on samo ponovio ono što je Tijanić govorio. A da je to rekao, rekao bih mu: "Sram te bilo, barabo jedna", jer ja ni u kakvom ubistvu nisam učestvovao. Pošto kažu da je falsifikat, onda ću tražiti da to proverim.

Da li će to ubistvo dobiti konačan sudski epilog?

- Hoće, ali ne u vreme onih koji su se zaklinjali da će to da reše nego u vreme ludog Vučića. Nadam se.

Ovo sad nema veze s "ludim" Vučićem, ali pre mesec dana smo razgovarali i vaša najveća zabrinutost je bila za to što se dešava na beogradskim ulicama, a odnosi se na rat škaljarskog i kavačkog klana. Kao što vidimo, broj ubistava se povećao od tada.

- Broj ubistava se smanjio. Mogu da vam kažem samo o kakvoj laži je reč. Kao, priča se da nikad nije bilo gore. Samo je 2017. godina bila bolja s manje ubistava, kad smo imali ukupno 72 izvršenja krivičnog dela ubistva. Recimo, 2001. godine, u vreme demokratske vladavine ovih koji bi hteli da se vrate na vlast, 215 izvršenja krivičnog dela ubistva na teritoriji Republike Srbije. Srbija je veoma bezbedna zemlja, a da li može bolje, može. Srbija je mnogo bolja od evropskog proseka po broju izvršenja krivičnog dela ubistva. Dajte da prvo te stvari rešimo. To što biste vi novinari hteli da nametnete, što vam najbolje prodaje novine, što vam se najbolje čita, to je crna hronika, to je druga stvar. Danas imate ko je kome u kom trenutku udario šamar i to je na svim društvenim mrežama. U moje i vaše vreme, kad smo bil klinci, nije bilo tuča po školama?

foto: Filip Plavčić

Da se vratimo na rat crnogorskih klanova.

- Doći ćemo i do te teme. Sad uopšteno pričam o crnoj hronici. Da li je to tačno? 

Crna hronika prodaje naslove.

- Koliko puta sam se potukao, koliko puta vi, pa se to nikad nije pojavilo u novinama? Danas svaki šamar imate u medijima. Hajde da se vratimo na škaljare i kavače. Neće prestati i uvek će biti ubistava, prosto to nosi civilizacija, toga imate svuda u svetu, nadam se da će biti mnogo manje, mi radimo na tome.

Šta će država da učini?

- Krila su im prilično odsečena. Počela su na drugim mestima da se dešavaju ubistva. Nekima od njih uopšte nije dozvoljen ulazak na teritoriju Srbije, neki su pobegli s teritorije Republike Srbje, neki su uhvaćeni, neki su dali veoma važnu informaciju državnim organima. Sad je sve to na nižem nivou nego ranije, upravo zbog akcije države. Država će svoje akcije nastavljati, a da li će u potpunosti uspeti da iskoreni, to nije lako reći, ali sam siguran da će se broj vratiti na 2017. godinu i to je velika i važna vest.

Proteklih dana pala je prva presuda za penzije, nezadovoljni penzioner tužio je PIO fond i dobio je slučaj?

- Nije pala, to je prvostepena presuda. O tome bih mogao mnogo da vam pričam, ali ću još da ćutim jer čekam da se nešto završi. Onda ćete da se iznenadite ko, kako i zašto je doneo takvu odluku.

Pre nego što pređemo na Kosovo, moram da vam postavim pitanje vezano za Ivana Ivanovića. On je otišao s televizije na način na koji je otišao. Kako vi vidite njegovu poruku i sve što se dešavalo potom?

- To je prazna priča i vi znate da je to prazna priča. Mnogo ste vi inteligentniji nego što se ponekad pravite. Sačekajte, Saša. Čovek kaže: "Ja idem s televizije", je l tako? Rekao je: "niko me nije oterao, ne sviđa mi se novi gazda i ja idem", je l tako?

Da.

- Pa, šta još hoćete pod mene? 

Taj momenat nije sporan.

