PLATA LEKARIMA U SRBIJI MOŽE DA SKOČI 125 ODSTO! Ovo je uslov i uopšte nije tako nerealno!
Porez pada za jedan odsto, Foto: Dado Đilas

DOBRA VEST

PLATA LEKARIMA U SRBIJI MOŽE DA SKOČI 125 ODSTO! Ovo je uslov i uopšte nije tako nerealno!

Ministar finansija Siniša Mali najavio je ovih dana da vlada planira da i ove godine smanji poresko opterećenje na zarade minimum za jedan odsto

Objavljeno: 21.08.2019. 15:08h
  • 19

Poresko rasterećenje privrede stalan je zahtev preduzeća kako bi im se olakšalo poslovanje i stvorio prostor za nove investicije.

Porez na zarade koji sada iznosi 62 odsto preveliki je namet, rečenica je koju će izgovoriti skoro svaki privrednik u Srbiji i podsetiti na to svaki put kada se povedu pregovori o povećanju minimalne cene rada, kao što je slučaj i sada.

Ministar finansija Siniša Mali najavio je ovih dana da vlada planira da i ove godine smanji poresko opterećenje na zarade minimum za jedan odsto. Cilj je da se opterećenje na zarade smanjuje svake godine kako bi srpska ekonomija bila konkurentnija.

foto: Ana Paunković

Mali je podsetio da je opterećenje na zarade pre dve godine bilo 63 odsto, a da je sada smanjeno na 62 odsto i da će se taj trend nastaviti.

Privreda, međutim, ocenjuje da ta mera neće omogućiti povećanje domaćih investicija.

Za povećanje minimalca za 10% – privreda preuzima 3%

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da će smanjenje poreza na zarade za oko jedan odsto, ako to bude kompenzacija za povećanje minimalne zarade za 2020. godinu, biti prihvatljivo za privrednike.

On je agenciji Beta rekao da bi u tom slučaju poslodavci snosili teret od oko dodatna tri odsto, ako bude dogovoreno povećanje minimalne zarade od deset odsto.

Mali nije precizirao da li će porez na zarade biti smanjen zbog kompezacije za povećanje minimalca ali se pretpostavlja da bi to mogao biti ustupak poslodavcima zbog rasta najniže zarade.

Predstavnici ministarstava rada i finansija, poslodavaca i sindikata saglasili su se početkom nedelje da postoje razlozi za povećanje minimalne zarade koja iznosi od 27.000, a prima je više od 350.000 radnika.

„Ako sledeće godine rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bude, kako se očekuje, oko četiri odsto i inflacija oko dva odsto, što je ukupno šest odsto, a minimalac se poveća za deset odsto, na oko 29.700 dinara, poslodavcima bi ostalo da snose trošak preostalih tri odsto pod uslovom da se smanji porez za jedan odsto“, rekao je Atanacković.

Porez na profit „samo“ 15%

Podsetio je da je prošle godine Vlada Srbije posle podizanja minimalca ukinula porez za nezaposlenost od 0,75 odsto što je manje od najavljenog poreskog rasterećenja od iduće godine, ali da je 2017. godine, posle povećanja minimalnih zarada, napravljen veći ustupak jer je neoporezivi deo zarade sa 11.700 podignut na 15.000 dinara.

Dodao je da „misli da budžet treba da se formira na drugačiji način“ i izmeni poreski sistem jer nije stimulativan.

Atanacković je rekao da je isto poresko opterećenje na zarade i za firme koje posluju sa profitom i one koje jedva isplaćuju minimalce.

„Možda tu treba tražiti druga poreska rešenja jer će rast minimalaca više opteretiti one koji jedva isplaćuju i minimalne zarade nego one koji imaju nadprosečne plate„, rekao je Atanacković.

Dodao je da je porez na profit u Srbiji 15 odsto i da ne spada u visoke u odnosu na zemlje iz okruženja, ali da ga je teško zaraditi.

Istakao je da su visoki porezi razlozi za nedostatak domaćih privatnih investicija bez kojih nema rasta i razvoja privrede.

Rumunija je tako povećala plate lekarima 125%

Ako bi se više smanjili porezi na zarade, bar četiri-pet odsto verovatno bi, kako je rekao, više poslodavaca iz sive zone prijavljivalo radnike i plaćalo doprinose na pune zarade pa bi se budžet možda bolje punio sa nižim porezima.

„U Rumuniji su uspeli da tako preraspodele novac iz budžeta da zarade lekarima u poslednjih godinu i nešto dana podignu za 125 odsto i tako smanje odliv medicinskih stručnjaka“, rekao je Atanacković.

Iz proizvodne firme sa sedištem u Beogradu, koja zapošljava 35 radnika, su u razgovoru za BIZLife portal kazali da je najavljeno poresko smanjenje na zarade zaista minimalno i da neće praktično ništa značiti kako bi se njihovo poslovanje popravilo.

Siva ekonomija rak rana

Ono što ih kao firmu najviše opterećuje je siva ekonomija i različiti aršini države prema različitim privrednim subjektima, pa je nekima dozvoljeno da ne rade po zakonu.

Na pitanje na šta konkretno misle, naveli su da je ekonomsko bezakonje zaista nedopustivo i da im nije jasno kako na primer neki poslodavci mogu da plaćaju poreze i doprinose na sve zarade a neki i dalje isplaćuju radnike delimično u koverti.

“To je direktno nelejalna konkurencija i zaista je neverovatno da država toleriše takvo ponašanje. Tu je potrebna samo volja da se zakoni sprovede, oni postoje”, kazala nam je direktorka finansija firme, ne želeći d aotkriva identitet zbog mogućih “posledica”.

Smatra takođe da bi neki drugi poreski podsticaji bili dobrodošli, ali ističe da privreda ima i drugih problema, koji nisu poreski i da tu pre svega misli na kurs koji je godinama isti ili dinar blago jača, što ne odgovara njima kao izvozno orijentisanoj firmi.

Bonus video: 

(Espreso.rs / BIZ life.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media