DOŽIVOTNA ROBIJA KOČI SRBIJU NA PUTU KA EU? Da li će UBICE moći da tuže državu u STRAZBURU? Ovo je PRAVA ISTINA

U Srbiji se povela oštra polemika o izmenama i dopuna Krivičnog zakonika, kojim se pooštrava kaznena politika u Srbiji, i uvodi se doživotna kazna zatvora, za najteža krivična dela bez mogućnosti smanjenja kazne odnosno uslovnog otpusta, izazvao je polemike u stručnoj javnosti. Da li će nas to udaljiti od EU ili neće, otkriva Espreso.co.rs!

Na društvenim mrežama, ali i u raznim medijima odmah nakon pojavljivanja ovih mera pojavili su se komentari i izjave po kojima će Srbija ovim merama imati velikih problema prilikom pregovora o članstvu u EU, jer navodno one nisu u skladu sa evropskim zakonodavstvom, ali ni sa poveljom UN?!

Ipak, prema rečima struke Srbija se, ako bude prihvaćena odredba o uvođenju doživotnog zatvora, tim rešenjem ne udaljava od većine evropskih zemalja, od 49 članica Saveta Evrope, kaže profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić.

"Od tih 49 država članica Saveta Evrope samo devet nema kazne doživotnog zatvora. To su Andora, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Norveška, Portugalija, San Marino, Srbija i Španija. Dakle, 40 država ih ima", navodi ona.

Najbolji primeri za uvođenje ovih mera, prema rečima pravnika a u državama koje su članice EU treba tražiti pre svega u Mađarskoj i Velikoj Britaniji koji imaju potpuno iste odredbe.

Treba istaći i to da čak pet država članica Saveta Evrope ima isto rešenje kao Srbija, a to su Island, Holandija, Malta, Litvanija i Ukrajina. S toga ne treba očekivati ni probleme kada je Srbija u pitanju.

Istine radi, Island nikada nije ni izrekao kaznu doživotnog zatvora. U ostale četiri zemlje osuđenik se može obratiti samo predsedniku države ili monarhu molbom za pomilovanje.

Za sve koji to ne znaju, treba posebo istaći da prema merama koje će uvesti Srbija doživotna kazna bez mogućnosti uslovnog otpusta može se izreći samo za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad nemoćnim licem, trudnicom i obljubu nad detetom, ako za posledicu imaju smrt. Dok je u ostalim slučajevima predviđena kazna sa otpustom. Ovu činjenicu mnogi namerno ili ne zanemaruju.

Treba istaći i to da je Ministarstvo pravde usvojilo predlog fondacije Tijane Jurić, koja nosi ime po petanestogodišnjoj devojčici koja je silovana i ubijena, da se u krivična dela sa najstrožim zaprećenim kaznama ubroje teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem sa smrtnih ishodom.

Bivša Jugoslavija ni Srbija nisu imale doživotnu kaznu zatvora, postojala je smrtna kazna, ali je retko izricana - mediji prenose da su od 1991. do 2002. srpski sudovi izrekli 19 smrtnih kazni, a da nijedna od njih nije izvršena.

Godine 2002. umesto nje uvedena je kazna zatvora do 40 godina.

Obrazlažući izmene zakona u parlamentu, ministarka Kuburović je rekla da se i kazna od 40 godina može smatrati nehumanom - ukoliko osuđeni izađe iz zatvora pred kraj života postavlja se pitanje šta time dobija, jer je bez sredstava za život, u dubokoj starosti i sa prekinutim vezama s porodicom i prijateljima.

„Kazna doživotnog zatvora može adekvatnije da izrazi težinu nekih krivičnih dela, stepen krivice učinioca, iako se praktično izvršenje može svesti na istu dužinu kao i kazna zatvora od 30 do 40 godina", rekla je ministarka.

Dirk Van Zil Smit, profesor međunarodnog kaznenog prava sa Univerziteta u Notingemu kaže za BBC da većina zemalja na svetu ima kaznu doživotnog zatvora.

„U ovom trenutku samo 31 država to nema i Srbija je među njima".

„Velika Britanija je jedan od primera zemalja koje nemaju mogućnost uslovnog otpusta, a imaju kaznu doživotnog zatvora, tako da to predstavlja jedan od dobrih primera evropske prakse", kažu iz Ministarstva.

Bonus video: