SARADNIK HAŠIMA TAČIJA JE RANJEN I OSTAO JE BEZ BUBREGA! Tako se krenulo sa ŽUTOM KUĆOM, tamo je pobijeno 162 ljudi

Trgovina organima u „žutoj kući“ počela je nakon što je teško ranjen jedan od bliskih saradnika Hašima Tačija. On je pogođen u stomak i odstranjen mu je bubreg. U bolnici je čekao transplantaciju, ali je to u to vreme išlo teško i dugo se čekalo. Sve je bilo pod znakom pitanja i tako se i došlo na ideju da se bubreg uzme od zarobljenika. Prva žrtva te transplantacije, odnosno uzimanja organa bio je Srbin Zoran S., a čovek kome je presađen bubreg danas živi u Peći – reči su jednog od najvažnijih svedoka trgovine organima u „žutoj kući“, u koju je „Ekspres“ imao ekskluzivan uvid.

Ovu izjavu svedok, čiji je identitet zbog njegove bezbednosti označen najvišim stepenom tajnosti, dao je inspektorima srpske BIA još 2011. godine, nakon čega je po pitanju zaštite prebačen u nadležnost Haškog tribunala.

Njegovo saslušanje obavljeno je u jednoj od srpskih ambasada u Zapadnoj Evropi. U zemlji u kojoj je tada živeo. Njegova bivša supruga i deca su u to vreme živeli u drugoj zemlji. Sve iz razloga bezbednosti, budući da je prethodno pokušana njegova likvidacija, odnosno eliminacija, kao veoma važnog i nezgodnog svedoka zločina. Iz razloga da sačuva svoj i živote svoje porodice, on je i stupio u kontakt sa srpskim bezbednosnim službama.

U svojoj izjavi on je naveo da se posle slučaja Zorana S., kome je nasilno uzet bubreg i koji je zbog toga smrtno stradao, došlo na ideju o organizovanoj prodaji organa.

„Posle slučaja u kome je Zoranu S. uzet bubreg za Tačijevog saradnika, došlo se na ideju o trgovini organima, koji su uzimani od zarobljenika. Tako je ’žuta kuća’ i počela sa radom. Po mojim podacima, zbog ovoga je ubijeno 162 ljudi, najviše Srba, ali je bilo i Albanaca koji su bili zarobljeni jer nisu bili lojalni kosovskoj vojsci, odnosno pripadnicima UČK. I to crno tržište ljudskih organa, koje je i najtraženija roba na svetu, brzo je proradilo. Uspostavljene su veze sa Turskom i sa ljudima iz Dubaija i Izraela. Najviše para se uzimalo na preprodaji srca“, ispričao je ovaj svedok.

Ono što ga je kandidovalo za ključnog svedoka je to što je, po sopstvenom priznanju, prisustvovao izvršenju većeg dela ubistava zarobljenika kojima su uzimani organi, kao i to što je konkretno naveo imena ubica.

Naveo je da je Hašima Tačija video kako ubija četvoricu zarobljenika.

Ostali detalji njegovog svedočenja jasno bi razotkrili identitet ovog svedoka, zbog čega je redakcija „Ekspresa“ odlučila da ih ne objavi.

Srpska država u to vreme ovom svedoku ponudila je kompletan program zaštite, za njega i njegovu porodicu, a on je u daljem postupku stupio u kontakt sa haškim istražiteljima. Sve pod najvećim stepenom tajnosti.

Da li je njegovo ime i sada na spisku svedoka Specijalnog suda za zločine na Kosovu, nije poznato, budući da su sva imena označena najvišim stepenom tajnosti.

