SA PEROM SU ZEMUNCI IGRALI RUSKI RULET: Vezali su mi ruke i noge i 4 dana iživljavali, BIO SAM NEMOĆAN (FOTO)

Petar Vasić zvani Pera van Dam, majstor borilačkih veština, prijatelj Joce Amsterdama i nekadašnji saborac Đorđa Božovića Giške, bio je jedan je od prvih koji je obezbeđivao diskoteku "Taš".

Prošao je opasne situacije u životu, ali jedna mu je, kako kaže, zauvek ostala u sećanju...

- U oktobru 1996. vraćao sam se s treninga i prijatelj me je pozvao da idemo kod druga u stan kod Studentskog grada. Kad smo ušli, odmah su nas napali. Bio ih je 10 do 15 i bili su do zuba naoružani. Brutalno su me udarali. I danas imam ožiljak, iako sam do tada imao 500 borbi bez ogrebotine.

Rekli su mi da sam povezan s čovekom koji ih je prevario i da mora da se plati za otkup, a ja nikom nisam dugovao. Vezali su mi ruke i noge i četiri dana se iživljavali. Shvatio da se radi o psihopatama. Držali su pištolj s metkom u cevi i stalno pretili. Izgubio sam nekoliko kilograma i mnogo krvi. Psihički su me ubijali, a bio sam nemoćan da im pružim otpor - kaže Petar.

Vasić je tada video Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.

- U tom stanu bilo je mnogo ljudi, pa i devojaka. Kako su me proveravali po gradu i kako je svaki odgovor bio da sam ispravan i da nikog nisam prevario, jedna od devojaka je rekla Spasojeviću da me puste, da možda nisam kriv. Krvnički ju je pretukao i rekao da će i nju da ubije. Dozvolili su mi da se čujem sa sestrom. To mi je jedan od najtežih trenutaka u životu. Tada sam i zamišljao svoju sahranu - kaže Petar.

- Seli su preko puta mene, uzeli "kolt" s burencetom i predložili da igram ruski rulet. Kako sam se već bio pomirio sa sudbinom, pristao sam. Prvo su stavili jedan metak, vrteli burence i "pucali" u mene nekoliko puta, ali metak nije ispaljen. Potom su stavili dva metka u burence, pa tri... Škljocali su pištoljem po sedam-osam puta, ali ništa! A u burence staje šest metaka... Rekli su mi da imam mnogo sreće, da sam lud, da imam m*da... A samo Bog i sveci su me spasli - priča Vasić, ali ni to nije bio kraj mukama.

- Kako su prijatelji skupili novac, organizovano mi je "suđenje". Od njih 12, sedmorica su bila za to da me puste, a petorica da me ubiju. Na kraju su me pustili. Nisam hteo da se svetim. Tek kasnije sam saznao ko si tu ljudi. Poslednji put sam video Šiptara i Kuma 5. oktobra 2000. na ulici u vreme demonstracija. Ko zna šta bi se desilo da su me opet videli...

Više o legendama devedesetih:

(Espreso.co.rs)