Nema tog pritiska zbog kojeg bi Srbija uvela sankcije BRATSKOJ RUSIJI! Vučić dao intervju prestižnoj ruskoj agenciji
Foto: Kurir

o odnosima dva naroda

Nema tog pritiska zbog kojeg bi Srbija uvela sankcije BRATSKOJ RUSIJI! Vučić dao intervju prestižnoj ruskoj agenciji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji boravi u poseti Rusiji, dao je intervju za medijsku agenciju Tass, a ovo su najvažniji delovi

Objavljeno: 19.12.2017. 12:09h

- Gospodine predsedniče, hvala vam na prilici da se sretnemo. Ujutro je osam sati. U programu "Formula moći" napravili smo skoro 400 intervjua, ali tako rano nikada nismo bili pozvani na razgovor. Ali nam je rečeno da smo imali sreće, jer se ponekad čak srećete i sa ambasadorima u šest ujutro, tj. vaš radni dan počinje još ranije. Da li je to praksa koja je postala vaš običaj kada ste već postali predsednik ili ste uopšte "ranoranilačka ptica"?

- Navikao sam se rano da ustanem, hvala što ste to primetili. Čini mi se da osoba može raditi sa najvećom koncentracijom ujutro, ali svi ljudi su različiti i nikada ne bih mogao da radim do 11-12 sati, kao što vaš predsednik Putin radi.

- Za nas u Srbiji, sastanak sa predsednikom Ruske Federacije je uvek posebna i izuzetna prilika da razgovaramo o svim važnim pitanjima.

Očekujem da ćemo, naravno, razgovarati o ključnim, globalnim pitanjima, da još jednom izrazim zahvalnost Ruskoj Federaciji za podršku teritorijalnom integritetu Republike Srbije, i to nisu samo prazne reči, to je prava zahvalnost, jer to ne znači samo da Rusija podržava integritet Srbije, ali to takođe podrazumeva podršku Rusiji kada je u pitanju UNESCO, a kada je u pitanju Interpol, to znači podržavanje Rusije. I samo zahvaljujući podršci Rusije i ruskog predsednika danas, Srbija i srpski narod nisu predstavljeni kao krivci za genocid - kazao je Vučić.

Takođe ćemo razgovarati o budućnosti Srbije u vezi sa Kosovom i Metohijom, kao i o Bosni i Hercegovini, Kataloniji i drugim važnim pitanjima koja se sada pojavljuju u Evropi. Što se tiče naših bilateralnih odnosa, govorićemo o velikom broju vrlo vrlo važnih pitanja, očekujemo da će biti potpisan veliki broj značajnih sporazuma. Znate da Srbija zavisi gotovo 100% od ruskog gasa, a uvećana je potrošnja gasa i iznosi više od dve milijarde kubnih metara, jer, kako napreduje industrija, veća je i potrošnja gasa.

Pored naših važnih sporazuma i sporazuma u energetskom sektoru, imamo sve veću trgovinu sa Ruskom Federacijom u oblasti poljoprivrednih proizvoda, želimo da potpišemo važne sporazume i u oblasti privrede - da privučemo ruske investicije u izgradnju industrijskih parkova ovde, kao i da sarađujemo u oblasti naučnih i tehničkih inovacija i digitalizaciji.

- Imamo odličnu vojno-tehničku saradnju, nedavno je bio Sergej Šojgu, dobili smo šest MiG-29, koji su sada na remontu, a očekujemo da će biti u potpunosti operativni u narednim mesecima. Imamo i druge ambicije: želimo da kupimo više naoružanja, a sada pregovaramo sa Rosoboroneksportom. Želimo da kupimo još šest helikoptera, protivavionskih sistema i mnogih drugih stvari, jer ne zaboravite da je Srbija nezavisna i suverena zemlja, Srbija je vojno neutralna zemlja, Srbija mora biti jača da bi mogla očuvati svoju teritoriju.

