IMAMO TOLIKO ŠUMA I OBRADIVE ZEMLJE, A UVOZIMO MRTVAČKE SANDUKE, KROMPIR I LUK! Ko treba da stavi prst na čelo zbog šokantne liste stvari koju nabavljamo iz inostranstva?
Foto: Profimedia

statistika rzs

IMAMO TOLIKO ŠUMA I OBRADIVE ZEMLJE, A UVOZIMO MRTVAČKE SANDUKE, KROMPIR I LUK! Ko treba da stavi prst na čelo zbog šokantne liste stvari koju nabavljamo iz inostranstva?

Uvozili smo, realno svašta što zemlja sa našim poljoprivrednim potencijalom - ne bi morala

Objavljeno: 27.08.2018. 19:00h
  • 139

Srbija važi za poljoprivrednu zemlju, ali samo na papiru!

Da je tako pokazuje i tabela koju je objavio Republički zavod za statistiku koja je objavila detaljne informacije o uvozu u prvih šest meseci 2018. godine.

Uvozili smo, realno svašta što zemlja sa našim poljoprivrednim potencijalom - ne bi morala. 

Uvoznih artikala je čitav sijaset, a među njima su se našle i stvari na koje nikad ne biste pomislili. 

Na listi artikala uvezenih u prvih šest meseci ove kalendarske godine našle su se i dve tone čekinja od divlje i pitome svinje koje smo nabavljali iz Kine, kosti i srž od rogova koje smo kupovali u Italiji, drvene vešalice za odela uvozili smo najviše iz Kine, ali i iz Nemačke i Turske.

Iako imamo i više nego dovoljno šuma, mi uvozimo mrtvačke sanduke iz Slovenije, Mađarske i BiH. Za metalnu dugmad za manžetne dali smo, prema informacijama RZS-a, 21.000 evra, a najviše smo ih uvozili iz Kine, Nemačke i Turske, dok smo plastične dugmiće nabavljali iz Italije, Turske, Nemačke i Kine.

Srbija ni šibica pored toliko šuma nema dovoljno, pa ih je uvozila iz Rusije, Poljske, Češke i Rumunije.

Ni šibice nemamo
Ni šibice nemamo foto: Youtube / Printscreen

Morali smo da uvozimo i surutku, i to najviše iz Poljske i Hrvatske.

Da je sve stvar volje a ne resursa, pokazuje i podatak da ni dvopek nismo u stanju sami da proizvedemo, vidi se po tome što ga uvozimo iz svih bivših republika SFRJ.

Ako ste mislili da je krompir koji kupujete u prodavnici ili na pijaci isključivo srpski, jer jel'te imamo pogodno zemljište za njegovo uzgajanje, i za to ste se grdno prevarili! 

Ni krompir ne uzgajamo
Ni krompir ne uzgajamo foto: Filip Plavčić

Uvozimo ga iz mnogih zemalja, najviše iz Nemačke, Grčke, Francuske, Holandije i Italije, a neke ture stižu nam čak i iz Egipta i SAD.

Osim Grčke, Turske i Albanije, što je uobičajena praksa, paradajz smo ove godine uvozili i iz Hrvatske.

Paradajz takođe nije iz Srbije
Paradajz takođe nije iz Srbije foto: Dragana Udovičić

I luk, koji može da nikne na svakom ćošku Srbije,  dopremali su nam čak iz Južne Amerike, odnosno Perua.

Luk je kao korov, a mi ga nemamo...
Luk je kao korov, a mi ga nemamo... foto: Reddit/Rumple_Tweezer

Ni belog luka Srbija nema dovoljno, pa nam ova namirnica mahom stiže iz Kine, odakle je od početka godine do kraja juna uvezeno 213 tona.

Ni belog luka nemamo dosta, pa uzimamo od Kineza
Ni belog luka nemamo dosta, pa uzimamo od Kineza foto: EPA

Zelenu salatu smo najviše uvozili iz Španije, Italije, Poljske, ali i iz Tunisa.

Zelena salata stiže nam iz Španije
Zelena salata stiže nam iz Španije foto: Zorana Jevtić

I šargarepa, koja takođe ima sve uslove za uzgajanje u Srbiji dolazila nam je Rusije i Velike Britanije, dok smo krastavce uvozili iz Albanije i Španije, ali i Maroka.

Šargarepa nam je ruska?
Šargarepa nam je ruska? foto: Zorana Jevtić

Iz Španije smo nabavljali i boraniju, slatku papriku, pasulj, što su takođe namirnice koje mogu da uzgajaju srpski poljoprivrednici... 

Ni paprika nije naša...
Ni paprika nije naša... foto: Zorana Jevtić

Najviše uvoznog pasulja stiglo je iz Kirgistana, a potom iz Poljske, Argentine , Bugarske, Egipta, Kanade i Kazahstana.

Ovo je statistika svega što smo uvozili, u tonama i novcu:

Povrće:
- mladi krompir - 21.752 tone (3,5 miliona evra)
- paradajz - 25.712 tona (14,6 miliona evra)
- crni luk - 4.783 tone (milion evra)
- beli luk - 278 tona (371.000 evra)
- kupus - 6.883 tone (15,8 miliona evra)
- zelena salata - 663 tone (661.000 evra)
- šargarepa - 183 tone (62.000 evra)
- krastavci - 5.223 tone (3,5 miliona evra)
- boranija - 19 tona (19.000 evra)
- paprika slatka - 17.136 tona (148.000 evra)
- pasulj 7.115 tona (5,1 milion evra)

foto: Profimedia

Voće:
- grožđe - 525 tona (722.000 tona)
- lubenice - 6.305 tona (1,5 miliona evra)
- jabuke - 22.910 tona (9,3 miliona evra)
- trešnje - 972 tone (710.000 evra)
- šljive - 21 tona (7.000 evra)
- jagode sveže - 1.105 tona (1,3 miliona evra)
- jagode smrznute - 1.435 tona (2,3 miliona evra)
- maline sveže - 30 tona (141.000 evra)
- maline smrznute - 3.407 tona (4,8 miliona evra)
* Podaci RZS o uvozu u prvih šest meseci 2018.

Ostala roba:
- čekinje od divlje i pitome svinje - 2 tone (21.000 evra)
- drvene vešalice za odela - 22 tone (109.000 evra)
- mrtvački sanduci - 16 tona (65.000 evra)
- plastična dugmad - 12 tona (351.000 evra)
- igle za mašine za šivenje - 2 tone (145.000 evra)
- šibice - 63 tone (79.000 evra)
- karanfili - 78 tona (104.000 evra)
- dvopek - 933 tone (818.000 evra)

Bonus video: 

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media