DOVEO JE BUŠA NA VLAST, JEDINI JE SRBIN KOG JE BIRAO SENAT! Branko Terzić otkriva sve tajne Albanskog lobija u SAD
Branko Terzić u intervjuu za Espreso, Foto: Privatna arhiva

ŽIVI ZA KRALJEVINU SRBIJU!

DOVEO JE BUŠA NA VLAST, JEDINI JE SRBIN KOG JE BIRAO SENAT! Branko Terzić otkriva sve tajne Albanskog lobija u SAD

Branko Terzić je Srbin koga Amerika ceni, a Srbija ga nije dovoljno iskoristila...

Objavljeno: 23.12.2018. 16:09h
Darko Zlojutro
Darko Zlojutro
Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika
  • 17

Srbija često i ne zna kakve sve velike ljude ima i o njima ne govori i ne priznaje ih, dok su s druge strane u svetu ili preko bare veoma priznati i ugledni. Baš takva sudbina zadesila je Branka Terzića, uglednog Srbina koga u Americi svi poštuju, jedini je Srbin koji je bio na visokom položaju u federalnom nivou vlasti u SAD, a ovo je njegova priča.

Dr Branko Terzić u intervjuu za Espreso, koji smo obavili na Kraljevskom dvoru Karađorđevića, otkriva nam kako je radio kampanju za pokojnog američkog predsednika Džordža Buša seniora, kako se družio sa bivšim predsednikom SAD Fordom, Henrijem Kisindžerom, ali bilo je govora i o Kosovu, lobiju Albanaca, Donaldu Trampu i drugim aktuelnim temama.

Pitaćete se otkud Terzić na dvoru Karađorđevića? Za one koji to ne znaju, baš takav čovek je ađutant prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića (od 1976) i član Krunskog saveta (od 1991).

Terzić je nosilac i kraljevskih odlikovanja: Velikog krsta Ordena belog orla, Vitez Velikog oficira Ordena Jugoslovenske krune, Vitez Ordena Sv. Mavrikija i Lazara, Vitez Ordena krila Sv. Mihajla, Vitez (suvereni vojni orden) konstantinijanskog reda Svetog Đorđa.

Takođe je međunarodno priznat inženjer energetike i bivši savezni funkcioner vlade SAD i direktor velikih kompanija. Trenutno je direktor na Berkeley Research Group LLC i saradnik u Atlantskom savetuu Vašingtonu. Član je stalnog Okruglog stola Instituta za električnu energiju Brukings Global.

On je jedini Srbin u istoriji SAD koji je dva puta bio imenovan od strane američkog predsednika Džordža Buša starijeg i potvrđen od strane Senata SAD za komesara Savezne regulatorne komisije za energiju. Bio je u savetodavnim predsedničkim odborima u Nacionalnom savetu za naftu i Nacionalnom savetu za ugalj SAD. Prethodno je bio Državni komesar Komisije za javne službe Viskonsina, a nakon toga predsednik Odbora za trke države Viskonsin. Bio je i na funkciji predsednikaad hoc grupe eksperata za čistiju proizvodnju električne energije Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (Ženeva, Švajcarska).

 

Za početak kažite nam kako ste došli u Ameriku i počeli u njoj da živite i

 

radite?