- Sporno je to što je on hteo da napravi još jednu emisiju, a gazda mu kaže - e, nećeš da je emituješ. Posle 5.000 emisija koje mu je taj diktator Vučić dozvolio da ima, e gazdi smetala ta jedna emisija. Zašto vam ovo govorim? Zato što se traži svaki mogući skandal da bi se reklo: "jao, eto nam razloga da protestujemo". Ne možemo da pričamo o rastu, ne možemo da pričamo o bolesnoj deci koju blesavi Vučić leči, šest i po puta više nego što su ljubitelji dece i obožavaoci dece radili u svoje vreme, nego hajde da pričamo o cenzuri. Ma, pustite me tih praznih priča. Čovek radi već 10 godina i u svakoj emisiji jedino o kome govori, to sam ja. Jesam li ikad reč rekao? Pa, bio sam s njim u emisiji i odgovarao mu na sva pitanja. Kakav je problem? Je li mu iko ikad išta zabranjivao? Nikad ništa. Sve što nije govorio o onima ranije, govorio je o meni. Evo, kako to da Kesić nema problem? Možda samo nije hteo da igra igre nekih drugih ljudi. Šta mene briga šta oni pišu, govore, slobodni su da pišu i govore šta god hoće. Zašto mi je ovo važno da kažem? Ja znam da vi znate da tu nema ničeg. Osim činjenice da treba da budete socijalno prihvaćeni u okruženju koje će da kaže: "jao, jesi video šta radi Pinoče, Mengele, Hitler, jao strašno...". Je l ima tu nekog mesa, neke sadržine? Dajte mi ljudi nešto ozbiljno oko ozbiljne politike.

foto: Filip Plavčić

Evo, o Kosovu. Najviše se operiše terminom razgraničenje Kosova, da to u stvari znači razmenu teritorija - jug Srbije za sever Kosova. Ako biste mogli što konkretnije, molim vas.

- Pa, ne mogu da budem što konkretniji pošto ja to nikad nisam rekao na taj način. 

Šta ste rekli?

- Sad ću da vam objasnim. Uspostavljanje granice između nas i Albanaca...

Ako uspostavimo granicu to znači da smo ih priznali.

- Čekajte, čekajte, moje pitanje za vas je da li vi mislite da ovako možemo još sto godina? Da li vi hoćete da rešite problem ili nećete? Hoćete da ga ostavimo vašoj i našoj deci, hoćete da oni sutra idu u rovove? Ja ne bih voleo da moje dete ide u rov. Ja bih želeo da moa deca, i jedno i drugo i treće, mogu da razmišljaju o tome kakvu će budućnost da imaju, i ovo koje je sad za vojsku od 21 godine i ovaj mali s godinu i po dana. Šta je to što Srbija ima na Kosovu, pošto sam slušao priče kako sam najgori i najveći izdajnik i ne znam ni ja šta sve, i to mi govore ljudi u čije vreme je Kosovo dobilo nezavisnost. Molim vas, odgovorite mi na pitanje u koje vreme i koje godine je Kosovo proglasilo nezavisnost?

To svi znamo.

- Kad?

2008. godine.

- 2008. godine. Mi čak ni ne znamo kad nam se to dogodilo. Dakle, to je bio naš odgovor 2008. godine. A kako je to izgledalo? Jedan je otišao u Rumuniju, drugi je održao protest ovde koji se završio opštom medijskom agonijom oko patika za Kosovo, da vas podsetim. Je l tako bilo?

Da.

- To je tako bilo u njihovo vreme, a 2009. godine smo Srbe izbacili iz Ujedinjenih nacija i uveli u Evropu i evropske pregovore. 2010. godine dolazimo do najkatastrofalnije odluke, a to je da uputimo pismo Međunarodnom sudu pravde i pitamo da li je deklaracija o proglašenju kosovske nezavisnosti ilegalna ili ne i dobijemo odgovor da nije ilegalna. Da su Albanci bili pametni, na Savetu bezbednosti da su se samo toga držali, a ne onog gde sam ih dočekao i uhvatio i lako ih pobedio, Ahtisarijevog plana i svega drugog, nama bi bilo mnogo teže. Još čuvam delić odgovora i neću vam ga reći sad da bih mogao Albancima da odgovorim na međunarodnoj sceni kad budu potegli sledeći put, ali su nam tu odgovori najtanji. Odgovori su nam najtanji zahvaljujući odgovornosti onih koji bi danas nekom da sole pamet. Ali, dajte da se vratimo na strateško pitanje Saša, a ono glasi: a šta je to što mi hoćemo? Kažite mi, šta je to? Čini mi se da se svi slažemo da hoćemo da imamo mir. Je l tako?

 Naravno.

- Ako je naravno, ne postoji drugačije rešenje osim da postignemo neki sporazum. 

