DRŽAVA KOSOVO JE FORMIRANA 1943. GODINE! ŠOKANTNE činjenice o stvaranju NOVE VELIKE ALBANIJE
otvorena borba, tajni ciljevi: Bujanska konferencija, Foto: Wikipedia, Reuters, Ilustracija/Espreso.rs

mračne tajne istorije SFRJ

DRŽAVA KOSOVO JE FORMIRANA 1943. GODINE! ŠOKANTNE činjenice o stvaranju NOVE VELIKE ALBANIJE

Bez te stalne borbe, često otvorene a često i tajne, bez spremnosti naših ljudi na mnoge žrtve, mi ne bismo imali ono što danas imamo - Republiku Kosovo!

Objavljeno: 06.12.2018. 14:07h
Dejan Katalina
Dejan Katalina
Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika
  • 14

Bujanska konferencija ostala je na marginama istorijskih čitanki i zvanične istorije, a Srbi je smatraju potpuno marginalnom pojavom.

Međutim, za Albance s Kosova, pa i one u Albaniji, ovaj događaj s kraja 1943. i početka 1944. godine zapravo predstavlja temelj samostalne države i korak ka ujedinjenu sa maticom Albanijom - tačnije formiranje Velike Albanije. A njegovo ostvarivanje gledamo upravo sada kad se formira Vojska Kosova, a Albanci se sa svih strana ujedinjuju u težnji da po svaku cenu, uz podršku Zapada i NATO, formiraju zajedničku državu koja bi se mogla nazvati i Prevelikom Albanijom.

Ali, krenimo redom...

 

Zvanična albanska verzija kaže da je konferencija održana 31. decembra 1943. te 1. i 2. januara 1944. godine na severu Albanije na oslobođenoj teritoriji u selu Bujanu kod Tropoje, Visoravni Ðakovica (danas Tropojski distrikt u Kukeskom okrugu), u Kuli "rodoljuba" Saliha Manija.

Ovaj skup je potpuno iznenadio Komunističku partiju Jugoslavije, ali i nemačke okupatore jer ga nisu organizovali albanski nacionalisti već komunisti sa Kosova.

foto: Wikipedia

Da bi se shvatila (istorijska) težina ovog događaja treba se osvrnuti na proslavu 70-godišnjice od ovog događaja, odnosno naučnu tribinu koja je pre pet godina održana u prostorijama Skupštine tzv. Kosova u Prištini. Tom prilikom su o ovom događaju govorili brojni albanski intelektualci, naučnici, istoričari, ali i učesnici NOB. 

Naučni okrugli sto je otvorio predsednik ovog udruženja Vehap Šita, stoji na zvaničnom sajtu Republike Kosovo, koji je na početku istakao da je Rezolucija konferencije za osnivanje nacionalnog osnivačkog veća Kosova (31.decembra 1943. i 1. i 2.januara 1944. na oslobođenoj teritoriji u selu Bujan Visoravni Ðakovica), kojom se Kosovu priznaje pravo na samoopredeljenje do otcepljenja i Albancima ostvarivanje njihove vekovne želje za ujedinjenje sa Albanijom - sa nacionalnim i međunarodnim priznavanjem - bila je platforma i velika pobeda ANOB, koja ne može da se otuđi, a ni da se izbriše nikakvim institucionalnim ili vaninstitucionalnim sredstvima, zbog činjenice da je postignuta u Drugom svetskom ratu. To se odrazilo na Ustav Kosova od 1974, i Ustavnu deklaraciju Kačanika od 1990. kao i Referendum od 1991.
Na osnovu prava na samoopredeljenje, započeto i priznato od saveznika antifašističkog bloka tokom Drugog svetskog rata, a na toj osnovi i oslobodilačke borbe Kosova, uz pomoć NATO, proterane su konačno sa Kosova okupatorske vojno - policijske srpske snage, juna 1999. godine i februara 2008. godine proglašena je nezavisnost Republike Kosova - slobodne, suverene i demokratske države.

