ISTINA O POREKLU JEREMIĆA: Deda Pozderac mu bio otac bošnjačke nacije, a Vuk se kandiduje za predsednika Srbije!

Predsednički kandidat Vuk Jeremić potomak je čuvene porodice Pozderac, koja je bila vladar Krajine tokom Osmanlijskog carstva. Murat - aga, čiju će 150. godišnjicu rođenja u Cazinu obeležiti njegova porodica sledeće godine, imao je po šerijatu, tada važećem islamskog zakonu tri žene, sedam sinova: Mujagu, Nuriju, Mehmeda, Muhameda, Smaila, Ahmeta, Hasana i četiri kćerke: Semku, Dervišu, Šefiku i Zulejhu.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Pod njegovim krovom nekada je živelo 30 osoba. Murat - agin sin Nurija postao je član Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO), poslanik u Skupštini Kraljevine Jugoslavije i potpredsednik njene Ustavotvorne skupštine. Iako je službena politika JMO - a bila jugoslovenstvo sa primesama regionalnog autonomaštva, a predsednik stranke Mehmed Spaho za sebe govorio da je Jugosloven, većina njegovih kolega su se izjašnjavali kao Hrvati, uključujući i njegovog brata, reisu-l-ulemu Fehima Spahu.

Nakon misteriozne smrti Mehmeda Spahe, njegovo mesto preuzeo je Džafer Kulenović. Na početku Drugog svetskog rata i propasti kraljevine, ustaški poglavar Ante Pavelić pozvao je jedanaest političara, bivših pripadnika JMO - a da budu članovi Sabora novoformirane Nezavisne države Hrvatske.

Iako nije bio oduševljeni ustaša, Kulenović je prihvatio i imenovan je za potpredsednika Vlade. Nepoverenje je bilo uzajamno.

- Nije potpuno zadobio poverenje ustaša, a izgubio je poverenje pripadnika JMO - a; pod njihovim je pritiskom često izjavljivao da nije predstavnik vlade NDH, nego da predstavlja samo sebe - opisao je tu situaciju Noel Malcolm u knjizi Historija Bosne. Kulenović je posetio Nuriji Pozdercu u Cazinu, “preneo pozdrave od poglavara” i ponudio mu mesto u Vladi NDH, koristeći Pavelićev šablon o Muslimanima kao hrvatskom cveću. Pozderac se zahvalio i “počast” odbio, uz jedino logično objašnjenje: “Pozdravićeš i ti poglavara, ali u takvoj će državi, Džafere, nakon što završe sa Srbima, na red doći i "cveće".

U vrtlogu suprotstavljenih sila, Muslimani su se borili u svim vojskama: ustašama, Hitlerovoj armiji i četnicima. Bili su i žrtve svih strana. U drugoj polovini 1941., kada je bilo moguće partizane odvojiti od ostalih, jer nisu vršili zločine, počeli su intenzivnije da stupaju u Titovu vojsku. Teško je bilo uveriti ulemu u BiH da je budućnost njihovog naroda u komunizmu, što su čitali kao ateizam: sistem protiv Boga i ljudi. Čuli su da se skandalozno postupa sa verom u komunističkoj Rusiji, pa ih nisu mogli razuveriti leci koje je štampala KPJ kako je Sovjetski Savez čudesna zemlja beskrajne tolerancije i sloboda.

Nurija Pozderac, ipak i uprkos svemu, bira partizane, iako nikada nije postao član Komunističke partije. Bio je vernik, verovao u Boga i Božije određenje. Samo su ljudski motivi mogli da motivišu agu po rođenju sa ponuđenom najvišom funkcijom u vlasti NDH da raskoš kabineta hrvatskog Sabora (i po definiciji zaštitu svoje imovine i statusa) “proda” za odlazak u šumu sa partizanima koji su se - mereno parametrima realnosti - sa minimalnim šansama za uspeh borili protiv takvih kao što je on. Bilo je to, zapravo, samo umeće izbora između dobra i zla, u šta se po šablonu bajke pretvorio Drugi svetski rat. Titu nije smetalo njegovo nepripadanje Komunističkoj partiji.

Pozderac je imenovan za potpredsednika Prvog zasjedanja AVNOJ - a, aktivno učestvujući u obnavljanju bosanske državnosti, započetom na ovom skupu na kojem su, kako su govorili komunisti, “postavljeni temelji nove Jugoslavije i BiH kao posebne republike u njoj.” Partizanski vrhovni komandant, do tada jedino poznat po misterioznom nadimku Tito, tek je druge ratne godine rečima: "Ja sam Josip Broz, metalski radnik, Hrvat iz Zagorja" - jednostavnom formulom za samolegitimnost i pamćenje - u Cazinu prvi put javno razotkrio svoj identitet.

“Stvarno postoji”, “Naš je”, “Nije Rus, nije ni Švabo”, čuo se šapat u masi, zabeležili su tada prisutni reakcije Krajišnika, koji su se u desetinama hiljada okupili, najpre, da vide da li stvarno postoji, a zatim i da čuju šta nudi komunistički vođa. Broz, koji je sa svojom pratnjom iz Bihaća u Cazin došao preko Tržačkih Raštela pošto je most Cazin - Srbljani bio srušen, tada se prvi put obratio velikom skupu Muslimana, pokušavajući, bilo je jasno, da ih pridobije na svoju stranu.

Zašto je Broz baš u Cazinu i pred Bošnjacima premijerno obznanio ko je, teško je reći. Tek, sigurno je da moderno doba ne može upotpunosti shvatiti sa koliko je podozrenja praćena svaka njegova reč. Nudio je novi, gotovo imaginarni svet. Na improviziranoj bini postavljenoj na raskrsnici u centru grada s njim su stajali: dr. Ivan Ribar, predsednik Prvog zasedanja AVNOJ - a, i Nurija Pozderac koji je otvorio zbor rečima: "Selam alejkum, braćo Muslimani".