SRBIJI FALI ČAK 90.000 MAJSTORA! Dobri odoše, novih nema

Poražavajući je i podatak da je prosečna starost nekih od njih, poput građevinskih radnika – 55 godina

Objavljeno: 23.09.2019. 15:13h

Sara

Srpskom tržištu u ovom trenutku nedostaje 90.000 zanatlija svih profila, pokazuju podaci Građevinske komore.

Poražavajući je i podatak da je prosečna starost nekih od njih, poput građevinskih radnika – 55 godina.

Slično iskustvo imaju i u Sindikatu građevinarstva, gde naglašavaju da je većina dobrih majstora napustila zemlju u potrazi za boljim životom, a interesovanje mladih za upis u građevinske i druge zanatske škole je vrlo slabo.

Primera radi, u beogradskoj Građevinskoj školi ove godine upisano je po jedno odeljenje keramičara i dekoratera zidnih površina, odnosno molera, dok su prethodne godine na ta dva smera imali grupe od po svega 15 učenika.

Za zidara, tesara, armirača, koji su spojeni u jedan obrazovni profil, pod novim imenom „operater građevinskih radova“, upisalo se svega 12 učenika.

Nacionalna služba za zapošljavanje ne raspolaže podacima o ukupnoj potražnji nijednog profila na tržištu rada.

Izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti iz 2009. godine, oni sada primaju i registruju isključivo prijave potreba za zapošljavanjem za koje se poslodavac njima obratio za pružanja usluge posredovanja.

Najtraženija zanimanja, prema tim potrebama, u avgustu bili su komunalni higijeničari, čistači prostorija, manipulanti u prehrambenoj proizvodnji, zatim prodavci, zavarivači, bravari, građevinski i medicinski tehničari, dok su sa fakultetskom diplomom najpotrebniji bili građevinski inženjer, ekonomista, vaspitač, diplomirani i mašinski inženjer, ističu u NSZ.

S druge strane, vrlo visoko se kotiraju pojedina trogodišnja zanimanja, odnosno zanati. Tako su se tokom 2019, filijalama NSZ često obraćali poslodavci koji traže elektrozavarivače, bravare, vozače, elektromontere-instalatere, zidare, tesare, armirače, automehaničare, metalostrugare, stolare, šivače konfekcije, tapetare, kuvare, pekare i mesare.

U službi naglašavaju da danas lakše dolaze do posla oni koji su aktivni i koji se informišu, bez obzira na obrazovanje. Standardni posao službe, često zamene i aktuelnim programima koji se finansiraju iz republičkog budžeta ili iz budžeta službe.