SUROVA LIKVIDACIJA ARKANA! Ove detalje retko ko zna, sada su isplivali NA VIDELO
Arkan, Foto: youtube.com/radovan džeko

ubistvo

SUROVA LIKVIDACIJA ARKANA! Ove detalje retko ko zna, sada su isplivali NA VIDELO

Na pod hola u “Interkontinentalu” padale su čaure, čaše, šolje i flaše, a gosti su zalegli, sklanjajući se od rafalne paljbe

Objavljeno:

Elitni beogradski hotel "Interkontinental" (danas "Kraun plaza"), 15. januara 2000. godine bio je poprište krvavog obračuna u kome su ubijeni Željko Ražnatović Arkan, Milenko Mandić i Dobrosav Gavrić. Ulaz hotela odigrao je ključnu ulogu. Kroz rotirajuća vrata ušle su žrtve, kroz ista vrata kasnije je ušetao Dobrosav Gavrić, ispred tih vrata čekali su ga saučesnici, kroz ista vrata iznet je smrtno ranjeni Arkan. Od tog momenta više ništa nije bilo isto.

U prethodne 22 godine hotel je promenio ime i vlasnika, hol u kome se dogodilo trostruko ubistvo je renoviran, separea u kome su sedeli likvidirani prijatelji više nema, promenjena su i vrata, ali su ostala rotirajuća.

Ubistvo Željka Ražnatovića Arkana i dalje intrigira javnost. Ko je pravi nalogodavac likvidacije zvanično se još ne zna. Tog 15. januara 2000. godine, ispred “Interkontinentala”, današnje "Kraun plaze”, u 17.05 stala su dva automobila. Iz "opel kalibre" izašli su Dragan Nikolić Gagi i Milan Đuričić Miki, koji su odranije bili poznati policiji.

1 / 3 Foto: Screenshot youtube/Mladjen

Iz drugog vozila marke "golf" izašao je Zoran Nikolić Pegla, kao i pripadnik Druge čete Prvog bataljona policijske brigade SUP-a Beograd Dobroslav Gavrić. Rukovali su se sa Arkanom, izljubili sa Mandom i krenuli ka stepeništu koje je vodilo ka hotelskim salama za banket.

Gavrić je seo u drugi separe, nekoliko metara iza leđa Arkanu. Minut kasnije, Gavrić je ustao od stola. Ispod kaputa je izvadio pištolj CZ 99. Tri metka ispalio je Arkanu u potiljak, a jedan ga je pogodio u oko.

Izrešetani za 10 sekundi

Arkan, Mandić i Garić izrešetani su u roku od svega deset sekundi, a možda i u kraćem intervalu. To je utvrdio sudski veštak balističar, koji je naveo da je u tom roku bilo moguće ispaliti devet projektila, sa koliko su pogođeni Arkan i prijatelji.

Na pod hola u “Interkontinentalu” padale su čaure, čaše, šolje i flaše, a gosti su zalegli, sklanjajući se od rafalne paljbe.

Arkanova supruga Svetlana Ceca Ražnatović je sa Zvonkom Mateovićem Miškinom sedela u butiku njene sestre Lidije 20 metara od separea u kome je sa prijateljima sedeo Arkan. Oni su popunjavali tikete za sportsku kladionicu, pa je Ražnatović ranije rekao Ceci da sa Mateovićem ode u butik.

Dobrosav Gavrić Gavra ranije je ušao u hotel i seo u separe okrenut leđima onom u kom su sedeli Ražnatović, Mandić i Garić. U jednom trenutku Arkan se okrenuo i pogledao Gavrića, sa kojim se leđima dodirivao. Nastavio je mirno da sedi sa prijateljima.

Gavrić je, posle ubistva, krenuo da izađe na rotirajuća vrata, i to polako, bez trčanja. Iz butika je istrčao Zvnko Mateović. Imao ga je na nišanu i pokušao da opali, ali mu je zakovao pištolj. Ceca je iz svoje torbe tada izvadila pištolj "valter PPK" 7,65 milimetara i bacila mu ga. On je sa te daljine pogodio Gavrića tačno ispod pancira. Oštetio mu je neke nerve oko kičmenog stuba i on je pao. Utrčali su Gagi Nikolić i Zoran Nikolić Pegla i izvukli Gavrića kroz vrata držeći ga ispod pazuha. Uneli su ga u auto koji je vozio Pitulić iz interventne ekipe i otišli u Loznicu kod privatnog doktora.

