KO KAŽE DA SE NE MOŽETE OBOGATITI U SRBIJI? Ovih 5 poslova vam mogu doneti vrhunsku zaradu
Foto: Shutterstock, Reuters, Wikipedia

vredi pokušati

KO KAŽE DA SE NE MOŽETE OBOGATITI U SRBIJI? Ovih 5 poslova vam mogu doneti vrhunsku zaradu

Za vas smo izdvojili 5 veoma isplativih biznisa koji će vam zasigurno doneti pozamašnu svotu novca

Objavljeno: 27.05.2018. 18:55h
  • 81

Srbija je jedna od zemalja sa prilično velikim odlivom stanovništva. Jedan od glavnih razloga je to što ljudi jako teško pronalaze posao ili rade za minimalne plate sa kojima ne mogu da pokriju osnovne životne potrebe.

Jedno od rešenja za ovaj problem je pokretanje sopstvenog biznisa, a neke od ovih ideja mogu vam doneti i vrhunsku zaradu. Za vas smo izdvojili 5 veoma isplativih biznisa koji će vam zasigurno doneti pozamašnu svotu novca.

1. Uzgoj aronije

U našoj zemlji svakodnevno se povećava broj proizvođača voća i lekovitog bilja. Takođe, povećavaju se i površine pod organskom proizvodnjom. 

Aronija
Aronijafoto: Pixabay

Poslednjih godina znatno je povećan broj proizvođača aronije. U pitanju je biljka poznata i kao sibirska borovnica, bogata antioksidantima i sve je traženija kako kad nas, tako i u svetu.

Ovo voće veoma je isplativo za uzgoj jer nisu zahtevne, imaju dobru cenu i sigurnog kupca.

Aronija dostiže puni rod u osmoj godini, a po žbunu daje i do 10 kilograma ploda. Stručnjaci, ali i uzgajivači kažu da u dobrim godinama ova proizvodnja može, po hektaru, da donese prihod veći od 30 hiljada evra.

Aronija
Aronijafoto: Wikipedia/Tappinen

Vrlo je lekovita i hranljiva, sadrži malu količinu kalorija i dosta vitamina i minerala. Od aronije prvenstveno pravimo džemove, potom vino, rakiju i liker. Od jednog kilograma aronije može se napraviti pola litra soka.

2. Uzgoj industrijske konoplje

Uzgoj industrijske konoplje doživljava neverovatan rast u Srbiji, a razlog je dobra zarada od prodaje cveta i zrna.

Konoplja
Konopljafoto: Wikipedia/Thayne Tuason

U našoj zemlji je pre nekoliko godina njeno uzgajanje počelo da doživljava ekspanziju. Prošle godine je pod zasadima industrijske konoplje bilo oko 500 hektara, a očekuje se da za pet do deset godina, pod konopljom bude nekoliko desetina hiljada hektara.

Primena konoplja neverovatno se brzo širi i to u proizvodnji papira, materijala za automobilsku industriju, biorazgradive plastike, farmaciji , ili građevinskoj industriji.

Konoplja praktično može cela da se iskoristi, ali u Srbiji se trenutno koriste samo cvet i zrno.

Nakon obrade stabljike deo koji otpadne može i da se balira, pa da se onda od njih prave veoma kvalitetni briketi za grejanje. Industrijska konoplja je veoma zahvalna za uzgajanje, jer praktično nemate nikakvu obavezu oko nje nakon što je posejete.

3. Traženje tartufa

Tartufi mogu biti dobar izvor zarade za one koji znaju kako da ih traže i plasiraju. Ono što je velika prednost jeste da kvalitet, miris i ukus tartufa koji rastu u Srbiji, mnogi tvrde, ne može da se meri ni sa jednom drugom vrstom ovih gljiva u svetu.

Reč je o jednoj od najcenjenijih i najskupljih gljiva na svetu. Pored izuzetnog ukusa, čuveni su i po svojim lekovitim svojstvima.