- Po tom osnovu, ubeđeni smo da će se postići međunarodno priznanje nezavisnosti Kosova od svih demokratskih država sveta i Kosovo će zauzeti svoje mesto u Organizaciji ujedinjenih nacija i u drugim međunarodnim organizacijama - istakao je Šita.

Na istom skupu, okupljenima se obratio i tadašnji predsednik Skupštine tzv. Kosova dr. Jakup Krasnići:

- Našem narodu je pre 100 godina, na Konferenciji ambasadora u Londonu, učinjena velika nepravda. U ime očuvanja mira u Evropi, žrtvovalo se više od pola teritorije i albanskog naroda, koji su ostali van teritorije Londonske Albanije. Sa ovim se Albanci nikada nisu složili. Kako bi delimično ispravio te odluke, naš narod je bio prinuđen na borbu duže od jednog veka, u kojoj nisu nedostajale žrtve. Bez te stalne borbe, često otvorene a često i tajne, bez spremnosti naših ljudi na mnoge žrtve, mi ne bismo imali ono što danas imamo - Republiku Kosovo - istakao je  Krasnići.

Na Bujanskoj konferenciji su predstavnici Narodnooslobodilačke borbe Kosova (alb. Frontit Popullor për Kosovë ) usvojili Rezoluciju, kojom se narodu Kosova priznalo pravo na samoopredjeljenje na osnovu učestvovanja u oslobodilačkoj borbi na strani Bloka Antifašističkog saveza. Bujanska skupština imala je za cilj da delimično ispravi, po njima, istorijsku nepravdu nanesenu albanskom narodu 1913. godine, kad je u ime očuvanja mira u Evropi na Konferenciji ambasadora u Londonu "žrtovavano" više od pola albanske teritorije i albanskog naroda, koji su ostali izvan teritorija "Londonske Albanije". (30. maja 1913,  konferencija je uspešno okončana potpisivanjem Londonskog mirovnog ugovora, kojim je ustanovljena nezavisnost i teritorija kneževine Albanije, kao i razgraničenje zemalja koje je Balkanski savez zadobio od Otomanskog Carstva u prvom balkanskom ratu. Ovim se Otomanska Imperija odrekla svih evropskih provincija zapadno od linije Enos — Midija. U Albaniju su poslate međunarodne snage, čija je uprava trajala do izbijanja Prvog svetskog rata)

U Rezoluciji stoji da su "Kosovo i Dukađinska visoravan (Metohija) regija naseljena albanskom većinom koja je uvek želela da se ujedini s Albanijom, kao i danas."

Izvršno članstvo konferencije činili su: Mehmet Hodža, Pavle Jovićević, Rifat Beriša, Dževdet Doda, Fadil Hodža, Hajdar Duši i Zekeria Redža.

Vođa kosovskih albanskih partizana Fadil Hodža zalagao se da kosovski komunisti prihvate  Rezoluciju Bujanske konferencije. Na srpski pritisak KPJ je poništila rezoluciju, što je sve rezultiralo da je jedno vrijeme Fadil Hodža bio marginalizovan u partiji nakon rata 1945. te vraćanjem Kosova unutar Srbije uz ograničeni stepen autonomije.

 

Bivši albanski predsednik Sali Beriša je na jednoj albanskoj televiziji izneo stav da je Fadil Hodža izdao albanski narod na Kosovu i da je nakon sastanka sa Aleksandrom Rankovićem, načelnikom OZNE, ministrom unutrašnjih poslova FNRJ i šefom tajnih službi do 1966, odlučio da se odrekne Rezolucije Bujanske konferencije zarad svoje rehabilitacije u KPJ. 

