OSOBE SA INVALIDITETOM SU JEDNI OD NAS! Ovo je cilj 10 AGENDE UN za održivi razvoj DO 2030. godine
Ujedinjene nacije su smanjenje nejednakosti svrstale u cilj broj 10 Agende za održivi razvoj do 2030, Foto: promo / upnride

iNSPIRACIJA ZA BUDUĆNOSt

OSOBE SA INVALIDITETOM SU JEDNI OD NAS! Ovo je cilj 10 AGENDE UN za održivi razvoj DO 2030. godine

Ujedinjene nacije su smanjenje nejednakosti svrstale u cilj broj 10 Agende za održivi razvoj do 2030

Objavljeno: 20.11.2018. 15:01h

Osobe sa invaliditetom su jedna od najranjivijih društvenih grupa, koja usled brojnih prepreka teško ostvaruje svoja prava. Kako bi ostvarile svoj pun potencijal, neophodna je zajednička podrška čitavog društva

Invalidnost je sastavni deo ljudskog života.Invalidnost se ne dešava drugim ljudima. Svako od nas je u jednom momentu svog života doživeo neki oblik fizičkog ili psihičkog oštećenja, privremenog ili trajnog, a svako ko doživi starost, neminovno se suočava sa problemima u normalnom funkcionisanju.

Osobe sa invaliditetom su jedna od najmarginalizovanijih grupa na svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), milijardu ljudi na svetu je pogođeno nekim oblikom invaliditeta, što čini 15,6% svetske populacije. U zemljama Evropske unije 80 miliona ljudi živi sa nekim oblikom invaliditeta, što predstavlja jednu od šest osoba. Uzimajući u obzir da invaliditet često pogađa stariju populaciju i utiče i na članove porodice osobe sa invaliditetom, onda je broj ljudi koji su pogođeni ovim problemom mnogo veći. Takođe, broj osoba sa invaliditetom konstantno raste zbog sve starije svetske populacije, kao i zbog porasta hroničnih bolesti koje mogu dovesti do invalidnosti, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes i mentalne bolesti.

Uprkos tome, invalidnost posmatramo sa distance, a ova grupa ljudi je marginalizovana u svim segmentima života. Osobe sa invaliditetom su slabijeg zdravstvenog stanja usled ograničenog pristupa zdravstvenim uslugama, ne razvijaju svoje obrazovne potencijale u potpunosti, imaju manje prilika za zaposlenje i imaju veću stopu siromaštva od osoba bez invaliditeta. Invalidnost je i uzrok i posledica siromaštva. Stopa siromaštva osoba sa invaliditetom je 70 puta viša od proseka, delom zbog ograničenih pristupa zaposlenju.

Smanjenje nejednakosti

Pored toga, predrasude u društvu i odnos javnog mnjenja, pored lošeg socijalnog i ekonomskog položaja u kome se nalaze, čine ih u velikoj meri ugroženom i diskriminisanom grupom.

Odnos jednog društva prema ugroženim grupama predstavlja dostignuti nivo svesti i napretka tog društva. Za napredak jednog društva neophodno je uključivanje svih građana u zajednicu i omogućavanje svima jednako uživanje svojih prava.

Prepoznajući značaj inkluzije i smanjenje nejednakosti za dostizanje održivog razvoja, Ujedinjene nacije su smanjenje nejednakosti svrstale u cilj broj 10 Agende za održivi razvoj do 2030, u kojem se ističe da niko ne bi trebalo da bude diskriminisan na osnovu godina, pola, religije, rase, etničke pripadnosti ili invalidnosti.

Iako ne postoji precizan podatak o broju osoba sa invaliditetom u Srbiji, procene su da ova grupa čini 8% stanovništva, iliti preko 800.000 ljudi.
Položaj i prava osoba sa invaliditetom u Srbiji su regulisane Ustavom Srbije, koji zabranjuje njihovu diskriminaciju, kao i brojnim zakonima i podzakonskim aktima, kao i međunarodnim konvencijama, od kojih je najvažnija Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, čijom ratifikacijom je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da „unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva“. Pored ovoga, Srbija je ratifikovala i Revidiranu evropsku socijalnu povelju, koja garantuje pravo na nezavisnost, socijalnu integraciju i učešće u životu zajednice osobama sa invaliditetom.

