MOŽDA IMATE BENEFICIRANI RADNI STAŽ, A DA TO NI NE ZNATE: Obavezno proverite, sve je detaljno objašnjeno

Staž koji se računa sa uvećanim trajanjem ili, kako ga uobičajeno zovemo, beneficirani staž, utvrđuje se osiguranicima koji rade na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima, kao i osiguranicima koji obavljaju takve poslove da se nakon višegodišnjeg rada ne može očekivati da svoj posao, odnosno profesionalnu delatnost obavljaju jednako uspešno.

Uračunavanjem staža osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem osiguranici mogu u određenim okolnostima da ostvare pravo na penziju ranije u odnosu na „redovne“ uslove. Beneficirani staž im istovremeno povoljno utiče i na visinu penzije.

Radna mesta na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem utvrđena su odgovarajućim pravilnikom koji uređuje radna mesta i stepene uvećanja staža, kao i način njihovog utvrđivanja i revizije. Obaveza je poslodavca da se zaposlenima koji rade na takvim radnim mestima utvrdi beneficirani staž.

Trajanje staža može se uvećati za najviše 50 odsto u odnosu na efektivno, kalendarsko trajanje. Izuzetak su lica u profesionalnoj vojnoj službi. NJima se u slučaju angažovanja u oružanim akcijama vreme provedeno u tim akcijama, kao i na lečenju ili u zarobljeništvu, računa kao staž osiguranja u dvostrukom trajanju. Računanje staža u dvostrukom trajanju ne treba mešati sa posebnim stažom iako su ovi instituti slični.

Stepen uvećanja označava se brojevima pa tako, na primer, stepen uvećanja 12/14 označava da se svakih 12 meseci efektivnog rada računa kao 14 meseci staža osiguranja. Pri utvrđivanju prava na penziju beneficirani staž se utvrđuje prema zakonskim propisima koji su primenjivani u Republici Srbiji u vreme kada je staž navršen.

Ovi propisi su se s vremenom menjali, svaka izmena donosila je nove uslove pod kojima se staž utvrđivao sa uvećanim trajanjem a bilo je i izmena u pogledu načina njegovog računanja. Tako je do kraja 1972. važio propis po kome se staž uračunavao sa uvećanim trajanjem samo u slučaju da je njegovo ukupno trajanje duže od pet godina. Od 1973. tog ograničenja više nije bilo, pa se staž računao sa uvećanjem bez obzira na ukupno trajanje.

Međutim, zakon čija je primena počela 1. januara 1997. vratio je ovo ograničenje sa dodatnim pooštrenjem – počev od tog dana beneficirani staž se uračunava samo ako je njegovo ukupno trajanje duže od 10 godina.

Ipak, u slučaju da je kod osiguranika utvrđena invalidnost, ukupno trajanje rada od pet godina na radnim mestima za koja je predviđen beneficirani staž dovoljno je za njegovo računanje u uvećanom trajanju.

Osiguranici koji su koristili bolovanje za vreme rada na mestima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem treba da znaju da su se i propisi koji regulišu uticaj bolovanja na računanje tog staža menjali.

Do kraja 1987. godine bolovanje nije uticalo na računanje beneficiranog staža, odnosno osiguraniku se kompletan period rada računao sa uvećanim trajanjem bez obzira na trajanje odsustva s posla.

Počev od 1. januara 1988. bolovanje koje je u toku kalendarske godine trajalo kraće od mesec dana nije od uticaja na računanje beneficiranog staža ali se odsustvovanje sa posla koje prelazi mesec dana odbija od ukupnog trajanja beneficiranog staža.

Ovakav način računanja primenjivan je do kraja 1990. godine. Počev od 1991. svako odsustvo s posla zbog bolesti predstavlja razlog da se u periodima bolovanja staž osiguranja računa samo u efektivnom trajanju.

Osiguranik sa beneficiranim stažom može ranije da ostvari pravo na penziju i to na različite načine.

Oni koji su navršili beneficirani staž čije je trajanje najmanje 2/3 ukupnog staža osiguranja, imaju pravo na sniženje starosne granice. Na svakih pet godina provedenih na radnom mestu sa koeficijentom 12/14 starosna granica se snižava za jednu godinu. Takođe se granica spušta za jednu godinu na svake četiri za uvećanje 12/15,tri za 12/16 i na svaku jednu godinu i šest meseci za koeficijent 12/18.

Ovo sniženje odnosi se samo na ostvarivanje prava na starosnu ali ne i na prevremenu starosnu penziju, pa se samo može sniziti zakonski uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju.

Dakle, sniženje se računa od 65 godina života za muškarce, a od 63 godine i šest meseci za žene u toku 2023, odnosno od 63 godine i osam meseci života za žene u toku sledeće godine.

Osiguranik koji ostvari pravo sa sniženom granicom dobija starosnu penziju u punom iznosu, bez ikakvih umanjenja. Starosna granica može da se snižava najviše do 55 godina života, osim za zaposlene koji su na radnim mestima sa koeficijentom 12/18 efektivno proveli 2/3 radnog veka u odnosu na ukupno efektivno provedeno vreme na radnim mestima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem.

Ovim osiguranicima starosna granica može da se snizi i do 50 godina života.

Osiguranici koji imaju pravo na sniženje starosne granice, ali ni sa sniženom granicom ne ispunjavaju uslov za starosnu penziju već odlaze u prevremenu starosnu penziju i u tom slučaju imaju povoljnost u odnosu na ostale. Iznos prevremene starosne penzije određuje se kao iznos starosne, koji se zatim umanji za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju.

Snižena starosna granica znači i da je broj meseci ranijeg penzionisanja manji, pa je manje i umanjenje penzije.

Trajanje beneficiranog staža od uticaja je i na prava zaposlenih koji pripadaju takozvanim posebnim kategorijama osiguranika u koje spadaju policijski službenici, pripadnici obaveštajnih agencija, zaposleni na izvršenju krivičnih sankcija, pripadnici Vojske Srbije i drugi.

Krajem 2019. godine u ovu kategoriju osiguranika uvrštene su i sudije posebnih odeljenja i odeljenja za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i tužilac i zamenici tužilaca za organizovani kriminal i ratne zločine.

Ovi osiguranici imaju mogućnost da pravo na penziju ostvare pod posebnim, povoljnijim propisima, u slučaju da su na ovim poslovima proveli 15 godina. Uz ovaj uslov, osiguranici iz te kategorije treba da imaju najmanje 55 godina života i 25 godina staža osiguranja kako bi ostvarili pravo na starosnu penziju. Oni koji su obavljali samostalnu delatnost takođe imaju pravo na staž sa uvećanim trajanjem ukoliko su obavljali poslove za koje je takav staž predviđen.

U slučaju da je utvrđeno obavljanje takvih poslova, oni su u obavezi da uplate uvećan doprinos za PIO kako bi im se staž računao sa uvećanjem. Isto uvećanje doprinosa važi i za druge poslodavce.

Zato je za svakoga ko smatra da je u nekom periodu imao beneficirani staž odličan predlog da pre odlaska u penziju proveri svoje podatke registrovane u matičnoj evidenciji u Fondu.

U slučaju da su svi drugi uslovi ispunjeni, trajanje staža neće biti uvećano ukoliko poslodavac ili samostalac nije ispunio svoju obavezu i uplatio doprinose. To je još jedan od razloga zašto često savetujemo da redovno proveravate svoje podatke u matičnoj evidenciji osiguranika Fonda PIO, ističe Glas osiguranika.

Bonus video:

(Espreso / Penzionisani)