 Kakav sporazum?

- Ma, bilo kakav sporazum da imamo, koji će da prihvate Srbi i Albanci, to donosi mir. Drugačije mira nema, razumite to. Razumite me ljudi i ponašajte se odgovorno svi i shvatite da je to jedino što je moguće. Ako nemate sporazum Albanci će biti još nervozniji. Oni su mislili da su sve završili još 2008. A onda je neki Vučić čudom čuda u 2013. godini uspeo ponovo da vrati Srbiju u igru i zato su nervozni. Zato sad hoće da završavaju sve to. Ja vas pitam, a šta ćemo da radimo? Šta ćete vi da radite ako sutradan krenu na Vinku Marinović u Klini, šta ćemo mi da radimo, Saša?

 Šta možemo da uradimo?

- Kažem vam da mogu da pokušavam da postignem sporazum i da je njima teško da objasne u svetu napad na Vinku Marinović. Pitam vas, pošto su svi junaci i pošto svi sve znaju, kažite mi, šta radimo u tom slučaju? Pošto u obližnjoj Peći u ovom trenutku imamo 110.000 Albanaca i osmoro Srba. Kažite mi ljudi konkretno, pošto svi sve znate, samo niko neće da kaže istinu. 

Šta je istina?

- Isitina je da na Kosovu nije sve albansko i istina je da na Kosovu nije sve srpsko i istina je da moramo da postignemo kompromis. Onaj ko to ne razume uvešće Srbiju u najveću tragediju iz koje ćemo izaći poraženi, gore poraženi nego ikad. Ako to ljudi ne razumeju, a vidim da ne razumeju, ja takođe s tim nemam problem. Ali, ja da vodim politiku u budućnosti koja će Srbiju da uvede u najteže tragedije, ja to neću. Srbiji ću da podižem nacionalni ponos i nacionalno dostojanstvo, da dobijemo više nego što smo imali ranije. Mnogo više nego što smo imali u vreme onih koji su sve pogubili. Da zaštitimo naš narod na Kosovu i Metohiji, ali i na svim drugim mestima. Da se Srbi podignu i osećaju da su svoj na svome i da imaju zaštitu svoje Srbije. A da uvodim Srbiju u ratove i sukobe iz koijh ne možemo da izađemo kao pobednici, to neću. Znam šta je to što oni ne mogu nama i ne plašim se ni albanske vojske, ni bilo koga, iako bolje da vam ne pričam kakva nam je ostala vojska pre šest godina kad sam bio ministar odbrane. Tad smo imali migova nula do jedan. U februaru i martu imaćemo 14 dvadesetdevetki. Znate li pošto je taj jedan aparat s opremom? Nemojte računati ispod 60 miliona evra, pa puta 14, skoro milijarda. A helikoptere? Imali smo nekoliko, svi stariji, ne pričam o Gazelama, pričam o ovim većim MI-8 i MI-17, tri ili četiri. Sad ćemo dobiti dva nova MI-17, kupili sve, platili. Zatim, novih devet H-145, to je ono što su Hrvati nazvali "Vučićeve đavolje kočije", to je jedan od najmoćnijih ratnih helikoptera ruske proizvodnje i još tri nova MI-17 koji su nam važni transportni helikopteri. Neću da prilčam o Lazarima i Norama. Pa, pogledajte samo napredak.

foto: Filip Plavčić

Da li vas pogađa kad čujete: "Vučića Zapad drži dok ne potpiše predaju Kosova, a onda će da ga pustiti niz vodu"?

- Mene Zapad drži ? Slušao sam i kako me mrzi Rusija, pa sam se više puta sreo s Putinom nego svi predsednici i premijeri Srbije pre mene zajedno. Je l to činjenica ili nije? Samo mi recite, Saša, pošto s vama mogu da razgovaram?

Nama je više puta stavljano do znanja iz Evropske Unije da moramo da se distanciramo od Rusije ako želimo ulazak u EU.

- Hajmo prvo da razjasnimo ovo. Je li činjenica da sam se kao predsednik i premijer više puta sastao s predsednikom Putinom nego svi ostali predsednici i premijeri Srbije pre mene zajedno u prethodnih 19 godina ili koliko već?

Evidentno je da balansirate u međunarodnoj politici.