- Rođen sam u logoru za raseljena lica u britanskoj zoni okupacije u Nemačkoj 1947. Godine, od roditelja Olivere i Dušana Terzića. Moja majka Olivera Beljaković bila je iz Mladenovca, a završila je veliku maturu u gimnaziji u Šapcu 1941. godine. Moj otac Dušan Branko Terzić je iz Gaja Terzića u Lici, a maturirao je u Banjoj Luci 1941. godine. Napustili su Jugoslaviju 1945. godine sa rojalističkim, nacionalističkim antikomunističkim snagama i venčali se u Eboli u Italiji 1946. godine. Emigrirali smo u Ameriku pod pokroviteljstvom daljeg rođaka Jovana Uzelca koji je pre Prvog svetskog rata emigrirao iz Like u Omahu u Nebraski i bio udovac bez dece. Živeli smo kratko sa njim, a u tom periodu se rodila moja sestra Sofija. Zatim smo se preselili u Milvoki u Viskonsinu, 1952. Godine, u kom živi velika srpska zajednica. Moj otac je bio
zaposlen u mašinskoj industriji, a studirao je ekonomiju na večernjim kursevima na univerzitetu. Odrastao sam u Milvokiju, gde sam pohađao osnovnu i srednju školu. Studirao sam mašinstvo na Univerzitetu u Viskonsinu, diplomirao i kasnije dobio titulu počasnog doktora nauka. Dok sam bio na univerzitetu, bio sam aktivan u politici, kao predsednik Kluba Republikanske stranke. Posle diplomiranja radio sam u elektroenergetici i kasnije bio konsultant u elektronskoj i telefonskoj industriji, vodoprivredi i industiji prirodnog gasa, kao specijalista za vrednovanje imovine i ekonomiju tarifa.
Takođe, pohađao sam Vojnu akademiju Viskonsina i postao oficir u Nacionalnoj gardi Viskonsina, kao i oficir rezervnog sastava Vojske SAD. Poslednja služba bila mi je da budem kapetan u jedinici za terensku artiljeriju sa sedištem u Milvokiju.

Branko Terzić sa roditeljima
Branko Terzić sa roditeljima foto: Privatna Arhiva

Kako ste upoznali Džordža Buša starijeg i kako je izgledala Vaša saradnja?

- Upoznao sam Džordža Buša 1974. godine, kada je bio predsednik Republičkog nacionalnog komiteta, a ja sam bio predsednik Republikanske stranke u 5. kongresnom okrugu Milvokija. Kao predsednik sam bio i u Izvršnom odboru republikanske stranke za Viskonsin. Kasnije, kada je bio kandidat za predsednika, bio sam član odbora "Buš za predsednika" u državi Viskonsin. U to vreme, 70-ih i 80-ih, Viskonsin je bio veoma važna država jer su se primarni aprilski izbori održavali odmah nakon Nju Hempšira i Ajove. Govorilo se da će onaj ko pobedi na primarnim izborima u Viskonsinu u aprilu,
pobediti i na predsedničkim izborima u novembru. (Objašnjenje: Republikanska stranka organizovana je po zakonodavnim okruzima. Na saveznom nivoimu, država Viskonsin imala je dva senatora SAD-a i 9 kongresnih okruga. Ovo daje 11 glasova izbornog koledža. Na državnom nivou, Viskonsin ima 33 državna senatska okruga i 99 kongresnih okruga. U svakom senatskom okrugu postoje 3 skupštinska okruga. Partijska organizacija ima: 1. Republikanski klub državnih skupština (najmanja jedinica) 2. Kongresni okružni republikanski klub (sastavljen od lidera klubova skupština) 3. Izvršni odbor republikanske organizacije Viskonsina (sastavljen od predsednika kongresnog okruga i
izabranih članova)).

Branko Terzić sa Džordž Bušem
Branko Terzić sa Džordž Bušem foto: Privatna Arhiva

Prvi ste Srbin koji je bio u vlasti na federalnom nivou, objasnite nam šta ste tačno radili?

