"VOLEO BIH DA UMREM U AUTOBUSU": Ćerka o željama nesrećnog vozača koji je preminuo na radnom mestu!

Vozač autobusa "56" Života Mitrović (59) iz Beograda osetio je sinoć da će mu pozliti za volanom i uspeo da spasi živote putnika i ostalih učesnika u saobraćaju tako što je autobus usmerio kao parkiranim vozilima i zid. Iza sebe je ostavio suprugu, tri ćerke i dve unuke.

Nesreća se dogodila juče oko 19 časova na uglu ulica Trgovačke i braće Vučković.

- Čula sam da je bila nesreća i da je učestvovao autobus. U tom trenutku majka je pokušavala da dobije oca na telefon. Zvonio je, ali se on nije javljao. Rekla sam joj :"Moj tata je umro". Osetila sam da je on nastradao. Kada smo došli na mesto nesreće videla sam njegov ranac, jednu patiku, "nitroglicerin" i jaknu. Njega su odvezli na obdukciju. Uvek mi je govorio: "Ne sahranjujte me odmah, čekajte dva tri dana da se uverite da sam mrtav"- počinje svoju ispovest Životina ćerka, Zorica Mitrović.

Prema njenim rečima, umeo je Života često da kaže: "Voleo bih da umrem u autobusu".

- Godinama je vozio "56". Retko se događalo da bude na drugoj liniji. Poslednjih dana mi je govorio da ga hvata neka jeza, da mu je hladno i da je umoran. Juče je ustao oko 12 sati. Bio je raspoložen i smejao se dok nije krenuo na posao. Rekao mi je da se baš naspavao i da se oseća super. Imala sam običaj, još dok sam bila mala, da ga poljubim pre odlaska na posao. Juče mi je rekao : "Neka poljubićeš me kad se vratim"- jedva govori Zorica.

Porodica nastradalog Živote kaže da su ponosni na njega jer je ispao heroj i izbegao veliku tragediju. Do poslednjeg daha razmišljao je kako da spasi putnike i sve učesnike u saobraćaju.

- Moj tata je bio divan. Pravi naš prijatelj. Uvek nasmejan i požrtvovan za sve nas- kaže Zorica.

Istraga u ovom slučaju je u toku.

(Espreso/Telegraf.rs)