- Dakle, to je jedna stvar. Je li istina da sam više puta video Si Đin Pinga, predsednika Kine, nego svi srpski i jugoslovenski lideri od 1948. naovamo ? To smo zaključili. Samo smo nas dvojica, a neću da govorim ko je drugi lider, bez zapadne podrške došli na vlast, bez zapadne, ali i bez istočne. Ja sam ponosan na činjenicu što sam lider jedne nezavisne zemlje koja sama donosi svoje odluke. Meni ne donose odluke ni u jednoj zapadnoj ambasadi, kao što znate, donose se odluke na ovom mestu: u Nemanjinoj, u Skupštini Republike Srbije, tu se donose odluke.

Koju ćete odluku da donesete ako vas Evropska Unija pritisne da moramo da se distanciramo od Rusije. Šta će se tad događati?

- Nećemo da se distanciramo od Rusije.

 Kako ćemo onda ući u Evropsku Uniju?

- Čekajte, čekajte, polako. Pa, nama nisu ni otvorili poglavlje 31.

Ako želimo da bude otvoreno, šta onda?

- Ako želimo da bude otvoreno, onda da se distanciramo od Rusije? 

To ste i vi sigurno čuli?

- Nisam čuo nikad.

Niste? Niko vam nikad nije rekao da moramo da se distanciramo od Rusije ako želimo u EU?

- Ne. To sam čuo sto puta, ali nikad nisam čuo da je uslov za otvaranje poglavlja. Oni će da kažu da je to uslov za zatvaranje poglavlja i ulazak u Evropsku Uniju.

I šta ćemo mi da radimo po tom pitanju?

- Polako, ljudi. Ko zna kako se menjaju stvari u svetu, ko zna šta će biti do maja ili juna sledeće godine, a ne šta će biti u narednih šest ili sedam godina. Srbija ima dobre odnose s Rusijom i neće da ih kvari. Srbija se nalazi na evopskom putu i ja to ne krijem nigde, pa ni u Moskvi. A to što ćete vi da mi kažete - srušite svoje odnose s Rusijom. A što da ih srušimo? Vi da gradite Severni tok, a mi ne možemo da gradimo Južni tok? Što? Pa, zato što ste vi veliki, a mi mali. Ja tu vrstu argumentacije neću da prihvatim i sa mnom tako ne možete da razgovarate, ni u Briselu, ni u Berlinu, niti bilo gde drugde. Ja kad im postavim pitanje oni ljudi ne umeju da mi odgovore.

Opozicija već mesecima unazad traži TV duel s Vama, a toga nema...

- Pa, ljudi svake nedelje imaju po tri duela.

Nema ga s vama.

- Sa mnom hoće?

Da, s vama.

- Svi sa mnom hoće? Ja ne bežim nikad. Da li sam išao u Skupštinu kao premijer najviše puta? Jesam li ih svaki put porazio u Skupštini?

Je l možete da mi obećate da ćete da idete na duel pred kamerama s liderima opozicije?

- Mogu s njima petoricom da idem.

Kad će se to desiti?

- Čim se njih pet dogovore kojih su to pet. Njih pet da izađe na duel sa mnom. Oni na jednu stranu, ja na drugu. Samo tražim da imam isto vreme, ne više, isto vreme kao i oni. Pregaziću ih, pobediću ih. Da ne kažu: "jao, preti nam". Pobediću ih argumentima, pobediću ih činjenicama, pobediću ih politikom, jer oni politiku nemaju, a jedina politika koju imaju je politika mržnje. Nije problem, dogovorite se vas petorica, neću ja da vam biram lidere.

Da li Espreso.rs može to da organizuje? Da pozovemo njih petoricu, a onda da pozovemo vas ?

- Može, ali to moraju da budu političke stranke zastupljene u parlamentu.

Naći ćemo ih.

- Jer sam ja ipak predsednik Srbije, ali i lider jedne stranke.

Ima li neko u opoziciji s kim biste mnogli da sarađujete? Da li biste mogli da izdvojite jednog čoveka i da kažete - on je razuman čovek, s njim može da se razgovara?

- Svuda ima razumnih ljudi.

Ko je taj s kim biste mogli da razgovarate?

- Ja sa svima mogu da razgovaram ko je pristojan, oni koji nisu s njima ne želim da razgovaram, niti da se dodvoravam. Samo sa objasnim moju poziciju. Moja pozicija je, mislim, veoma poštena i fer. Zašto sam ja jedina meta najbrutalnijih napada ovih kretena najgorih?

Zato što ste najmoćniji čovek u Srbiji?

