DA LI JE REALNO? 400.000 GASTARBAJTERA VEĆ SE VRATILO U SRBIJU, zna se kako će se to odraziti NA NAŠU EKONOMIJU

Najjače ekonomije evrozone, koje su i najveći partneri srpske privrede, značajno su pogođene krizom zbog pandemije korona virusa. U Nemačkoj i Austriji, gde živi i radi oko 750.000 srpskih građana, privreda stoji već skoro dva meseca, a nezaposlenost je u tom periodu povećana na više od 10 procenata. Samo u Nemačkoj vlada očekuje veliki talas stečajeva i tri miliona nezaposlenih, dok bi u SAD, gde takođe živi veliki broj Srba, ova brojka mogla da premaši 30 miliona ljudi bez posla.

Ovakva situacija naterala je više od 400.000 srpskih državljana, uglavnom onih koji su u inostranstvu radili najjednostavnije poslove ili nisu imali regulisan status, da se već vrate u domovinu. Povratak velikog broja radnika, prema mišljenju ekonomista, svakako će dovesti do rasta stope nezaposlenosti u Srbiji u narednom periodu.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je na kraju marta bilo ukupno 513.058 nezaposlenih ljudi. Neminovno je da je na taj broj, kako u našoj zemlji, tako i u zemljama regiona, uticao i povratak mnogobrojnih građana iz inostranstva. Kako mnogi od njih navode, veliki broj radnika je u zapadnoj Evropi ostao bez posla zbog korona krize i pitanje je koliko će takvo stanje potrajati.

"Stiče se utisak da poslodavci u Nemačkoj, Austriji, Holandiji i ostalim zemljama gde ima puno naših ljudi u vremenu krize najpre otpuštaju strance, ali to je donekle i logično. Mnogi od tih gastarbajtera biće prisiljeni da se zbog toga vrate u Srbiju i zbog toga će ukupna stopa nezaposlenosti u našoj zemlji biti znatno viša nego pre epidemije. Pritom će pritisak ponude radne snage biti takav da se ni zaposleni neće osećati tako prijatno", objašnjava u razgovoru za "Blic Biznis" ekonomista Ljubomir Madžar i dodaje da će žestoka konkurencija za radna mesta svakako dovesti poslodavce u povoljniju poziciju kada je reč o uslovima rada.

Ipak, naš sagovornik smatra da će vremenom ti ljudi razmišljati o povratku u Zapadnu Evropu, a kada prođe situacija sa korona virusom veruje da će i njihovi poslodavci imati želju da ih pozovu nazad.

"Radnici su se već afirimisali u novim zemljama boravka, pustili su korene, prilagodili se toj kulturi i društvenim okolnostima i siguran sam da će za njih povratak biti atraktivna opcija. S druge strane, poznato je da demografska slika ni na Zapadu nije povoljna. To je staro stanovništvo, gde raste broj penzionera i opada broj aktivnih građana, tako da će njima dobro doći novi radnici. Očekujem da se u nešto daljoj perspektivi oni vrate u zemlje iz kojih su sada došli u domovinu", zaključuje Ljubomir Madžar.

Sličnog mišljenja je i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ali on ipak napominje da se jedan broj ljudi verovatno neće vraćati i pokušaće u međuvremenu da nađe posao u Srbiji. Naš sagovornik ne veruje da će oni značajno podići stopu nezaposlenosti, pošto misli da će neki raditi u poljoprivredi, neki i „na crno“, a biće dosta i onih koji neće videti dovoljno dobar razlog da se prijave na biro.

"U Srbiju su se vratili uglavnom ljudi koji na Zapadu rade najjednostavnije poslove, one koje neće da radi lokalno stanovništvo i ti ljudi su najčešće otišli sa turističkom vizom. Jedan deo njihoviih poslova će opstati i dalje, ali veliki broj u ovom trenutku ne postoji i zato će oni ostati u Srbiji. Oni koji se odluče za povratak moraće da računaju na više faktora, jer to ne zavisi od nas, već od sređivanja situacije u drugim zemljama", objašnjava sagovornik "Blic Biznisa" i dodaje da lično očekuje da se do kraja godine malo razreši situacija na zapadu Evrope, osim ako ne bude nekog drugog talasa korone.

Podseća da Nemcima nedostaje radna snaga, ali navodi i podatak da je nemački BDP pao skoro dvocifreno, a sa takvom perspektivom privrede nije realno očekivati da broj zaposlenih ostane isti.

Nezaposlenost raste u regionu, ali i celoj Evropi

Broj nezaposlenih ne raste samo u Srbiji. Slično je i u regionu gde u poslednja dva meseca Hrvatska beleži najveći broj novoprijavljenih nezaposlenih - više od 20.400. Taj broj u Crnoj Gori iznosi nešto više od 4.000, a u Bosni i Hercegovini 18.063. Prema zvaničnim informacijama bez posla je u Srbiji, zbog posledica pandemije, ostalo više od 11.000 ljudi.

Prema analizi konsultantske kuće McKinseyu, nadolazeća ekonomska kriza pretnja je za 59 miliona radnih mesta Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva. Otkazu je praktično izložen svaki četvrti zaposleni.

Nemačka vlada očekuje da će privreda ove godine zbog pandemije koronavirusa pasti 6,3 odsto, najviše od proglašenja savezne republike 1949. godine. Uprkos značajnoj državnoj pomoći, očekuju veliki talas stečajeva i tri miliona nezaposlenih.

Austrijski eksperti očekuju da će ove godine stopa nezaposlenosti, i pored mogućnosti skraćenog radnog vremena biti iznad 10,5 odsto, pa čak i do 12 procenata. Prema ekonomistima Bank Austria“sledeće godine će stopa nezaposlenosti biti na oko osam procenata, znatno iznad vrednosti pred početak korona krize.

U Italiji bi samo zbog odlaganja otvaranja restorana više od 50.000 kompanija moglo da bude ugašeno, a 350.000 ljudi ostaće bez posla..

Samo u Americi 650.000 Srba

Prema poslednjim podacima, od 11 miliona Srba, koliko ih živi na planeti Zemlji, posle Balkana najviše ih je u SAD, čak 650.000. Kada je reč o Evropi, najviše Srba ima u Nemačkoj – 450.000, pa u Austriji (300.000) i Švajcarskoj (skoro 200.000). I u Velikoj Britaniji, koja je poznati po strogim procedurama čak i u vezi turističkih viza, živi 80.000 Srba.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic)