PUKOVNIK JE SLUŽIO DRŽAVI, A SADA GA IZBACUJU IZ STANA: Nakon što je ukazao na kršenje ZAKONA, PENZIONISALI SU GA!
Pukovnik Gojko Lalović, Foto: Privatna arhiva

NEZAKONITO

PUKOVNIK JE SLUŽIO DRŽAVI, A SADA GA IZBACUJU IZ STANA: Nakon što je ukazao na kršenje ZAKONA, PENZIONISALI SU GA!

Ni pored 46 provedenih dana napolju, u zimskom periodu, ispred objekata, niti je pukovnika neko primetio, niti našao za shodno da ga primi i sasluša, a kamoli da reši probleme...

Objavljeno: 19.02.2019. 21:58h
  • 2.2k

Pukovnik Gojko Lalović bio je zaposlen u Upravi za stambene poslove, kao zamenik predsednika Više stambene komisije, a zatim u trajanju od 12 meseci i zastupnik predsednika više stambene komisije. Radeći svoj posao po zakonu i u skladu sa propisima, nije mogao ni da nasluti šta ga čeka. Naredba o prestanku službe doneta je preko noći iako je ispunjavao sve uslove za radno mesto. Radno mesto nije ukinuto,a on nije proglašen viškom.

Sporni momenat bio je kada je pukovnik Lalović primetio samovolju ministra vojnog (tada P. Davinića), koji mimo Ustava, zakona, opštih akata i pravilnika o dodeli stanova vrši odabir stanova i izbor lica kojima će te stanove dodeliti bez redosleda – rang liste. (Slučaj naređenja da se dodeli stan po rešenju Up-1 br 474-6/05 27.7.2005. godine – stan službeni, trosoban, lice iz druge grupe, ne pripada mu ni ta kategorija stana, ni prvenstvo o izuzimanju molbe za dodelu stana, ali po naređenju ministra SVE je 27.7.2005. urađeno i stan dodeljen.)

Kao pukovnik sa utvrđenim pravom na stan od 4.1.1993. god. imao sam sve uslove u prvenstvu za dobijanje stana u odnosu na lice kome je stan dodeljen, te sam uložio žalbu. Ulaganje te žalbe je za mene, moju porodicu i moju karijeru bilo pogubno. Jer ne samo da nije pozitivno rešena, već je doneto i rešenje o mom razrešenju iz profesionalne službe br. 11326-2 24.10. 2005. sa danom razrešenja 15.11.2005. godine, navodi Lalović.

Pukovnik Gojko Lalović
Pukovnik Gojko Lalović foto: Privatna arhiva

Donošenje ovih akata bilo je nenadležno s obzirom da je i naredbu i rešenje doneo isti organ, što je u vojsci nepojmljivo za oficira čina pukovnika. Pre saopštavanja rešenja ministar vojni je upozoren na dve okolnosti – da potrebe službe ne zahtevaju razrešenje od službe 15.11.2005. godine (jer pukovnik ispunjava uslove radnog mesta) i drugo – da je pukovnik rešavanje stambenog pitanja opredelio delom učešća ličnim sredstvima koje kao zaposleno vojno lice može obezbediti kreditom kod nadležnih banaka, što kod penzionisanisah lica nije bio slučaj jer nisu imali mogućnost sklapanja ugovora o kreditiranju.

1 / 5 Foto: Privatna arhiva

Na predmetno upozorenje ministar vojni je doslovce preneo, citiram: „Naredbodavna akta su izvršna, a zakonitost ostvarujte preko nadležnosg suda“. Naredba je doneta, ali osnov ostanka u službi je ocena zakonitosti od nadležnog suda, koju sam i zatražio, objašnjava pukovnik.

Za ocenu zakonitosti naredbodavnih akata bio je nadležan i jedini merodavan Vrhovni sud dz S i CG kojem su zahtevi za ocenu zakonitosti i upućeni, ali u međuvremenu dolazi do ukidanja navedenog suda, te predmete na rešavanje preuzima Vrhodni sud Srbije, donošenjem odluka:

USCG 1251/06 od 11.9.2008. godine, kojom presudom se PONIŠTAVA NAREDBA O PRESTANKU SLUŽBE, uz konstataciju da je ista doneta uz povredu zakona na štetu tužioca – nezakonita i USCG 1592/06 od 13.11.2008. godine, kojom presudom se PONIŠTAVA REŠENJE O RAZREŠENJU sa danom razrešenja 15.11.2005. uz konstataciju da je isto doneto uz povredu zakona na štetu tužioca – nezakonito.