- Čekajte, niste ni sačekali da završim. Niste ni čuli na koga sam mislio.

Znamo svi.

- Ko, kažite mi?

Na sve one koji vas prozivaju na Tviteru.

Ne, nisam o Tviteru pričao. Nisu tamo kreteni, tamo su jednim delom normalni ljudi, a i ima i ovih kretena poput onog Višekrune, e, to su kreteni, ali ja njih ne računam, ja se njima ne obraćam. Ne pričam o njima. Pitam vas kako je moguće da budem jedina tema i jedina meta Milovana Brkića? Jeste li nekad postavili to pitanje? Složićete se da je kreten. Dakle, svi u Srbiji znaju, samo što niko ne sme da izgovori. Znate u čemu je moja prednost? Za razliku od svih vas, ne bojim se tog nečeg što će neko negde da izgovori. Što neću da kupujem milost. Zašto nikad nije napadnut Dačić, na primer? Šta mislite zašto?

foto: Beta / Miloš Miškov

Bilo je slučajeva, Miša Banana, afera kofer...

- Bilo je nekad malo, sad toga više nema. Da vas pitam, a što nema nekad nekog iz moje partije? Što nema trećih koalicionih partnera? A što nema ne znam koga? Hoćete da vam kažem zašto? Zato što sam ja jedini koji neće da kupuje milost i koji neće da kupuje lepe reči, jer moj posao je da radim za zemlju, a ne da radim za to da me vređaju na najstrašniji način. Moj odnos je takav, ja ne pravim dilove. Nema onog: "našao sam se s Vučićem u kafani, bio je Đinđić kod Slobe na kanabetu", bio je ovaj kod ovog, onaj kod onog. Kod mene nije. Niko od njih. Ne znam o čemu bih pričao s njima.

Da li želite da neko od njih dođe da pričate i da eventualno usaglasite pozicije?

- Ne želim. Koje pozicije da usaglasimo? S čovekom koji kaže " ti si vidno narušenog zdravlja", a vi mu kažete: "vi više govorite o sebi" i onda on kaže, "Vučić je rekao da će da mi se osveti". Gde je Vučić to rekao? "Ne, to je moja pouzdana informacija". Ajde nemoj da lažeš bre, barabo jedna. 

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović...

- E, samo nemojte o njemu.

...tužio je državu Srbiju u Strazburu.

- Tužio je Srbiju zato što znam u kakvim je pljačkama učestvovao da bi sebe oprao, da mu neko u budućnosti ne bi pokazao šta je uradio kad dođu stvari na naplatu i kad neki tužilac bude pitao neke stvari, a onda će on da kaže: "jao, strašna je hajka, užasna protiv mene". 

Ko je vaš omiljeni opozicioni političar - Vojislav Šešelj, Čeda Jovanović ili Nenad Čanak?

- Moji omiljeni opozicioni političari su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović. Njih ću da pobeđujem dokle god budem hteo.

Đilasu ste svojevremeno nudili premijersko mesto.

- Nikad mu to nisam nudio.

Šta je tu istina?

- Istina je da me je on pozivao oko nekih drugih porodičnih stvari, za neke stvari molio, ali o tome neću da pričam.

Vuka Jeremića ste podržali u Ujedinjenim nacijama.

- Zato što sam pristojan čovek i videli ste dobro da sam bio veoma uzdržan i tad. jer je bio jedini kandidat iz Srbije. A da budem neko ko neće da podrži jedinog kandidata iz Srbije, bilo bi neodgovorno i nefer. Inače, o njemu nikad nisam mislio ništa dobro i teško da ćete naći nešto dobro. 

Najavljen je zakon o poreklu imovine. Šta će nam on doneti i da li se vi ili eventualno neko iz vaše porodice plaši tog zakona?

- Ja sam inicirao da se to donese. I želim da moja porodica i ja budemo prvi na spisku, posebno da budemo moj brat i ja.

Ko bi od političara trebalo da se plaši?

- Ne znam, to ćemo da vidimo. Želim da budem prvi kome će da bude ispitano i da se pokaže šta smo to moja porodica i ja dobili od 2012. godine naovamo, od kada smo na vlasti. Da vidimo jesmo li mi uvećali bogastvo. Jesam li ja dobio 500 miliona evra koliko su dobili ovi moji omiljeni političari ili ne. Neka narod sam zaključi. Onda kad izađu ti podaci, neka narod sam kaže ko je šta stekao, ko je pošten, a ko nije, ja mislim da je to fer. Niko nikad nije želeo da donese taj zakon, evo ja želim da se donese i moja poslanička grupa u vladajućoj većini doneće taj zakon. 