- Predsednik Džordž Buš imenovo me je za člana Federalne regulatorne  komisije za energiju (FERC) u leto 1990. godine, nakon obimne istrage FBI-a u skladu sa zahtevima za sva predsednička imenovanja. Kandidat za taj položaj prvo mora da bude odobren od strane senatora SAD koji su članovi Odbora za energetiku Senata, posle čega je sledeći korak glasanje o potvrdi, za šta je potrebna većina od 100 članova Senata. Ja sam dva puta imenovan i potvrđen kao član FERC. Komisija je "nezavisna" federalna agencija, jer je bira Senat na fiksni petogodišnji mandat. Člana Komisije ne mogu da smene ni predsednik ni Senata, osim ukoliko ne izvrši neko krivično delo. FERC reguliše značajan deo američke privrede, kontrolim prodaje električne energije, elektroenergetskog tržišta, gasovoda i transportnih postrojenja za LNG, naftovoda i hidroelektrana. Prethodno sam bio na sličnom položaju u Viskonsinu, gde sam bio prvi srpski imigrant kog je guverner imenovao a državni senat potvrdio na dve funkcije, prva je bila 1981. godine kao član Komisije za javne usluge, koja reguliše električnu energiju, prirodni gas,
foniju i vodoprivredu u državi, a druga 1987. godine kao predsedavajući Državnog odbora Viskonsina za regulisanje kocke.

Mnogi vladavinu Džordža Buša seniora vide kao početak Američke podrške Albancima sa Kosova, štaje zapravo istina?

- Lobi kosovskih Albanaca započeo je ozbiljnu kampanju lobiranja i odnosa sa javnošću krajem 80-ih i početkom 90-ih, organizovanjem večera za prikupljanje sredstava u Njujorku i angažovanjem bivših kongresmena za lobiranje. Uspeli su da sakupe milione dolara i dali su dobre savete gde i kako da se taj novac potroši. Miloševićev režim je to ignorisao i rezultati su dobro poznati. Kosovski Albanci stvorili su atraktivnu dvodelnu poruku: 1) da su oni bili potlačeni narod
u još uvek komunističkoj Jugoslaviji/Srbiji i 2) da su bili umereni, ne-radikalni vernici islama. Imajte na umu da je ova poruka objavljena kada su zemlje Varšavskog pakta u centralnoj i istočnoj Evropi odbacile komunizam i počele "lustraciju" kojom su očistile ostatke komunizma u svojim državamnim aparatima, dok su Srbi radili suprotno, ponovo birajući komunističke lidere na najvažnije funkcije. Tako je bilo lako predstaviti Srbiju kao kontinuiranu "komunističku" državu, u suprotnosti sa zapadnim demokratijama. Pravi uspeh kosovskih Albanaca došao je, naravno, sa vladavinom Bila Klintona i
jedinstvenim pitanjima u vezi sa njegovim privatnim životom.

Branko Terzić sa Henrijem Kisindžerom
Branko Terzić sa Henrijem Kisindžerom foto: Privatna Arhiva

Zbog čega nema više Srba u vlasti u SAD, a nekada se zastava Srbije
vijorila na Beloj kući?

- Nikada nije bilo mnogo američkih Srba uključenih u politiku ili na uticajnim položajima u vladi. Tokom Prvog svetskog rata profesor Mihailo Pupin imao je izvestan uticaj u administraciji predsednika Vilsona, ali u to vreme nijedan drugi Srbin nije bio istaknut u politici u SAD. Po mom saznanju jedini srpski Amerikanci izabrani su na neku funkciju u proteklih nekoliko decenija i svi su rođeni u SAD. To su pokojna kongresmenka Merilenda Helen Delić Benti, pokojni guverner Ohaja i senator Džordž Vojnović i kongresmen i guverner Ilinoisa Rod Blagojević, koji sada služi zatvorsku kaznu i Melisa Luburić Bean koje je bila kongrsmenka 2005-2011 iz Ilinoisa. Ne znam ni za jednog saveznog zvaničnika trenutno. Predsednik Tramp je nedavno imenovao i potvrdio advokata Jelenu Mekvilijams za predsednika Savezne korporacije za osiguranje depozita i to je dobra vest. Jelena je došla u SAD iz Srbije kao srednjoškolka i ostala posle diplomiranja na pravnom fakultetu. Njen politički uticaj će se, naravno, odraziti u bankarskoj industriji. Izgleda da naše mlade ljude ne privlače karijere na političkim funkcijama ili na položajima u političkim strankama.