Pukovnik Gojko Lalović, štrajk
Pukovnik Gojko Lalović, štrajk foto: Privatna arhiva

S obzirom na zakonsku činjenicu da je ostanak u službi pukovnika Gojka Lalovića zavisio od zakonitosti naredbodavnih akata, a navedenim odlukama naredbodavna akta oglašena nezakonitim, ispunjeni su uslovi za ostanak u službi. Međutim, u ponovnom postupku po službenoj dužnosti u izvršenju presuda Vrhovnog suda Srbije ministar vojni (tada Šutanovac) za razliku od prethodnih donosi SAM oba naredbodavna akta (i rešenje i naredbu) ponavljajući poništeni datum o razrešenju 15.11.2005. godine, što je suprotno zakonu (novi akt mora nositi datum donošenja novog akta) i pravnim shvatanjima i primedbama suda obavezujućih u navedenim presudama.

foto: Privatna arhiva

Tužbe protiv naredbodavnih akata podlegale su Vrhovnom sudu Srbije, koji je u međuvremenu ukinut, a pravni naslednik je Vrhovni kasacioni sud. Međutim, umesto u nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda, tužbe se rešavaju pred Upravnim sudom, sudom najniže ingerencije o oceni zakonitosti naredbodavnih akata – na šta tužilac puk. Gojko Lalović nije mogao da utiče.

Kako su naredbodavna akta ponovo ocenjena nezakonitim (presdue U 9224/10 od 4.3.2011. i U 9588/10 od 19.5.2011) u izvršavanju presuda tužena strana je morala pukovnika Gojka Lalovića vratiti u službu, rešiti sva statusna i stambeno pitanje i doneti nova akta o prestanku – razrešenju službe.

Međutim, ministar vojni (Šutanovac) ponovo ponavlja nezakonita akta i nezakoniti datum razrešenja 15.11.2005. Ponovljene tužbe pred Upravnim sudom sud je rešio presudama U 6053/11 30.6.2011. godine i U 8778/11 od 28.3.2012. godine koje su poništile naredbodavna akta i datum 15.11.2005. godine, a koje su za pukovnika Gojka Lalovića bile i konačne u vođenju sudskih sporova jer su decidno i nedvosmisleno ukazale na sve nezakonitosti i propuste ministra vojnog pri donošenju naredbodavnih akata i nevraćanja u službu.

Ni pored nezakonitosti navedenih u pomenutim presudama, puk. Lalović nije vraćen u službu, nije mu priznat status profesionalog vojnog lica i nije mu rešeno stambeno pitanje u tome statusu. Nije realizovana presuda U 8778/11 od 28.3.2012. Nije doneto novo rešenje o razrešenju, a bez razrešenja nema ni prestanka vojne službe. “Pored navedenih nezakonitosti, ministar vojni vrši i povredu člana 21 Ustava – nejednakim postupanjem i pravljenjem razlike u istoj pravnoj stvari, jer pri realizaciji presude U 2820/10 od 5.11.2010. lice vraća u prof. vojnu službu i rešava statusno i stambeno pitanje u tom statusu, a u realizaciji odluke U 6053/11 od 30.6.2011. godine pukovnika Gojka Lalovića ne vraća u službu”, objašnjava Lalović.

Nevraćanjem u vojnu službu ostaje i nerešeno stambeno pitanje, koje je po opredeljenju delom učešća ličnim sredstvima rešeno donošenjem rešenja o dodeli pripadajućeg stana Up – 1 br 15166-39/98 od 14.10.2005. godine, koje rešenje je prošlo ožalbeni i otužbeni rok što potvrđuju presude USCG 1885/06 od 19.6.2008. i USCG 1869/06 od 3.12.2008. godine, čime rešenje postaje konačno i pravosnažno, što potvrđuje i stambeni organ svojim aktom Up 1 br 15166-46/98 od 13.2.2008. godine uz koji akt dostavlja i rešenje o dodeljenom stanu imenovanom.

foto: Privatna arhiva

Međutim, upozorena na problem nezakonitog lišavanja prava na rad-službu i ometanja učešća ličnim sredstvima kreditiranjem, tužena strana ne samo da ne priznaje, već ni ne uračunava kao deo učešća ličnim sredstvima uplaćeni iznos naveden u potvrdi Vojno-računovodstvenog centra Beograd pov.br. 85-6282 od 21.2.1992. u kojoj je pored uplaćenog iznosa navedena i namena sredstava ( regulisanje pribavljanja stana u liču svojinu ), a učešće ličnim sredstvima nije ništa drugo nego pribavljanje stana, što je naknadnim preračunavanjem na dan uplate učešća iznosilo 1.100.000 dinara.