Više puta ste pominjali da ćete se po isteku ovog mandata povući. Iz politike ili s ovog mesta? 

- Prvo, mene su pitali da li sam ja taj koji će da uvede našu zemlju u Evopsku Uniju, pa sam rekao da mislim da će to biti neko drugi, a ono što je najteže na tom putu ću ja da obavim.

 Da li ostajete u politici posle ovog mandata?

- Ne bih se kladio.

Ko je novi Vučić u SNS?

- Neće biti novog Vučića. Svako ostavlja svoj pečat, ali će svakako biti novog lidera u SNS.

Ko je trenutno najtalentovaniji političar u SNS?

- Ima ih dosta talentovanih.

Dajte nam vaše favorite ?

- Neću još da govorim o tome. Ima ljudi koji će otići sa mnom, što je i prirodno. Ima dosta savetodavnih funkcija, ima i mlađih ljudi, sposobni, dobri borci. Onaj koga ću ja da predložim će svakako biti za novo rukovodstvo partije i novog predsednika, a to će biti ljudi koji će da se bore, ljudi koji neće da budu od lažnih kompromisa da bi sebe sačuvali, nego ljudi koji su spremni da primaju udarce, da ne kukaju i da se bore. Veoma je važna dobra komunukacija sa SPS i s gospodinom Dačićem, jer oni umeju da se bore, a sve ono što oni ne mogu da izdrže, SNS je tu snažniji. Sem toga, imam bolju ekonomsku politiku koja nije lažno populistička, a to je da brinemo o svim socijalnim slojevima, što je tobož politika Demokratske stranke. Dačić kad govori oko Kosova i nekih drugih stvari, to je stvar koju poštujete. Ali u SNS moraju da budu borci koji su spremni da primaju i lične udarce, oni za Srbiju moraju da se bore beskompromisno i takve ću predlagati. 

Čijim radom niste zadovoljni u stranci?

 - Ima mnogo ljudi na lokalu čijim radom nisam zadovoljan. Oni nisu razumeli da su u stvari isti kao ovi moji omiljeni opozicionari. Dovoljno je da su neke zamenili na vlasti u svojim lokalnim sredinama i onda mogu da se ponašaju bahato i nasilno. Na ulazu u 2019. godinu među nekim članovima SNS, pošto znaju da je ove godine Kongres stranke, vlada panika.

foto: Dragana Udovičić

Gde je Tomislav Nikolić danas i zašto je tako upadljivo skrajnut?

- Ne znam šta znači da je skrajnut, ali Tomislav Nikolić radi jedan ozbiljan posao i on se pojavljuje. Bio je na obeležavanju stranke. On je ne samo osnivač broj jedan, ja sam osnivač broj dva. Tako ću i ja sutra kad više ne budem na ovom mestu. Svakako me nećete viđati svaki dan. Čujem, normalno radi svoj posao.

Vaše mišljenje o Zoranu Đinđicu danas? 

- Mi nikad nismo bili istomišljenici, a verujem da ne bismo ni danas bili, ali je on bolje razumeo ekonomiju nego njegovi naslednici. On je razumeo jedan princip koji mnogi u Srbiji nisu razumeli, a to je da mora da se reši onog što je isisavalo krv sistemu i zato je on govorio na onakav način. On je dobro razmišljao, ne u smislu - ostavićemo radnike bez posla, već tim novcem koji ćemo potroštiti na bacanje milijardu ili milijardu i trista možemo da kreiramo neka nova radna mesta i sve što neki drugi nisu razumeli. Ti drugi posle njega su razumeli da treba za sebe da kradu, da treba i dalje da se isisava i troši  državni novac na sve moguće načine. Na našem poslednjem razgovoru je bio prisutan Čedomir Jovanović, ja sam se ljutio na Đinđića što je već tad donosio odluku o izručenju Šešelja Hagu.

Šešelj se sam predao u Hag.

