PLATE U SRBIJI TRI PUTA MANJE: Hrana 20 odsto jeftinija nego u EU
Plate u Srbiji tri puta manje nego u Evropi, Foto: AP

Analiza

PLATE U SRBIJI TRI PUTA MANJE: Hrana 20 odsto jeftinija nego u EU

Samo informacija o nivou cena hrane ne znači toliko ako ne znamo kolike su plate u Evropi i kod nas

Objavljeno: 02.07.2019. 15:07h
  • 85

Poslednjih dana juna statistička agencija Evropske unije Eurostat objavila je nekoliko analiza o potrošnji domaćinstava koja obuhvata i zemlje iz našeg regiona a rezultati su samo još jedna potvrda niskog standarda i u našoj i okolnim državama.

Tako je, recimo, nivo ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji na svega 48 odsto proseka u EU. Po ovom pokazatelju koji je opisan kao mera blagostanja domaćinstava, iza nas su samo BiH, Severna Makedonija i Albanija, dok su ispred – svi ostali. Ono što još više obeshrabruje je da čak i sa tako niskim standardom, mi trošimo više nego što proizvodimo budući da se naš BDP po stanovniku (meren paritetom kupovne moći) nalazi na 48 odsto proseka EU.

Kako objašnjava Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, to znači da ne možemo dalje imati rast potrošnje veći od rasta proizvodnje. „To treba da bude cilj ekonomskih politika, da se poveća proizvodnja“, kaže on.

Da nam je standard mali to i nije neko iznenađenje, ali da vidimo kakve su cene hrane u Srbiji u odnosu na evropski prosek. Kao i u Crnoj Gori, ukupan nivo cena hrane i bezalkoholnih pića nalazi se na 78 odsto proseka EU. Iako u javnosti vlada mišljenje da je hrana u recimo Nemačkoj jeftinija nego ovde, podaci govore drugačije, 24 odsto je hrana skuplja u Nemačkoj.

Nivo cena je dosta manji u Makedoniji (na 62 odsto proseka EU), ali i u članicama EU Poljskoj (69 odsto) i Rumuniji (66 odsto) nego u Srbiji. S druge strane u BiH, Crnoj Gori i Albaniji nivo cena hrane i bezalkoholnih pića je sličan kao i kod nas. Proseku EU smo po cenama najbliži kod mleka, sira i jaja, gde smo na 87 odsto evropskih cena, dok je recimo cena duvanskih proizvoda na svega 42 odsto proseka EU.

Najskuplja hrana u EU je u Danskoj, zatim u Luksemburgu i Austriji, ali tu nije i najskuplja hrana u Evropi budući da su u Norveškoj i Švajcarskoj cene hrane za 60 odsto veće od proseka EU.

Samo informacija o nivou cena hrane ne znači toliko ako ne znamo kolike su plate u Evropi i kod nas. Prema analizama ekonomiste Reinisa Fišera koji godinama objavljuje te podatke za u EU, prosečna neto plata u Uniji u 2018. je iznosila 1.543 evra.

U Srbiji u decembru prošle godine prosečna neto zarada bila je 443 evra, odnosno na svega 29 odsto tog proseka. Tu najgore stoje Albanija i BiH čije su prosečne plate tek na nivou četvrtine EU proseka. Recimo i Hrvati plaćaju hranu 97 odsto proseka EU, a sa platom od 800 evra što je 52 odsto evropskog proseka.

Ono što dodatno otežava našu situaciju je da hrana i bezalkoholna pića učestvuju sa 34 odsto u potrošnji domaćinstava, dok recimo u EU je prosek 12,2 odsto, a najveće učešće hrane u potrošnji domaćinstava je u Rumuniji 27,8 odsto i Bugarskoj 19,2 odsto. U ostalim zemljama je daleko manje.

- Razlika između evropskih i naših cena je manja kod prehrambenih proizvoda, jer se uglavnom radi o razmenljivim proizvodima i nema barijera za trgovinu. Tamo su usluge mnogo skuplje nego kod nas. To se pre svega odnosi na stanovanje, lične usluge kao što su majstori, frizeri, lekari, advokati… Svuda gde je veliko učešće radne snage u EU su visoke cene“, objašnjava Arsić dodajući da je druga strana medalje to što smo mi nerazvijeni pa nam je udeo hrane u potrošnji veliki. „Kada se primanja budu povećavala, troškovi za hranu neće rasti tom brzinom. Količina potrošene hrane ostaće slična, samo ćemo se kvalitetnije hraniti. Pravilo je da kako raste standard tako se smanjuje učešće troškova za hranu u kućnom budžetu - ističe Arsić.

Ko troši više nego što proizvodi

Veća potrošnja od proizvodnje, nije samo odlika naše ekonomije, već i svih ostalih zemalja u regionu koje se nadaju eventualnom ulasku u EU, ali i onih manje razvijenih članica. Među članicama EU, najmanju potrošnju domaćinstava ima Bugarska na 56 odsto proseka EU, zatim Hrvatska na 63 odsto (mada ima jednako visok BDP u odnosu na prosek EU), Mađarska sa 64 odsto i Rumunija koja je na 70 odsto evropskog proseka.

Na drugom kraju skale su ultrabogate evropske zemlje Luksemburg, Nemačka, Austrija i Danska, čija je potrošnja domaćinstava od 114 do čak 132 odsto (Luksemburg) veća od proseka EU, samo što je i njihov BDP znatno veći od prosečnog BDP-a Unije.

 

Za pristojan život još bar 336 evra

Građanima Srbije za pristojan život u proseku nedostaje 336 evra više nego pre osam godina, ocenio je Napredni klub (NK), pozivajući se na rezultate istraživanja sa kojima je ova organizacija upoznala Beograđane, deleći u Knez Mihailovoj ulici delili letke „Dostignuća režima 2012 – 2019“.

- Ovim želimo da damo jasnu sliku ne samo šta je postigla vlada Ane Brnabić, već i Aleksandra Vučića i Ivice Dačića. Podaci su porazni, Srbija je sada gora zemlja za život nego 2003. i 2001. godine -  ocenio je predsednik Naprednog kluba istoričar Čedomir Antić.

Bonus video:

(Espreso.rs/Danas)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media