Kada ste upoznali Prestolonaslednika Aleksandra i kako ste postali njegov ađutant?

- Prestolonaslednik i ja mislimo da smo se prvi put sreli kada je on bio u srednjoj školi u SAD. Obnovili smo naše prijateljstvo kada je bio u SAD i Milvokiju tokom obeležavanja 200 godišnjice nezavisnosti SAD, 1976. godine. Tada se upravo bio preselio u Brazil nakon što je napustio britansku vojsku i tražio je novu karijeru i dolazio u SAD. Nekim zajednički prijatelji i ja i našli smo ga u Čikagu, u međunarodnoj osiguravajućoj agenciji, a kasnije te godine i njegova supruga princeza Marija da Glorija od Orleana i Bragance preselila se u Čikago. Kad se Prestolonaslednik preselio u Čikago, mnoge srpske crkve i organizacije počele su da ga zovu da govori na događajima, kao što je to radio i njegov otac, pokojni kralj Petar II, kad je posećivao SAD. Kralj Petar je umro 1970. godine i tada je Prestolonaslednik postao Kralj, ali je odlučio da ne koristi tu titulu. Prestolonaslednik me je zamolio da mu pomognem u vezi sa obimnom korespondencijom, organizovanjem putovanja i govorima, tako da sam postao njegov asistent, sekretar, šofer i telohranitelj. Poslednji Kraljev ađutant, general jugoslovenske kraljevske vojske Milićević, bio je još živ i živeo je u Švajcarskoj. Nakon što sam stupio u kontakt sa njim zbog saveta u vezi sa arhivom, general me je pitao da li imam vojnički čin, a ja sam odgovorio da sam rezervni oficir sa činom poručnika. On je tada preporučio da koristim titulu Kraljev ađutant, a ne sekretar, i Prestolonaslednik se složio. Od tada sam često putovao sa Prestolonaslednikom na različite događaje i proslave srpske zajednice. 1978. godine oženio sam se Džudit Ver Antonić u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Milvokiju, a Prestolonaslednik Aleksandar je bio naš venčani kum. Kasnije je bio kum na krštenju naše troje dece Aleksandra-Dušana, Jelisavete i Branka-Đorđa.

Branko Terzić i Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević
Branko Terzić i Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđevićfoto: Privatna Arhiva

Da li mislite da bi Srbija kao kraljevina bila cenjenija u svetu?

- Da, obnova monarhije u Srbiji bila bi glavna međunarodna vest, baš kao što je povratak monarhije u Španiju posle smrti Franka bio međunarodna senzacija. Mnoge države članice Evropske unije su monarhije, kao što je i Japan na primer, a zaštita demokratskih vrednosti je jaka isto kao i u republikama. Među prednostima monarhije je i to što je ona sama po sebi prirodna prepreka autokratiji, koja se nedavno ponovo uspostavila u nekim istočnoevropskim državama. Takođe, monarsi nekih malih zemalja poznatiji su širom sveta nego mnogi predsednici velikih republika. Većina Amerikanaca i Evropljana znaju ko je Princ Monaka, male države, a malo njih zna imena današnjih predsednika Nemačke, Italije ili Austrije!

Da li bi neke zemlje iz okruženja bile monarhija da mogu, priča se da je
Franjo Tuđman to jako želeo?

- Čuo sam da je pokojni Tuđman razgovarao sa članovima više kraljevskih kuća. To me ne bi iznenadilo, jer verujem da je Tuđman uvideo prednosti koje ima monarh koji je povezan sa drugim kraljevskim kućama u Evropi. Nažalost po njega, samo Srbija i Crna Gora, od svih bivših jugoslovenskih država, imaju takve veze.

Branko Terzić u razgovoru sa predsednikom Fordom
Branko Terzić u razgovoru sa predsednikom Fordom foto: Privatna Arhiva

Šta mislite o predsedniku SAD Donaldu Trampu i njegovoj administraciji?