Stoga očekujemo mnogo od razgovora sa predsednikom Putinom. Veoma smo mu zahvalni što on obraća pažnju i vreme (i znamo koliko je on zauzeto drugim problemima) našoj maloj zemlji, ali zemlji koja je iskren prijatelj ruskom narodu i ruskoj državi. Mnogo hvala. Naša očekivanja su zaista velika i ja sam siguran da će sva očekivanja i sve što želimo biti opravdano.

foto: Fonet

- Hvala, gospodine predsedniče, za vaše ljubazne reči, za vaše iskrene reči. Zaista, odnosi između naših zemalja se razvijaju u svim pravcima. Naravno, odličan kredit odlazi predsedniku Putinu, vašoj ličnoj zaslugi. A ipak, evo ...

- Samo da kažem nešto drugo. Ovo je sve velika zasluga predsednika Putina. Sad ljudi poštuju i vole Rusiju. Ali mi smo mala zemlja i samo zahvaljujući predsedniku Putinu Srbija je privukla pažnju. Kada govorimo o Jeljcinovom predsedništvu, sastanci predsednika Jelcina sa predsednikom Miloševićem bili su veoma retki. Zahvaljujući hrabrosti Jevgenija Primakova, neki na svetu čuli su o situaciji u kojoj je Srbija, ali druge nije bilo briga za to. Predsednik Putin je važan ne samo za ruski narod, pokazao je pažnju i pažnju celog srpskog naroda tokom njegovog mandata, a mi smo mu zahvalni zbog svega ovoga.

- Posebno vas želim pitati u vezi s pitanjima o kojima ćete razgovarati sa našim predsednikom, koji, po Vašem mišljenju, još uvek nije u potpunosti implementiran u trenutku kada postoji potencijal. Verovatno, postoje pitanja koja bi obojica trebalo da razgovarate od nerealizovanih?

- Imamo međuvladin rusko-srpski komitet na čelu sa Rogozinom i Dačićem. I mnogo toga smo uradili. Ponekad nešto može da se sačeka, ali stvarno više od 90% onoga o čemu razgovaramo i o čemu se slažemo je moguće. Godinama smo razmišljali kako da rešimo pitanje našeg osiguranja, kako naši građani treba da rade u Rusiji, i obrnuto. Posle dugo vremena ovo pitanje je potpuno rešeno.

Postoje li još neke stvari koje možemo rešiti? Razgovarali smo o uvozu naše individualne robe i proizvoda u Rusku Federaciju i trebalo bi da ubrzamo naše pregovore sa Evroazijskom unijom kako bismo videli kako to učiniti.

Kao što znate, imamo puno podrške zahvaljujući radu rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, koji nam ne samo pomaže u borbi protiv poplava i suša ovde u Srbiji, ali, rekao bih, već u čitavom regionu, kada se tako nešto dogodi.

- Poseban deo naše saradnje je, naravno, kulturna i duhovna komponenta naših zemalja. Istorijski gledano, Srbija je pravoslavna zemlja, kao i Rusija, a postoje posebne teme, posebna dubina, posebni koreni. Čak i sada sedimo u ovoj sobi, a iza vas je Miroslavljevo jevanđelje. Ovo je neprocenjivo sredstvo naše zajedničke istorije, to je neprocenjivo sredstvo našeg pisanja. Ovo, znam, veoma je cenjeno ovde u Srbiji. I to je veoma cenjeno u Rusiji. Kako procenjujete ovaj deo našeg odnosa?

- Ako razmislite o tome, to nije samo pitanje poznavanja nečije kulture, kao što obično kažu oni koji se politički ne slažu s Rusijom: "Pa, da, volimo Dostojevskog, Ljermontova, Bloca, Puškina i sve ostale, ali mi se ne dopadaju ruski političari ". Ja čak ne volim da kažem taj izraz.

