ZA SVINJSKU MAST PRAVE DUPLU RAZLIKU U CENI: Domaćice moraju da izdvoje 700 DINARA, mnogima nije jasno ZAŠTO

Razlika u ceni za istu količinu svinjske masti različitih proizvođača u jednom od najpoznatijih trgovinskih lanaca u Srbiji iznosi čak 300 dinara. Domaćice koje žele svoje obroke da pripremaju na ''brendiranoj'' masti moraju da izdvoje 700 dinara, dok je cena za marku trgovine u kojoj se nalazi 400.

Mnogima nije jasno zbog čega se vrednost razlikuje u tolikoj meri, budući da se ne radi o akciji, niti je proizvod sa nižim iznosom pri isteku roka, što ljude dovodi u zabunu.

Iako postoji mišljenje da se svinjska mast ne koristi u svakodnevnoj upotrebi, naročito ako se ne radi o ruralnim sredinama, mnoge 'gradske' domaćice potpuno su opovrgnule ovakav stav i izričito stale na stranu aktivnih konzumenata.

Besmisleno je da je isti proizvod skoro duplo skuplji. Kako tolika razlika ne postoji kod proizvođača zejtina? Naravno da ću uvek birati mast koja je jeftinija, jer ne vidim razliku - kaže Jelica P.

S druge strane, agroekonomisti imaju nekoliko različitih viđenja, u zavisnosti od više potencijalnih faktora formiranja konačne cene ovog proizvoda.

- Svinjska mast se tri puta manje troši u pripremi hrane, u odnosu na ulje, jer smo je zanemarili u ishrani. Nije mi jasno zbog čega je tolika razlika u ceni, budući da proizvođači ove skuplje masti imaju svoju klanicu, a jeftinija je deo trgovinskog lanca. Dosta zavisi i od trgovinskih aranžmana, ali i od koje svinje je mast napravljena. Svakako, ne treba to previše da uzbuđuje potrošače, jer se malo troši kod nas - ističe Milan Prostran, agroekonomista.

S obzirom na to da je svinjska mast tzv. nusproizvod, mnogi trgovinski lanci formiraju cene u skladu sa glavnim, te na taj način pokušavaju da pronađu kupce za oba.

- Interes proizvođača je da proda svoj glavni proizvod, pa ako mu to ne pođe za rukom, onda snizi cenu nusproizvoda, kako bi ostvario prihod, i to je neka vrsta vezane trgovine. Takođe, brend je se uvek više plaća, on je ono što prodaje proizvod, jer se povezuje sa poverenjem potrošača - zaključuje agroekonomista Žarko Galetin.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Tamara Barbuzan/Preneo D.M.)