- Ova administracija je uspela da reformiše poreski sistem, što je odlično delovalo na ekonomiju, koja ima najnižu stopu nezaposlenosti u dugogodišnjem periodu i visoke performanse berzanskih tržišta. Ostaviću istoriji da da sveobuhvatnu ocenu četiri godine Trampove adminsitracije.

Da li Srbija dovoljno koristi veze i poznanstva koje ima prestolonaslednik
Aleksandar?

- Verovatno ne. Prestolonaslednik je bio aktivan na sopstvenu inicijativu da se
investitorima i uticajnim ljudima omogući pristup industriji, kulturi i ekonomiji u Srbiji. Po mojim saznanjima, nema organizovane koordinacije sa Vladom, što je šteta.

Branko Terzić sa suprugom na venčanju princa Filipa i princeze Danice
Branko Terzić sa suprugom na venčanju princa Filipa i princeze Danice foto: Privatna Arhiva

Kakvo je Vaše mišljenje o odluci da se Karađorđevićima oduzme Beli dvor a da im se za to isplati 500.000 evra?

- Svi građani Srbije zaslužuju pravdu kada je reč o restituciji privatne imovine koju je komunistički režim konfiskovao posle 1946. godine. Jugoslovenskim sudovima trebalo je nekoliko godina da sačine potpun i tačan popis i vrednovanje privatne imovine pokojnog Kralja Aleksandra, što je završeno neposredno pre početka Drugog svetskog rata. Time je utvrđeno koja privatna imovina pripada kraljevskoj porodici. Taj dokument bi trebalo da bude osnova za svaku restituciju zajedno sa kasnijim dokumentima koji pokazuju vlasništvo nad drugom imovinom. Potomci kralja Aleksandra I koji su danas živi građani su Srbije sa punim pravima i zaslužuju pravdu. Povratak Belog dvora i Kraljevskog dvora, kao i druge porodične imovine ne umanjuje prava bilo kog drugog građanina niti šteti interesima srpskog naroda.

Vodili ste sektor energetike i stručnjak ste u toj oblasti, da li Vas je neko iz Vlade, politike, nekada pozvao da pomognete našoj državi?

- Ne.

Branko Terzić u razgovoru za Espreso
Branko Terzić u razgovoru za Espreso foto: Espreso.rs

Šta Srbija treba da uradi da popravi svoj ugled u SAD?

- Srbija treba da poveća, nadograditi i poboljša svoje prisustvo u SAD kroz uvećanje i unapređenje svoje ambasade u Vašingtonu, kao i povećanje broja konzulata. Trenutni ambasador Đerđ Matković je odličan, ali on ima vrlo ograničene resurse i osoblje u odnosu na značaj i položaj Amerike u svetskoj politici, ekonomiji i kulturi. Srpske institucije moraju da proširie svoje kontakte u SAD u naučnim, umetničkim, književnim, kulturnim i drugim sferama. Srpska akademija treba da u svoj sastav uključi više članova iz dijaspore iz Amerike i drugih delova sveta.

Čime se danas bavite?

- Posle penzionisanja iz Dilojta 2014, pridružio sam se relativno novoj konsultantskoj firmi Berkeley Research Group u njihovoj kancelariji u Vašingtonu. Konsultant sam energetskim kompanijama, vladinim agencijama za energetiku i privatnim investitorima zainteresovanim za ulaganje u industriju električne energije, prirodnog gasa, nafte i srodne industrije. Takođe sam imenovan u dva „trusta mozgova“ u Vašingtonu. Viši sam stručni saradnik u Globalnom energetskom centru Atlantskog saveta i član Saveta za
konkurentnost.

Opišite nam Vaš odnos sa Prestolonaslednikom Aleksandrom?

- Pa, po našoj srpskoj tradiciji mi smo kumovi ili čak pobratimi. Već 40 godina smo zajedno, kroz venčanja, rođenja, krštenja i sahrane. Zato sam uvek u Srbiji na njegovu slavu i druge porodične događaje, a dolazim i na posebne događaje. Mi smo veoma bliski prijatelji.