- Ne, to je bio kraj januara te godine, civilizovano smo razgovarali nas trojica. Tad je Đinđić izgovarao najstrašnije reči o Englezima i Holanđanima. Rekao je: "ja sam išao da im ponudim kompromis o Kosovu na tragu stvari koje je nudio Dobrica Ćosić, a oni su rekli - ne sanjaj budalo, to je završena priča, samo treba da vidimo kako ćemo i šta ćemo". Onda su oni to gurali kako bi iz njihovog ugla to završili 2008. On je imao racionalan pristup. Ne mogu da kažem da sam u svemu drugom saglasan, u mnogo čemu nisam, ali je imao racionalan pristup i razumeo je potrebe budućnosti Srbije, za razliku od onih koji posle njega došli i nikad nisu imali ideju, niti ideale. 

Vaše mišljenje o Slobodanu Miloševiću i Vojislavu Koštunici?

- Reč je o značajnim liderima koji su obeležili deo naše značajne savremene istorije i ja bih voleo da prođu godine da o njima čovek može da se izjasni. Miloševićevi rezultati po pitanju nacionalne politike su po nečemu bili pristojni, po nečemu katastrofalni. Republika Srpska je delimično njegova zasluga, ali sve što se dogodilo na Kosovu i Metohiji i s Krajinom je njegov veliki neuspeh. Ali, ono što je njegov najveći neuspeh je izgubljena čitava generacija, pre svega izgubljena budućnost i loša ekonomska politika. Što se tiče Vojislava Koštunice tiče, jedno vreme mu je bilo lagodno što je zbog privatizacija bilo mnogo novca u kasi, ali nije rađeno na ekonomskom planu dovoljno. Čovek koji je imao svoja uverenja i to veoma poštujem. Zbog tih uverenja je izgubio izbore i isuviše verovao u to da se ljudi neće polakomiti za lakim obećanjima koja su njegovi protivnici u to vreme nudili. Obojica su bili veoma ozbiljni ljudi. 

foto: Beta, AP / Darko Vojinović

Kako biste voleli da vas upamte Srbi?

- Samo su mi dve stavri važne. Ekonomske reforme koje će svakako ući u udžbenike, jer to su činjenice, i drugo: pokušao bih da izgradimo trajni mir, a to je trajno rešenje naših odnosa s Albancima i naši bolji odnosi s Hrvatima i Bošnjacima u budućnosti, a da ti odnosi ne budu zasnovani na gaženju Srba i nipodaštavanju našeg naroda, već na međusobnom poštovanju. Vi znate da ja za ta priznanja nisam bio nikad, ali videćemo da li ću možda dobiti ovaj najviši orden.

Ruski?

- Poslednji put ga je dobio Nikola Pašić 1921. Sto godina kasnije ga nijedan Srbin nije dobio.

Da li ćete pisati memoare? 

- Želeo bih da ih napišem, ali ne danas. Nikad ne bih voleo da pišem o tome šta je bilo na tajnim sastancima. Ali kad govorimo o onom što je bilo javno, oko potpisivanja sporazuma i pritisaka? Samo o tome mogu i o emocijama i ponašanju ljudi u našoj zemlji. Nisam naročito talentovan, ali bih mogao kao jednu istorijsku građu da zabeležim otprilike 500 stranica. 

Za kraj, hoće li biti izbora u ovoj godini i koja je vaša poruka za građane?

- Ne isključujem tu mogućnost, jer u martu ili aprilu ulazimo u izbornu godinu i to nije ništa vanredno. Očigledno svi misle da su mnogo snažni i da mogu da pobeđuju. Mislim da na izbore možemo da idemo. Ima ideje unutar stranke da ja vodim izbornu listu SNS pre nego što dođe neko drugi. Čini mi se da bi im to moglo doneti ubedljivije rezultate. Ali mnogo je važnije videti šta je u interesu građana Srbije. A njima želim dobru 2019, da bude ne manje uspešna nego 2018. godina u istorijskom smislu, kao i u pogledu našeg ekonomskog rasta, smanjenja javnog duga i obezbeđivanja bolje budućnosti našoj deci. Želim im da svi zajedno sačuvamo mir, da imamo više racionalnog nego iracionalnog pristupa u rešavanju problema. Da svi zajedno imamo više, jer ako budemo radili više, onda će sve ove moje želje biti ostvarene. Ako ne budemo radili više, džaba nam sve ovo što sam poželeo, jer ništa s neba ne pada. Dobro zdravlje, sreće i naravno, pamet.

BONUS VIDEO:

Prvi deo intervjua s Aleksandrom Vučićem:

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.


Espreso.rs


Adria media