Ovakvi odnosi mogu biti rezultat samo prijateljskih odnosa, iskreno, na dubokom nivou prijateljskih odnosa između dva naroda. Vidi, rekli ste da je Miroslavljevo Jevanđelje iza nas.

Na sva tri sprata ove zgrade naći ćete veoma vredne slike ruskih umetnika - i onih koji su živeli i radili u Srbiji, kao i onih koji su živeli i radili u Rusiji. Preko puta iz ove zgrade, u centru Beograda, nalazi se park po imenu Hor Aleksandrov, koji je u Srbiji bio mnogo puta u najtežim vremenima. Tokom NATO agresije 1999. godine, Hor Alekandrov je bio sa nama, uvek su bili ti ljudi sa nama, i ova užasna tragedija u Sočiju nas je zaista zastrašila. A sada, kada je ovaj veliki ansambl obnovljen, ponovo su došli u Beograd, a mnogi ljudi su došli na koncert - bilo je jednostavno nemoguće naći slobodno mesto za gledanje i slušanje hora.

Tu je i spomenik Nikolaju II. Da ne pominjemo činjenicu da smo zahvaljujući Ruskoj Federaciji do sada uspeli da kreiramo mozaik, kript i sve ostalo za našu crkvu Svetog Save. Mi smo sada kao država, kada smo finansijski sigurniji, mogli da izdvojimo prilično puno novca za crkvu Svetog Save, ali i to završavamo uz pomoć naših ruskih prijatelja.

Objavili smo konkurs za spomenik Stefanu Nemanji, osnivaču dinastije Nemanjića, koji je stvorio srednjovekovnu srpsku državu i podigao je na pijedestal uspeha i napretka. Kao što sam čuo, među najznačajnijim umetnicima koji su učestvovali na ovom takmičenju su ruski umetnici. Ovo pokazuje koliko su važne ove veze.

Ako uzmete sportske veze, onda ćete videti strašno blisku vezu "Crvene zvezde", "Zenita", "Spartaka" sa jedne strane i "Partizana" sa CSKA sa druge strane. Mislim da se svi osećaju i teško je i skoro nemoguće sakriti.

Znam da je Miloševićev omiljeni umetnik Kolesnikov. A kada je Milošević bio ljut na nekog funkcionera u Srbiji, govorili su: "Hajde da mu damo sliku Kolesnikovog, možda on oprosti?" Ako nema Kolesnikov, pronađite još jednog dobrog ruskog umetnika kako bi Milošević postao manje ljut. " Ali ovo govori o međusobnom povezivanju naroda, bliskosti naroda, a to su stvari koje su uvek apsolutno neodvojive, bez obzira na politiku.

foto: Beta / Milan Obradović

- Posle takvih reči, gospodine predsedniče, postaje još jasnije da politička odluka koju je Srbija donela, koju ste prihvatili, nije podržala sankcije protiv Rusije. Ovaj stav Srbije, po mom mišljenju, bio je vrlo duboko primljen u našoj zemlji. Koliko mislite da ova politika sankcija ima smisla? Bila je to Srbija, koja se distancirala od ovoga, pokazala kvalitet istinskog saveznika Rusije.

- Nisam siguran da li neko razume važnost za Srbiju i kako smo zahvalni Rusiji, predsedniku Putinu, ministru Lavrovu i Stalnom predstavniku Ujedinjenih nacija Čurkinu za stav ... Koliko smo zahvalni na činjenici da je Rusija stavila veto na predlog britanske rezolucije, kojim su Srbi predsstavljeni kao ljudi koji su krivi za genocid.

Ovo sam mnogo puta rekao - a ne samo u Beogradu, a ne samo za ruske medije, već za sve druge, da Srbija neće uvesti sankcije Ruskoj Federaciju. I ne postoji taj pritisak koji bi urodio plodom.

