KAKO JE PROMENA GRANICA MOGLA 2008. GODINE A NE MOŽE SADA? Amerikanci postavili KLJUČNO PITANJE za mir na Balkanu
Tači, Mogerinijeva i Vučić na sastanku u Briselu, Foto: Fonet

PRAVO PITANJE

KAKO JE PROMENA GRANICA MOGLA 2008. GODINE A NE MOŽE SADA? Amerikanci postavili KLJUČNO PITANJE za mir na Balkanu

Razgraničenje Srba i Albanaca na Kosovu kao tema

Objavljeno: 12.10.2018. 15:15h
  • 26

Srbija i Kosovo su ušli u finalnu fazu pregovora koji bi trebalo trajno da reše dugogodišnje etničke probleme, a kritičari tvrde da je previše rizična korekcija granica i teritorijalna razmena, o čemu pregovaraju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov kosovski kolega Hašim Tači, navodi Vašington Post.

Kako navode, potencijalna opasnost vreba iza mogućeg proširivanja problema na čitav Balkan, jer "ako bi Beograd i Priština razmenili teritorije, to bi moglo pokrenuti i Hrvate i Srbe u Bosni da se otcepe razbijajući Bosnu u tom procesu, a i Albanci u Makedoniji i Crnoj Gori bi mogli isto da postupe".

Ali jesu li ovi isti argumenti važili 2008. godine, kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, a SAD odmah priznale kao samostalnu državu?

Pre deset godina, većina posmatrača u SAD i Evropi zaključila je da je jedino praktično rešenje za pitanje Kosova, koje je bilo pod upravom UN i NATO od 1999. godine, da se teritoriji dodeli potpuna državnost.

Hrvatima i Srbima u Bosni i Hrvatskoj nije bilo dozvoljeno da se otcepe tokom krvavog raspada Jugoslavije devedesetih godina, a dok je međunarodna zajednica u tom slučaju tvrdila da se granice Bosne i Hrvatske ne mogu promeniti, isti princip se nije primenio 2008. godine, u slučaju Kosova.

Južna srpska pokrajina je, prema njihovim tvrdnjama, jedinstveni slučaj.

Mirna i međusobno dogovorena razmena teritorija između Srbije i Kosova trebalo bi da bude prihvatljiva onima koji žele stabilnost na Balkanu. Takav dogovor bi morao uključiti nekoliko faktora.

Prvo, to mora dovesti do normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, uključujući i razmenu predstavnika. Drugo, sporazum mora dati Prištini pravo da se pridruži međunarodnim institucijama, kao što je UN i treće, Beograd bi morao nedvosmisleno poručiti Srbima u Bosni da je jedini način da se izbrišu granice koje se odvajaju ove zemlje da se pridruže EU.

Albanija i Kosovo bi imale istu obavezu u pogledu Albanaca u Makedoniji i Crnoj Gori. Na kraju, EU mora ponoviti svoju obavezu da prihvati nove države članice sa zapadnog Balkana, kada ove zemlje ispune sve neophodne kriterijume za pristupanje.

Pored uklanjanja mogućnosti sukoba između Srba i Albanaca, sporazum koji bi zamenio delove severa Kosova za delove južne Srbije umanjio bi uticaj Rusije na Srbiju.

Upravo sada, kako se navodi, Kremlj koristi Kosovo da uceni Srbiju, jer Beograd ne može ići na bilo koji način protiv Moskve, zbog ruskog veta u Savetu bezbednosti.

Ako Srbija i Kosovo uspeju sami da se dogovore, pozicija Rusije će oslabiti. Moskva bi potom pokušala da pritiska Beograd i možda traži garancije da se Srbija nikada neće pridružiti NATO, ali takvi troškovi će verovatno biti nadmašeni od koristi normalizovanih odnosa sa Kosovom, u potpunosti konsolidovanih granica i jasnog puta u EU.

Bonus video:

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media