Pored navedenog dodeljeni stan uz učešće ličnim sredstvima nije useljiv (potvrda Vojno-građevinskog centra „Beograd“ INT br 5813-2 od 18.7.2007. po kojoj navodi da je rok useljivosti izvestan decembra 2007). “Na dan dodele stana vrednost 1% učešća bila je 1 bod, što znači 58% - 58 bodova. Pošto učešće nije rešavano danom dodele, već danom useljenja, onda su se uslovi učešća promenili u moju korist jer je pravilnik 38/05 pružao mogućnost uslova vrednosti 1% - 2 boda, što znači da je 29% iznosilo 58 bodova, što je daleko povoljnija okolnost na koju Vojno-građevinski centar nije obratio pažnju – istu nije uvažio. Dakle, ako se neprihvatanju uplaćenog dela učešća doda i činjenica neprihvatanja povoljnijih uslova učešća na dan useljivosti, onda je postupak Vojno-građevinskog centra Beograd oko pokušaja poništavanja rešenja o dodeljenom stanu i prinudnog iseljenja iz predmetnog stana neustavan, nezakonit, nepravičan”, ističe puk. Lalović.

Dana 22.12.2015. godine u 11:55h zbog navedenih neustavnih i nezakonskih radnji i postupaka Mnistarstva odbrane zbog nerešavanja statusnog i stambenog pitanja, puk. Lalović je sa navedenim argumentima i dokazima stupio u javni protest izlaskom na ulicu u tihom skretanju pažnje na nezakonitosti i gladovanju nazvanom „Tihoglad“.

Protest je trajao do 26.2.2016. godine, a prinudno je prekinut zbog znatno pogoršanog zdravstvenog stanja, koje je rezultiralo dvema hirurškim intervencijama na VMA. Uz dnevni raspored lokacija objekata pred kojima je izvodio štrajk – Predsedništvo Srbije, Vlada R. Srbije, Upravni sud, Ministarstvo pravde i Ministarstvo odbrane, dostavio je i pisane zahteve o problemima zbog kojih je u štrajku i predlozima za prijem na razgovor odgovornih iz objekata pred kojima je štrajkovao, kako bi se pored zahteva i u razgovoru ukazalo na propuste koji su prema pukovniku učinjeni i pronašle mogućnosti za rešavanje problema.

Međutim, ni pored 46 provedenih dana napolju, u zimskom periodu, ispred objekata, niti je pukovnika neko primetio, niti našao za shodno da ga primi i sasluša, a kamoli da reši probleme.

Pukovnik Gojko Lalović
Pukovnik Gojko Lalović foto: Privatna arhiva

Pored navedenog štrajka, pukovnik je pokušao da skrene pažnju javnosti na nerešene probleme u vezi sa nezakonitim lišavanjem prava na rad – službu,a time i rešavanja stambenog pitanja, gde je na svoj 61,62. i 63. rođendan na lokaciji Brankov most u vremenu od 8-14h bio na raspolagaju sredstvima javnog informisanja da im lično i činjenično ukaže na navedene nezakonitosti i porpuste. Pored medijske ispraćenosti, ponovo niko od nadležnih nije reagovao kako bi se navedeni problemi rešili, a nezakonitosti ispravile.

Iz svega navedenog prosto je neshvatljivo da 14 uvažavajućih „U ime naroda“ i obavezujućih presuda nadležnih sudova, koje Ustav članom 145. tretira jednako - budu manje važne, nebitne u odnosu na presudu Trećeg osnovnog suda br. 5 P 4908/2015 od 23.9.2016. godine, kojom po predlogu Ministarstva odbrane – Vojnograđevinskog centra „Beograd“ treba angažovati prinudno izvršenje iseljenja pukovnika Gojka Lalovića iz dodeljenog, pripadajućeg stana. Kako je prvo-prvo, a drugo-drugo, to je prvo – Ministarstvo vojno trebalo realozovati predmetne presude o nezakonitom lišavanju prava na rad – službu,a time i rešavanje stambenog pitanja – što po odredbama zakona predstavlja prethodno pitanje, bez čijeg rešavanja nema ni rešavanja bilo kojih drugih pitanja iz navedene pravne stvari, ističe Lalović.

1 / 7 Foto: Privatna arhiva

Pukovnik Lalović je u toku službe za zasluge i doprinos izgradnji i borbenoj gotovosti vojske, kao i odbrani zemlje, nagrađivan, pohvaljivan i odlikovan sa nekoliko važnih odlikovanja/ordenja, a i pored svega u situacijama kada je ugroženost države Srbije dolazila u pitanje, pisanim aktima davao je do znanja nadležnim organima države Srbije da je spreman i na raspolaganju da pomogne u svakom momentu.

U toku poplava stavio se na raspolaganje za pomoć ugroženima, a posebno je predsedniku Srbije uputio zahtev za stavljanje na raspolaganje u dva navrata u toku kriznih momenata u problemu rešavanja – službu,a time i rešavanje stambenog pitanja – što po odredbama zakona predstavlja prethodno pitanje, bez čijeg rešavanja nema ni rešavanja bilo kojih drugih pitanja iz navedene pravne stvari”, ističe Lalović.

Bonus video:

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media