Ponekad, kad idete na sastanke, kada negde na Zapadu pričate, onda se od dva sata razgovora, sat i 45 minuta priča o vezama Srbije i Rusije. Želim da kažem ruskom narodu, političari obično ne brinu mnogo o ovome, osim, naravno, predsedniku Putinu, koji to savršeno razume, ali obični ljudi treba da znaju da Srbiji nije uvek lako.

I ne zaboravite da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja na ni jednom međunarodnom forumu nije glasala protiv Rusije, da je Srbija jedina zemlja koja nikada nije uvela nikakve sankcije Rusiji. Srbija je jedina zemlja koja učestvuje ili je posmatrač u vojnim vežbama koje Rusija provodi sa Belorusijom i drugim zemljama OVSE. Srbija je jedina zemlja koja je poslala humanitarnu pomoć Siriji.

Svaki drugi put koji bismo izabrali kao smernicu bi bili politički lakši za Srbiju, ali smo izabrali put nezavisne suverene zemlje, vojnog neutralnog, koji želi zadržati svoje prijateljstvo i koji želi da poštuje ne samo tradiciju već i gleda u budućnost . Nije to samo pitanje našeg tradicionalnog odnosa, jer neki ljudi obično žele to tako da zamisle. Ovo je pitanje naših budućih odnosa, a u ovim budućim odnosima vidimo Rusku federaciju kao jednog od ključnih aktera.

Ne samo u prošlosti, ne samo u velikom i veličanstvenom Dostojevskom, velikom i veličanstvenom Jesenjinu i Puškinu - to je ono što će vam svaki Amerikanac reći - ali i u našem prijateljstvu, a ne samo prijateljstvu, već i u odličnim odnosima - političkom, ekonomskom i bilo kom drugom u budućnosti.

Gospodine predsedniče, verovatno najbolniji problem za vas - to su odnosi između Beograda i Prištine. Ovo je, naravno, bolna tema - sve se odnosi na problem oko Kosova, odnose sa Srbijom. Kakav napredak vidite u ovom pitanju? Koje korake treba preduzeti? Šta očekujete u bliskoj budućnosti u ovom pravcu?

- Vidite, želim našim prijateljima u Rusiji, građanima Rusije, ali i svim ostalima da kažem nekoliko stvari. Situacija na Kosovu i Metohiji je složena, u njemu živi veliki broj Albanaca i, posebno nakon proterivanja Srba 1999. i 2000. godine, mnogo manji broj Srba. Pre svega, reći ću da Srbi koji sada žive na Kosovu (Kosovo i Metohija) i ima ih toliko koliko ih je bilo 2000. godine. To je ono što smo uspeli i u politici mira i politici podrške koju smo našim ljudima na Kosovu i Metohiji pružili zajedno sa svojim prijateljima. Sa druge strane, uvek smo želeli da razgovaramo o miru, o budućnosti sa Albancima. Došli smo do sporazuma iz Brisela. Ako analizirate Briselski sporazum, videćete da se 60% dokumenta odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština. Danas, 2017, ulazimo u 2018. godinu, zajednica opština u Srbiji nije formirana.

Šta je srpska strana trebalo da uradi - i pitanje regionalne policije na severu, pitanje pravosuđa, pitanje telekomunikacija i pitanje struktura civilne odbrane - srpska strana je i uradila. Suština je u tome što su Srbi pod ogromnim pritiskom, i uvek se ispostavlja u problemu koji dolazi sa Zapada. Srbi moraju ispuniti sve, i nema apsolutno nikakvog pritiska na Albance. To je problem za nas, nailazimo na ovo i, bojim se, nisam veliki optimista u pronalaženju dugoročnog rešenja sa Albancima, ali učini ću sve što je u mojoj moći da donesem pravu odluku. Ali ne vidim da se ovi problemi lako rešavaju, jednostavno, kako kažu, za tango je uvek potrebno dvoje, ne možete izaći i sami plesati.

(Espreso.rs / TASS,Informer)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media