Fadil Hodža: izdajnik ili albanski heroj
Fadil Hodža: izdajnik ili albanski herojfoto: Wikipedia

Istina za volju, Rezolucija nakon rata zaista nije sprovedena,ali zato što je, prema nekim istorijskim izvorima, Tito odvajanje Kosova ocenio kao akt velikoalbanske reakcije, odnosno pokušaj stvaranja Velike Albanije. što, u osnovi, i jeste bio, kao što smo sada u prilici da vidimo.

Albanci nisu bili uključeni u rad AVNOJ-a. Ipak, Svetozar Vukmanović - Tempo je bio za to i izneo je predlog Titu da i Albanci budu učesnici rada AVNOJ-a. KPJ imala je druge ideje, smatraju albanski izvori.

Iako su albanski komunisti Kosova prihvatili rukovodstvo KPJ, sloga je postojala samo u borbi protiv nacističko-fašističke okupacije, ali ne u nacionalnom pitanju, jer su albanski komunisti Kosova želeli izdvajanje iz Jugoslavije, a KPJ je htela da očuva Jugoslaviju, bez teritorijalnih gubitaka.

Hrvatski akademik Branko Horvat, ekonomista, profesor i političar, žestoki politički protivnik Franje Tuđmane tokom devedesetih u Hrvatskoj, isticao je da se odluke s Bujanske konferencije, ma kakve one bile, ne mogu izbrisati. On je u "Književnim novinama" u brojevima od 15. aprila, 1. i 15. maja 1987. godine objavio veoma obiman tekst pod naslovom „Kosovsko pitanje". Naravno, posebnu pažnju posvećuje konferenciji Narodnooslobodilačkog odbora za Kosovo i Dukađin, održanoj u selu Bujane kojoj je prisustvovao 41 Albanac, jedan Musliman i 7 Srba i Crnogoraca, kao i 10 delegata Narodnooslobodilačke vojske Albanije. Konferencija je, ističe on, ušla u istoriju Kosova zbog jednog kontroverznog dela rezolucije u kojoj stoji:

- Jedini put da se Šiptari Kosova i Metohije ujedine sa Šipnijom (Albanijom) jeste zajednička borba s ostalim narodima Jugoslavije protiv okupatora i njegovih slugu. Jer je to jedini put da se izvojuje sloboda kada će svi narodi pa i Šiptari biti u mogućnosti da se izjasne o svojoj sudbini s pravom na samoopredeljenje do otcepljenja. Garancija za ovo jeste Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije kao i NOV Šipnije sa kojom je usko povezana - piše Horvat i nastavlja:

- U posljednjih dvadesetak godina, ovaj stav se napada kao separatistički i traži se njegovo poništavanje, odnosno dokazuje se nelegalnost konferencije. S druge strane današnja iredenta dokazuje svoju legitimnost pozivanjem na Bujan - zaključio je tada Horvat.

foto: Wikipedia

I na osnovu ovih zapisa, kao i na osnovu trenutne situacije u našoj južnoj pokrajini, jasno je da su Albanci sa Kosova pronašli u Bujanskoj konferenciji temelj za nezavisnost Kosova, istovremeno stvarajući pomoću nje i bazu sa prisajedinjenje Albaniji. Ovim se dokazuju istorijske težnje Albanaca da žive u jednoj državi, kao i da su sve ove godine imali samo taj cilj u glavi. 

Ostaje samo otvoreno pitanje da li Srbija ima snage i kapaciteta, u bližoj budućnosti, da "poništi" nezavisnost tzv. Kosova kao što je Titova Jugoslavija to učinila sa Bujanskom konferencijom i njenom Rezolucijom. I koliko bi sve to moglo da nas košta pošto očigledno nismo ništa naučili iz istorije, čije smo ključne događaje često bezrazložno gurali na margine, iako im tamo nije bilo mesto.

 

BONUS VIDEO:

PUBLIKA OTVORENO O UTISCIMA FILMA KRALJ PETAR PRVI: Anketa sve govori! (KURIR TV)

 

(Espreso.rs) 

 

 

 

 

 

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.


Espreso.rs


Adria media