ZLATNO DOBA, ALI NE ZA SRBIJU: Ovo je MAPA najbogatijih u Evropi, pogledajte gde smo tu mi

Svake jeseni Kredit Svis objavljuje svoj Izveštaj o globalnom bogatstvu.

Izveštaj obuhvata različite statistike relevantne za izračunavanje neto bogatstva. Na ove cifre utiču cene nekretnina, tržišne cene akcija, kursne razlike, obaveze, dugovi, zarada punoletnih članova društva, ljudski resursi, prirodni resursi i kapital i tehnološki napredak koji mogu stvoriti novu imovinu u budućnosti.

Tokom perioda rasta tržišta kapitala, prosečno nacionalno bogatstvo i stanovništvo po državama u kojima su ljudi više izloženi tim tržištima, kao što su Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, imaju tendenciju porasta.

Ali kada su tržišta kapitala depresivna, prosečno bogatstvo zemalja u kojima ljudi više ulažu u nekretnine ili obveznice, poput Francuske i Italije, ima tendenciju rasta.

Zemlje sa starijom populacijom, poput Nemačke i Italije, imale bi veće prosečno bogatstvo, ako se računa po glavi stanovnika, a ne po odrasloj osobi.

Postoji razlika između srednjeg i prosečnog bogatstva. Prosečno bogatstvo je iznos gde se podela bogatstva deli na dve jednake grupe: polovina odraslih ima bogatstvo iznad proseka, a druga polovina ispod. Prosečno bogatstvo je iznos dobijen deljenjem ukupnog ukupnog bogatstva sa brojem odraslih.

U zemljama u kojima je bogatstvo visoko koncentrisano u malom procentu ljudi, prosečna vrednost može biti daleko veća od srednje (npr. U Sjedinjenim Državama i Švedskoj).

Prema ovogodišnjem izveštaju Kredit Svisa, Srbija, kojoj je na ovoj karti odvojeno Kosovo, kotira se praktično najlošije na Balkanu, uz malu ogradu priređivača da podaci koje su obrađivani nisu baš najtransparentniji.

BONUS VIDEO:

POŽAR NA VRHU ZGRADE U CENTRU BEOGRADA: Vatrogasci se bore s vatrenom stihijom u Svetogorskoj ulici (KURIR TV)

(Espreso.co.rs)