Ceca i Lidija vukle Arkana

Policija je na lice mesta došla brzo, ali ne i Hitna pomoć. Ceca i Lidija su, plačući i moleći za pomoć, vukle Arkana do izlaza hotela. Ceca je zatim pokušala da nagovori jednog policajca da službenim vozilom odveze Arkana do bolnice. Odbio je, jer nije imao dopuštenje od pretpostavljenog. Konačno, Arkan je autom BMW prebačen u Urgentni centar. Tamo je i zvanično proglašen mrtvim.

Teško je ranjen u 17.05, a 15 minuta kasnije primljen je u Urgentni centar. Uprkos naporima lekara da ga spasu, umro je u 18.45 na operacionom stolu.

Svetlana Ceca Ražnatović je u svom svedočenju na sudu izjavila da su njenom suprugu zubi bili izbijeni i da je u poslednjim trenucima iskašljavao krv.

- Pritrčala sam separeu i ugledala zgrušanu krv na Željkovom levom oku koje je bilo zatvoreno. Zubi su mu bili izbijeni, a kad sam ga protresla, počeo je da kašlje i izbacuje krv iz usta. Manda je sedeo sagnut i krvario je iz oka i usta, a Garić je ležao pored separea držeći se za stomak i jecao: "Joj, joj". U jednom trenutku čula sam Zvonka Mateovića kako viče: "Spusti pištolj!" Okrenula sam se i ugledala mladića u žuto-teget jakni kako diže pištolj sa poda. Nikada ga više nisam videla - svedočila je ona u sudnici.

Miki ubijen, Pegla umro

Od aktera zločina u "Interkontinentalu" danas su živi jedino Dobrosav Gavrić Gavra i Dragan Nikolić Gagi, dok je Milan Đuričić Miki ubijen, a Zoran Nikolić Pegla preminuo je od side u zatvoru.

Dobrosav Gavrić je 2006. godine pobegao iz Srbije. Uhapšen je krajem 2011. u Južnoafričkoj Republici, ali ne po poternici Srbije. Gavrić je u Africi nastavio da se bavi kriminalom, pa je uhapšen kao vozač afričkog kralja podzemlja Sirila Bika, koji je ubijen u martu 2011. Gavrićev identitet nije odmah otkriven (policiji se predstavio kao Saša Kovačević), i on je najpre pušten iz pritvora. Ubrzo je ponovo uhapšen zbog posedovanja kokaina i tada je utvrđeno da se radi o Arkanovom ubici. I dalje se nalazi u zatvoru u Africi, jer JAR odbija već godinama da izruči Gavrića Srbiji kako bi se stavila tačka na zločin u "Interkontinentalu".

Dragan Nikolić Gagi pobegao je sa izricanja presude na ponovljenom suđenju za trostruko ubistvo u "Interkontinentalu", ali je kasnije ponovo uhapšen i izdržava kaznu u požarevačkoj "Zabeli".

Milan Đuričić Miki sa njim je pobegao iz zemlje dan uoči izricanja presude za Arkanovo ubistvo, ali se u nju vratio da mu bude večna kuća. Ubijen je 24. aprila 2018. u Johanesburgu. Kremiran je i sahranjen u Loznici.

Presuda za trostruko ubistvo postala je pravosnažna u decembru 2007. godine. Tadašnji Vrhovni sud je Dobrosavu Gavriću kaznu od 30 godina zatvora, koju mu je izrekao Okružni sud, povećao na 35 godina. Potvrđena je i prvostepena odluka kojom su Milan Đuričić i Dragan Nikolić bili osuđeni na po 30 godina.

Radio za DB

Svoju dugu i uspešnu kriminalnu karijeru Željko Ražnatović počeo je kada je sa 20 godina ilegalno emigrirao na Zapad. Uzeo je nadimak Arkan, po strip-junaku. Kao oružani pljačkaš osuđivan je ili optuživan u Belgiji, Holandiji, Švedskoj, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Italiji. Za samo četiri meseca počinio je18 pljački u Švedskoj i digao oko 87.000 kruna, velike pare u to doba. Zatvoren je u Belgiji 1974, odakle je pobegao 1977. Ponovo je uhapšen u Holandiji 1979. i ponovo pobegao 1981. godine. Bio je ranjen u sukobu sa policijom. Prošao je kroz desetine evropskih zatvora, uključujući i onaj u Sheveningenu. Ražnatović je bio na Interpolovoj listi 10 najtraženijih kriminalaca.