Branko Terzić i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević na venačnju
Branko Terzić i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević na venačnjufoto: Privatna arhiva

Koliko je jaka srpska dijaspora u SAD?

- Srpska dijaspora u SAD je fragmentisana i slaba. Sadašnje stanovništvo čine skorašnji imigranti iz bivših republika komunističke Jugoslavije, odrasla deca i unuci antikomunističkih izbeglica koje su došle posle Drugog svetskog rata i nešto malo potomaka prvobitnih imigranata iz vojne krajine Austro-Ugarske koji su došli pre Prvog svetskog rata. Postoji samo jedna institucija od nacionalnog značaja, a to je Srpska pravoslavna crkva. Međutim, mnogi skorašnji imigranti nikada ranije nisu išli u crkvu, a izgubili smo mnoge
srpske potomke ranijih generacija, koji su se zbog mešovitih brakova okrenuli drugim religijama ili ateizmu. Mnoge evropske zemlje odavno su uspostavile institucije za podršku, edukaciju i saradnju sa svojom dijasporom. Nemci u mnogim gradovima imaju kurseve jezika i kulturne programe instituta Gete , francuska vlada ima svoj Francuski savez (Objašnjenje: Francuski savez (L'Alliance Francaise) ili AF je međunarodna organizacija koja ima za cilj promovisanje francuskog jezika i kulture širom sveta. Osnovan je u Parizu 21. jula 1883. godine pod imenom Francuski savez za širenje nacionalnog jezika u kolonijama i inostranstvu - sada poznat jednostavno kao L'Alliance
Francaise sa sedištem u Parizu - njegova glavna briga je podučavanje francuskog kao drugog jezika. U 2014. godini Savez je imao 850 centara u 137 zemalja, na svim kontinentima), Španija ima institut „Kraljica Sofija“. Čak i Englezi, koji su od samog početka ukorenjeni u SAD, nastavljaju da podržavaju svoju Uniju engleskog jezika preko svoje ambasade. Kinezi
imaju novoosnovani Konfučijanski institut za širenje kineskog jezika i kulture. Vlada Srbije može da učini isto što su i Francuzi, Nemci i drugi, koristeći, na primer, Maticu Srpsku kao osnovu za širenje međunarodnog uticaja srpskog jezika i kulture.

Šta je sa srpskim lobistima u SAD?

- Svakoj državi su neophodne dve aktivnosti u Vašingtonu: lobiranje i odnosi s javnošću. Lobiranje se vrši privatno, tiho i iza scene sa dobro povezanim stručnim savetnicima. Odnosi sa javnošću ostvaruju se kroz različite medije, uključujući novine, televiziju, radio, internet i društvene mreže. Lobiranju koriste dobri odnosi sa javnošću. Vlade moraju da rade i jedno i drugo.
Dijaspora ne treba da organizuje ni lobiranje ni odnose s javnošću za vladu. Dijasporu ne čine ljudi koje je neko izabrao, niti ona predstavlja narod neke zemlje. Pojedini stručnjaci iz dijaspore mogu da se pitaju za savet, ali to moraju da budu pravi stručnjaci, a ne entuzijasti amateri. I lobiranje i odnosi sa javnošću za vreme Miloševićevog režima bili su neadekvatni, loši i neefikasni.
Konačno, dugoročno gledano, svaka zemlja mora da ima osobe koje su poznate ključnim ličnostima i koje poznaju ključne ličnosti u američkom rukovodstvu. To znači da bi danas Srbija trebalo da šalje svoje najbolje studente na velike američke univerzitete kao što su Harvard, Jejl, Čikago ili Stenford. Ti studenti će ostvariti doživotne kontakte sa budućim liderima Amerike i, što je najvažnije, trebalo bi da se vrate na odgovorne
pozicije u srpskoj vladi.

Bonus video:


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media