NE SLAŽEM SE DA JE NATO BOMBARDOVANJE BILA AGRESIJA! Ambasador NORVEŠKE zabio nož u srce svim SRBIMA!

Arne Sanes Bjornstad, ambasador Norveške u Srbiji, privukao je dosta pažnje u Srbiji kada je dao intervjuu u kojem je bez dlake na jeziku izneo sve svoje stavove vezane za Srbiju, Kosovo, ali i NATO bombardovanje naše zemlje.

On je u intervjuu za Alo rekao kako bi narodi koji žive u Srbiji i na Kosovu imali korist od postizanja dogovora dve strane jer bi to umanjilo tenzije u regionu, ali bi dovelo i do otvaranja novih radnih mesta i smanjenja cena. Takođe, to bi omogućilo i Srbiji i Kosovu da se fokusiraju na budućnost, naglasio je.

Uvođenje taksi od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH postalo je glavna prepreka za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, ne samo po pitanju sporazuma o normalizaciji već više na tehničkim detaljima koji se tiču trgovine i transporta. Nadam se da će takse biti povučene pre sastanka u Parizu početkom jula, reko je Bjornstad.

On je istakao kako ulazak Srbije u EU zavisi samo od naše države i spremnosti da se ispune uslovi za članstvo.

- Iako su sprovedene reforme, ostalo je dosta posla kako bi Srbija ispunila minimum standarda EU. Lako je fokusirati se na velika, politička pitanja, ali članstvo zavisi i od kvaliteta česmovače, sistema za reciklažu otpada, standarda za bezbednost na radu. Taj posao je u toku, rekao je.

Obzirom da je Norveška preuzela poziciju kontakt zemlje NATO za Srbiju, ambasador se osvrnuo i na taj događaj. On je napomenuo kako godišnjice služe da se svi osvrnemo, tako da pažnja usmerena na 1999. godinu nije iznenađenje.

On je naglasio kako je logično da će se svi Srbi sećati tih vazdušnih napada, ali je napomenuo kako se ne slaže da je u pitanju bila agresija.

Bio sam deo delegacije OEBS-a u pregovorima u Rambujeu i video sam iz prve ruke snažnu posvećenost svih članova Kontakt grupe, kao i zemalja članica NATO, mirnom rešenju. Odluka NATO da se koristi vojna sila kako bi se sprečilo stravično kršenje ljudskih prava na Kosovu posledica je nemogućnosti Miloševićevog režima da promeni kurs i prihvati kompromis. Ne smemo da zaboravimo da je 24. marta 1999, kada je NATO operacija počela, visoki predstavnik UN za izbeglice procenio da oko 260.000 ljudi napustilo svoje domove i potražilo zaštitu na drugim mestima na Kosovu, a 200.000 njih van Kosova. Isto tako, sećanja na ratne zločine u Bosni bila su sveža. Odluka da se krene sa akcijom nije doneta lakog srca i NATO žali zbog gubitka svakog nevinog života, rekao je on u intervjuu.

Dodao je kako NATO poštuje stratešku odluku Srbije da bude vojno neutralna i ona nije prepreka saradnji i kako Srbija i NATO danas sarađuju mnogo bliže nego ikada pre.

- Činjenica da je Srbija prošle godine bila domaćin najvećoj vežbi NATO pružanja pomoći u vanrednim situacijama jeste primer te saradnje. S druge strane, odluka o vojnoj neutralnosti ima cenu koja se ogleda u manjem broju investicija, posebno u oblasti visokih tehnologija i poslova sa osetljivim informacijama. Izuzimajući članstvo, siguran sam da će saradnja Srbije i NATO još rasti. Vojska Srbije očigledno smatra da je ovakva saradnju u interesu vaše zemlje. NATO je najmoćnija vojna sila u svetu i prednjači u tehnološkom razvoju. Pristup tim resursima je važan za modernizaciju srpske vojske i njenog ratnog vazduhoplovstva, i olakšava srpskim trupama da uzmu učešće u međunarodnim operacijama. To ujedno približava Srbiju njenim glavnim ekonomskim partnerima, dodao je.

Za kraj je istakao kako vojna neutralnost Srbije verovatno neće biti problem za njeno članstvo u EU kao što to nije slučaj sa Švedskom i Finskom.

- Srbija bi svakako morala da svoju spoljnu i bezbednosnu politiku uskladi sa EU kako bi postala njen član. Kada se pojedinci žale na dvostruke standarde EU i Zapada, koji se uopšteno tiču trgovinskih odnosa sa Rusijom, viznog režima sa Iranom itd… to nema veze sa dvostrukim standardima, već s tim šta se očekuje od buduće članice EU: da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU i ponaša se kao da je već članica EU, napomenuo je.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)