Prema navodima Službe državne bezbednosti iz Srbije od 7. januara 1991. godine, Ražnatović je počinio prvu krađu sa 12 godina. Sa 14 godina je prvi put počinio silovanje, posle čega su sledila mnogobrojna razbojništva i otmice, kao i robijanje u maloletničkim domovima i zatvorima. Njegov veliki prijatelj bio je Stane Dolanc, tadašnji šef tajne policije komunističke Jugoslavije i bliski Titov saradnik. Ražnatović je za DB radio kao ubica, a verovatno je po zadatku i otišao na Zapad. Posao mu je bio da sprovodi atentate nad teroristima, političkim emigrantima i protivnicima vladajućeg političkog režima. Tečno je govorio engleski, francuski i italijanski, a poznavao je nemački, švedski i holandski.

Vratio se u Jugoslaviju 1981. i novembra 1983. dvojica policajca su mu upala u kuću s namerom da ga uhapse. Ražnatović je uspeo da ih rani pucnjima iz pištolja, što ga je odvelo u zatvor. Međutim, dva dana posle toga pušten je iz pritvora. Javnosti je postao poznat kao jedan od vođa "delija", navijača FK Crvena zvezda.

Uhapšen je 29. novembra 1990. godine u Dvoru na Uni i posle šest meseci zatvora, iako je osuđen na 20 meseci, pod do danas nerazjašnjenim okolnostima, pušten je iz zagrebačkog zatvora i vratio se u Beograd. To je izazvalo veliku pažnju javnosti i spekulisalo se da je u stvari pobegao ili da ga je oslobodio Franjo Tuđman po nagovoru Gojka Šuška i Josipa Manolića, pristavši na ponudu iz Srbije da ga pusti u zamenu za milion maraka.

Osnivanje SDG

Po Ražnatovićevoj tvrdnji, 11. oktobra 1990. godine u manastiru Pokajnica sa grupom prijatelja i vođa "delija", ukupno ih je bilo 26, osnovao je paravojnu formaciju Srpska dobrovoljačka garda, poznatu i po imenu "Arkanovi tigrovi". Na početku rata u Hrvatskoj, krajem 1990. godine, osnovao je centar za obuku u Erdutu i njegovi "tigrovi" su učestvovali u ratnim operacijama u Vukovaru. Već krajem 1991. godine, pripadnici te paravojne formacije preselili su se iz Slavonije u Bosnu, gde su navodno učestvovali u proterivanju muslimanskih civila iz Zvornika i Bjeljine.

Arkan je imao i kratku političku karijeru. Na izborima 1992. godine, kao nezavisni kandidat, bio je poslanik Skupštine Srbije, a neposredno pred izbore 1993. godine osnovao je Stranku srpskog jedinstva, koja nije osvojila nijedan skupštinski mandat.

Kupio je 1996. godine nižerazredni klub FK Obilić, koji je 1998. postao šampion države. Takođe je bio predsednik fudbalskog kluba Priština.

Krajem prošlog veka, neki zapadni mediji su tvrdili da imaju dokaze o ratnim zločinima koje je Arkan počinio u sukobima na teritoriji bivše Jugoslavije, ali on je uporno negirao sve te optužbe.

Demantovao je i kasnije tvrdnje pojedinih domaćih medija da se priprema za pregovore sa Haškim tribunalom, čiji je glavna tužiteljka Luiz Arbur, 31. marta 1999. godine, obelodanila da je još u septembru 1997. podigla optužnicu protiv Ražnatovića.

O motivima i pravim naručiocima njegove likvidacije i danas se nagađa. Pominju se novac od transfera fudbalera, reket, haška optužnica, koja se navodno "smešila" Ražnatoviću, sukob sa Slobodanom Miloševićem i bliskost sa pojedinim opozicionim liderima, posebno Zoranom Đinđićem. Ipak, kao razlog njegovog smaknuća ne može da se zanemari ni Arkanova navodna povezanost sa ubistvima "viđenijih" ljudi srpskog podzemlja.

Mnogo je i danas nedoumica u vezi sa zločinom u hotelu "Interkontinental", ali ono što je činjenica je da je to promenilo sve. Beogradsko podzemlje krenulo je u sasvim drugom pravcu, usledila je serija likvidacija, a žrtve su često bili pripadnci Ražnatovićeve SDG. Ubijani su i drugi ljudi iz kriminalnog miljea, dobili smo "zemunski klan", a danas se "borimo" sa Belivukom i njegovom "vojnicima" i njihovom "klanicom" u Ritopeku.

(Espreso/24sedam)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.