Tartufi
Tartufifoto: Printscreen Youtube / Villa Magna Tartufi

Tartuf je veoma cenjena namirnica u gastronomiji jer se teško dolazi do njega i ne postoji mogućnost da se veštački uzgaja.

Tartufi se mogu naći i u Srbiji. Postoje posebni tereni koji pogoduju razvoju tartufa. Belih i crnih tartufa najviše ima oko reka Jasenice, Karaš, Lug i Bosut, zatim u okolini Obedske bare i Deliblatske peščare, ali i na Fruškoj gori, planinama Kosmaj, Rudnik, Oplenac i na Svrljiškim planinama.

Zarada od prodaje tartufa kreće se i do 5.000 evra po kilogramu.

4. Uzgoj stevije

Ekonomski značaj stevije očigledno postaje sve veći.

Prvi i najčešći način prerade je sušenje i mlevenje lista stevije, takozvani zeleni prah.
Drugi način je potapanje suvog lista u mlaku vodu. Tom prilikom iz lista u vodu prelaze steviozidi, glikozidi, odgovorni za sladak ukus. Nekoliko kapi tog sirupa je dovoljno da se zasladi čaj, kafa ili štošta drugo.

Stevija
Stevijafoto: Reuter

Treći način prerade je industrijski proces prilikom čega se iz zelenog praha odvajaju isključivo glikozidi i dobija čist beli prah koji je mnoštvo puta slađi od bilo kog šećera. U prilog tome i činjenica da oprema za ovaj proces nije preskupa i lako može postati vlasništvo malih preduzeća, što bi postepeno oduzimalo deo kolača dobro razvijenoj industriji šećera.

Upravo iz ovih razloga stevija, postaje sve traženija u Evropi a suvi list, opravdano drži visoku cenu. Da stvar bude još zanimljivija, potražnja je tolika da proizvodnja ne može da zadovolji potrebe tržišta.

Stevija
Stevijafoto: Profimedia

Procenjuje se da u Srbiji može da se zasadi na hiljade hektara pod stevijom a da bi sva količina ove biljke našla put ka domaćim i inostranim kupcima.

Sadnice za plantažno gajenje se mogu poručiti kod specijalizovanih proizvođača, i to po vrlo povoljnim cenama, a zarada od prodaje ove biljke može biti višestruko isplativa.

5. Uzgoj lešnika

Kalkulacija je jasna, sa jednog hektara lešnika minimalna zarada je 6.670 eura. Potražnja je ogromna, tržište otvoreno, otkupna cena na veliko je oko 10 evra, dok u maloprodaji kilogram lešnika košta 2.400 dinara. Sadnice leske su deficitarne, ali se mogu naći u pojedinim rasadnicima. I njihova cena varira u zavisnosti od toga da li je reč o izdaničkoj proizvidnji gde sadnice rađaju već naredne godine ili kalemljenoj biljki koja prihoduje tek četvrte godine.

Lešnik kao posebno profitabilna vrsta interesantan je jer su površine pod malinom već dostigle maksimum. Uspeva gotovo na svim terenima do 1.000 metara nadmorske visine, ne zahteva posebno plodno zemljište, niti pripremu. Dovoljno je iskopati rupe do pedeset centimetara, na rastojanju pet puta tri, što je po hektaru oko 667 stabala.

Lešnici
Lešnicifoto: Pixabay

Rad oko lešnika se svodi na košenje trave, đubrenje, dovoljno je jedno do dva tretiranja protiv štetočina, dok u višim predelima čak ne morate ništa da upotrebljave od pesticida. Možete ići na čistu organsku proizvodnju, a ti plodovi imaju i veću vrednost na tržištu.

Lešnika u Srbiji nema dovoljno ni za potrebe domaćica, tako da je preporučljivo uzgajati ga. Ova biljka živi do 50 godina. Koštunjavo voće je izuzetno bogato omega tri i omega šest masnim kiselinama. Posebno se preporučuje deci, sportistima i starijima jer sprečava srčani udar.

Bonus video: (KURIR TV) SLAVIJA I NEMANJINA I DALJE BLOKIRANE: Evo šta smo zabeležili!

(Espreso.rs)

 


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media