PRIPREMA SE SRAMNI ZAKON NA KOSOVU? Ko pomene OVK u negativnom kontekstu ide u zatvor ili na sud!
Zakon još nije na dnevnom redu, ali je pripremljen, Foto: Profimedia

nije još na dnevnom redu

PRIPREMA SE SRAMNI ZAKON NA KOSOVU? Ko pomene OVK u negativnom kontekstu ide u zatvor ili na sud!

Političari koji zauzimaju najviše "državne funkcije" zapravo su bili pripadnici OVK

Objavljeno: 11:10h

Prištinske vlasti imaju ideju da usvoje zakon o vrednosti borbe OVK, a ukoliko se to desi, onda bi svako ko u negativnom kontekstu pomene terorističku organizaciju OVK mogao da se suoči sa sudom ili nađe iza rešetaka.

Ovim sramnim zakonom bi se praktično pravno-formalno amnestirali zločinci koji su po Kosovu '90-ih godina mučili, ubijali, uništavali, otimali, spaljivali od Srba i nealbanskog stanovništva sve ono što im se nalazilo na putu. Tačnije, "legalizovala" bi se ubistva, a proterivanje srpskog naroda ostalo bi nekažnjeno.

Ali, ovo ne treba da nas začudi, jer su upravo političari koji zauzimaju najviše "državne funkcije" zapravo bili pripadnici OVK, pa i sami činili brojne zločine. Šta to zapravo znači?

Ako neko na Kosovu kome su pripadnici OVK ubili najmilije uperi prstom u njih, okrivi ih ili pomene u negativnom kontekstu, može da ode u zatvor.

foto: Profimedia

Nacrt zakona koji predviđa još nije stavljen na dnevni red kosovskog parlamenta, ali je pripremljen, tako da ne bi bilo iznenađenje da se uskoro i nađe pred poslanicima, pišu mediji.

U Nacrtu se, prema pisanju medija, navodi da se pod zaštićenom vrednošću borbe OVK smatra: oružana borba naroda Kosova, na čelu sa OVK-a, u cilju oslobođenja Kosova; veteran, zastava, grb, generalni štab, politička uprava OVK, kao i Memorijalni kompleks "Adem Jašari". Takođe, "zaštićena vrednost" borbe je i sama OVK za koji se navodi da je "vojna formacija naoružana i organizovana na dobrovoljnoj osnovi, sa prepoznatljivom uniformom i oznakama, sa organizacionim jedinicama i komandnim lancem pod upravom Generalnog štaba, pod civilnom kontrolom političkog rukovodstva, sa jasnom misijom zaštite naroda Kosova i oslobođenja zemlje od okupacionih vojno-policijskih snaga i uprave Srbije na Kosovu".

Inače, nedavno je veliku pompu u javnosti izazvala i izjava Nasima Haradinaja, predsednika udruženja veterana OVK i brata od strica Ramuša Haradinaja - da je ubijao srpske vojnike kad god je imao priliku i da mu je drago zbog toga.

Haradinaj je, gostujući u emisiji "Frontal", najpre izrazio revolt prema formiranju Suda za zločine OVK, koji, kako smatra, jednostrano tretira ratne zločine.

On je rekao da se ne plaši takve institucije koja je, prema Haradinaju, nepravedno formirana, uspostavljena da sudi Albancima, a ne Srbima, za dela izvršena tokom poslednjeg rata na Kosovu, prenosi "Kossev". Prištinski sajt Insajderi objavio je u utorak da je Haradinaj izrazio bes zbog formiranja suda koji se po njegovoj tvrdnji jednostrano bavi ratnim zločinima.

- Ubijao sam srpske vojnike kada god sam imao prilike. Kažem porodici da mi je žao što ih nisam pobio koliko sam želeo. Žao mi je što su mi prijatelji ubijeni, ali mi je drago što sam ubijao Srbe - kazao je Nasim Haradinaj.

Oslobodilačka vojska Kosova ili OVK bila je paravojna formacija kosovskih Albanaca čiji je cilj 1990-ih bio oružanom borbom postići nezavisnost, odnosno otcepljenje Kosova od Jugoslavije i Srbije. Kampanja OVK protiv srpskih i jugoslovenskih vlasti je godine 1998. prerasla u kosovski rat, koji je godinu dana doveo do napada NATO-a na Jugoslaviju i povlačenja srpskih i jugoslovenskih snaga s Kosova. Nakon uspostave UNMIK-ove uprave na Kosovu OVK je službeno prestao s delovanjem, a mnogi njegovi članovi prešli su u novoformirani Kosovski zaštitni korpus.

OVK je osnovana 1994. a prvi put u javnost je izašla 1996. godine. Osnivač i vođa OVK je sve do njegove smrti 1998. godine bio Adem Jašari, a posle toga do raspuštanja 1999. Hašim Tači.

Od početka 1995. godine do kraja 1998. godine albanske terorističke grupe izvršile su ukupno 1.845 oružanih napada na pripadnike policije, kao i na građane svih nacionalnosti i njihovu imovinu. Od ukupnog broja napada, 1.075 napada je usmereno ka pripadnicima i objektima policije, 745 napada ka civilima i njihovoj imovini, a 25 napada je bilo usmereno na naselja i objekte u kojima su živele izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika. U tim terorističkim napadima najčešće zverski ubijeno je 364 ljudi. Među njima je bilo 122 policajca i 242 civila sa Kosova i Metohije (među civilima 97 Albanaca označenih kolaboratorima). Istovremeno je teže i lakše povređeno 605 lica, od kojih 426 pripadnika policije i 179 građana svih nacionalnosti.

Bonus video:

Nebojša Zelenović - gradonačelnik Šapca

(Espreso.co.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.