Zločini nad Srbima, nealbancima, kao i nelojalnim Albancima inače su u nadležnosti Specijalnog suda za Kosovo sa sedištem u Hagu, a koji je osnovan nakon izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, inače švajcarskog senatora. Martijev izveštaj je 2011. godine prihvaćen kao dokument Saveta Evrope i upravo zbog njega je 2015. i formiran Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo za zločine počinjene na Kosovu. Usledio je, međutim, jak otpor na Kosovu, pa je sud konačno formiran tek u januaru 2017. godine, a prva saslušanja osumnjičenih i svedoka počela su 2018. godine. Od tada pozive na saslušanje dobilo je oko 250 osoba, među kojima su i Ramuš Haradinaj, Kadri Veselji, Jakup Krasnići, Miljam Zeka, Azem Sulja, Ibrahim Gaši…

Optužnica nije bilo sve do srede, 24. juna, kada je Specijalno tužilaštvo u Hagu za zločine počinjene na Kosovu podnelo optužni predlog protiv Hašima Tačija, predsednika Kosova, i Kadrija Veseljija za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Informacija o podnetoj optužnici objavljena je na sajtu Tribunala.

Specijalizovano tužilaštvo je stavilo na ispitivanje optužnicu sa deset tačaka kojima se Hašim Tači, Kadri Veselji i još nekoliko bivših članova OVK terete za niz zločina protiv čovečnosti za skoro sto ubistava. Veselji je bivši predsednik Skupštine Kosova, a nekada prvi čovek ŠIK-a, paralelne obaveštajne službe na Kosovu.

Posle podizanja optužnice, na potezu je sud koji će preispitivati optužnicu i odlučiti da li će je potvrditi. Ukoliko je potvrdi, biće zakazano suđenje, na koje će optuženi morati da se odazovu.

Mediji, kako srpski tako i kosovski spekulišu odranije da bi se osim Tačija i Veseljija na optuženičkoj klupi mogli naći i Ramušev brat Daut Haradinaj i jedan od osnivača OVK-a Azem Sulja.

Upravo u vreme kada su osumnjičeni, među kojima i sada optuženi Tači i Veselji pozivani na saslušanje u Hag, Dik Marti je u Švajcarskoj objavio knjigu „Izvesna predstava o pravdi“, koja je objavljena na francuskom, a zatim i na srpskom jeziku. Marti je tada za srpske medije izjavio i da je Haški tribunal uklonio dokaze koji su na terenu skupljeni u vezi sa slučajem “žuta kuća”.

„Kada sam svojevremeno pisao Haškom tribunalu da bih dobio informacije o dokazima koji su skupljeni na terenu u vezi sa ’žutom kućom’, rekli su mi da dokazi više ne postoje i da su ih uklonili da bi očistili prostor, uz obrazloženje da ionako nisu ničemu služili?! Bio sam zaprepašćen. To je zaista zabrinjavajuće“, rekao je Marti.

On je u intervjuu za srpske medije u maju prošle godine tvrdio da su dokazi za slučaj „žute kuće” postojali.

„Novinar Entoni Montgomeri je bio prisutan kada su istražitelji Haškog tribunala bili u ’žutoj kući’ i sakupljali dokaze. Radili su to krajnje diletantski. Nisu, na primer, analizirali tragove krvi. Ali su pronašli lekove, špriceve i mnogo toga drugog i sve to je bilo zapečaćeno u Tribunalu“, rekao je Marti.

„Žuta kuća” nalazila se na teritoriji Albanije i Dik Marti je u svom izveštaju naveo da Haški tribunal nije imao nadležnost za procesuiranje na teritoriji te države.

Dik Marti nije prvi koji je javno progovorio o nestanku dokaza za slučaj „žute kuće” u Tribunalu.

Bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte je još 2011. godine u jednom intervjuu navela de je Diku Martiju rekla da treba da ide u Hag, jer tamo postoje dosijea i dokazi koji su sakupljeni u „žutoj kući“, a da pri tom nije znala da su „dokazni uzorci bili uništeni“. Tada je izjavila i da je zatražila od Tribunala da sprovede unutrašnju istragu i otkrije ko je dao nalog za uništavanje dokaza.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Ekspres.net)