Diskriminisani

Iako gotovo svaki zakonski akt koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije govori o nekom pravu osoba sa invaliditetom, primena u praksi ide jako sporo. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković podnela je Skupštini Srbije godišnji izveštaj za 2017. godinu, u kojem je navedeno da je najviše pritužbi instituciji poverenika podneto zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, skoro petina od ukupnog broja podnetih tužbi za diskriminaciju.
Poslednji godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije navodi da je ostvaren mali napredak što se tiče prava osoba s invaliditetom, ali da je situacija i dalje veoma teška, posebno u pogledu pristupa uslugama, zapošljavanju i obrazovanju osoba sa invaliditetom. Takođe se navodi da smeštaj i lečenje osoba sa psihosocijalnim i intelektualnim smetnjama u socijalnim ustanovama još uvek nisu uređeni u skladu s međunarodnim standardima.

Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN 2016. godine objavio je pregled stanja u Srbiji koji se odnosi na položaj osoba sa invaliditetom i na probleme sa kojima se suočavaju. Iako je objavljeno da je Srbija učinila određene pozitivne korake ka poboljšanju položaja marginalizovanih grupa, Komitet je izrazio zabrinutost zbog smeštaja dece sa invaliditetom u državnim institucijama, potrebu da se jasnije definišu kazne za kršenje prava osoba sa invaliditetom, kao i o neophodnosti sprovođenja mera kako bi se povećao nivo opšte informisanosti i povećala vidljivost osoba sa invaliditetom.
Izveštaj navodi da su porodice i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom često suočeni sa negativnim stavovima, te da 45% roditelja tvrdi da su oni ili njihova deca doživeli neku vrstu vređanja, omalovažavanja ili uznemiravanja zbog smetnji u razvoju deteta.

Nevidljivi

Situacija se unapređuje, ali vrlo sporo, a jedan od uzoraka problema leži u nevidljivosti osoba sa invaliditetom. Jedan od problema sa kojima se ova lica susreću svakako je ostvarivanje prava na život u zajednici sa ostalim njenim članovima, i to je ono što održava predrasude prema njima. Ova grupa građana ne živi u specijalnom, već u jedinom društvu koje postoji, i imaju jednaka prava, ali još uvek ne i jednake mogućnosti da učestvuju u svakom njegovom segmentu ravnopravno sa svojim sugrađanima. Naša je moralna dužnost kao društva da budemo društveno odgovorni i omogućimo inkluziju osoba sa invaliditetom u zajednicu i kreiramo društvo jednakih šansi za sve.

TIM UN U SRBIJI

Autonomija, glas i učešće osoba sa invaliditetom

Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji sprovodi projekat pod nazivom „Autonomija, glas i učešće osoba sa invaliditetom u Srbiji“.

Projekat se fokusira na nekoliko tematskih oblasti ključnih za ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom i obuhvatiće reformu trenutnog zakonskog okvira i prakse oduzimanja prava na samostalno donošenje odluka osobama sa intelektualnim invaliditetom i psihosocijalnim invaliditetom (pitanje poslovne sposobnosti). Ova praksa, koja je duboko ukorenjena u Srbiji, podrazumeva da se kroz sudski proces osobama oduzima poslovna sposobnost, što mnogi nazivaju „građanskom smrću“, budući da je osoba sprečena da donosi bilo kakve odluke od pravnog značaja u svoje ime. Ova praksa je u suprotnosti sa odredbama konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom.

Pored toga, projekat se fokusira na osnaživanje i ostvarivanje prava žena i devojčica sa invaliditetom, a naročito u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja i sprečavanje nasilja jer su ženama iz ove grupe često zdravstvene usluge nepristupačne i izložene su seksualnom i drugim oblicima nasilja. Takođe, u okviru projekta biće razvijeni i inovativni modeli zapošljavanja osoba sa invaliditetom, koje su u velikoj meri isključene sa tržišta rada usled postojećih predrasuda o produktivnosti osoba sa invaliditetom i barijera u okruženju, poput fizičkih i komunikacionih barijera.

Partner timu UN u Srbiji je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku, kao i nezavisne institucije i civilno društvo. Sve aktivnosti deo su petogodišnjeg Okvira razvojnog partnerstva (2016-2020) između Vlade Republike Srbije i tima Ujedinjenih nacija i doprinose ostvarenju ciljeva održivog razvoja 5, 10 i 16, kao i procesu pridruživanja EU (poglavlja 19 i 23).

(Espreso.rs/Kurir.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.


Espreso.rs


Adria media