ROK JE JOŠ MESEC DANA, MALINARI SE HVATAJU ZA GLAVE: Ako propadne berba crvenog zlata, ipak možete dobiti pare

Poljoprivrednicima u Srbiji glavobolju, mesecima unazad zadaju vremenske neprilike, od suše do grada i bujičnih poplava.

Najveći problem sada imaju stanovnici Arilja i okoline, jer su obilne padavine i grad na korak da u potpunosti unište plantaže malina. Ostalo je samo mesec dana do početka berbe, a prognoze stručnjaka za njihov opstanak nisu ohrabrujuće.

Prema prognozama stručnjaka, otkupna cena maline ove godine biće 300 dinara za kilogram u njenoj sezoni. Hladnjačari su već ranije najavili da će otkupna cena biti mnogo niža od prošlogodišnje, koja je išla oko 500-600 dinara. Ukazivali su na probleme koje oni imaju s malinarima od prošle sezone, mnogi nisu isplatili prošlogodišnji rod, zbog čega i ova godina može da bude teška.

Pojava klimatskih ekstrema utiče na visinu i kvalitet prinosa

Kada govorimo o poljoprivredi najznačajnija karakteristika umereno-kontinentalne klime Srbije jeste ciklično smenjivanje zimskog mirovanja i perioda vegetacije biljaka, kao i pojava klimatskih ekstrema koji bitno utiču na visinu i kvalitet prinosa, kažu stručnjaci.

"Pod uticajem promene klime u poslednjih dvadesetak godina imamo sve češće, duže i intenzivnije toplotne talase koji prekidaju fiziološke procese u biljkama i izazivaju toplotni stres. Učestalija je pojava poznih prolećnih mrazeva, koji u velikoj meri ometaju i limitiraju poljoprivrednu proizvodnju na višim nadmorskim visinama, jer je bezmrazni period sve kraći", kaže Zorica Radičević, šef Odseka za agrometeorološke analize i informacije RHMZ Srbije.

Poljoprivreda je definitivno grana u koju Srbija treba da ulaže, obzirom na plodno tlo kojim je naša zemlja bogata. Ali i pored subvencija i državnih pomoći, postoje koraci koje bi i sami poljoprivrednici mogli da naprave kako bi osigurali svoje useve. Espreso je kontaktirao stručnjaka za osiguranja, Dajanu Petić Šobot koja nam je objasnila kako poljoprivredno osiguranje funkcioniše u Srbiji i ko od njega ima najveću korist.

- Osiguranje poljoprivrednih useva je grana osiguranja koja generalno ne donosi profit osiguravajućem društvu. Što znači da je svim klijentima poljoprivrednicima uvek pametnije osigurati nego čekati i gledati u nebo. Ako jedno osiguravajuće društvo od 100 polisa ima 98 prijavljenih šteta to znači da je ovaj rizik toliko velik i izvestan da molimo Boga da ga osiguranje i dalje daje kao opciju osiguravajuće zaštite zbog vremenskih nepogoda koje su sve češće i veće, započinje priču Dajana.

Smanjena subvencija osiguranja u 5 okruga

Do pre nekoliko godina, poljoprivrednici su dobijali tu vrstu subvencije u iznosu od 40 odsto. Nakon toga, ona je povećana na 70 odsto u pet okruga (Zlatiborskom, Moravičkom, Podunavskom, Šumadijskom i Kolubarskom), zbog učestalih šteta od grada i drugog nevremena.

Najnovijim izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2023. godinu, koja je usvojena 17. marta ove godine, a za koju mnogi poljoprivrednci ne znaju, Vlada Srbije je subvenciju izjednačena u celoj zemlji i ona sada iznosi 40 odsto i u pet navedenih okruga. U toj uredbi piše da se u ovoj godini, podsticaji za tu namenu "isplaćuju u maksimalnom iznosu od 40 odsto plaćene premije osiguranja, odnosno u maksimalnom iznosu od 45 odsto plaćene premije osiguranja u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi".

Dajana naglašava da je ova vrsta osiguranja gotovo uvek na strani klijenta jer je podržana i od strane države, što poljoprivrednicima dodatno olakšava.

- Ova vrsta osiguranja je stimulisana i od strane drzave. Te premiju osiguranja do 1. maja ove godine neke pokrajine imale su i do 70 odsto povrata od strane države za nabavku osiguranja. Što znači, ako je vaša polisa 100.000 dinara, država vam vraća 70.000 dinara. Ova vrsta osiguranja ne plaća se odmah već po skidanju letinje. Od ove godine je povrat kod svih opština 40 odsto na premiju osiguranja i bitno je da imate registrovano gazdinstvo kao i da vam je setvena struktura ista i usaglašena sa polisom osiguranja. Ovde pazite kako osiguravate i kontrolišite jer ono što je na setvenoj strukturi mora tačno tako biti i na polisi osiguranja da bi država vratila to što subvencioniše i stimuliše, kaže Dajana i dodaje:

- Naši poljoprivrednici sve više osiguravaju i još uvek istražuju kako je najbolje raditi nabavku osiguranja. Shvatili su da je ipak najbolje skupiti više ponuda i uporediti osiguravajuću zaštitu i cenu.

Kao kod svih vsrsta osiguranja, tako i u ovom slučaju postoje rizici za pokriće, te poljoprivrednici moraju biti dobro upoznati sa onim što njihovo osiguranje pokriva i gde ih zakon ne štiti.

- Jako je teško razumeti rizike za pokriće jer ne zavisi sve od osiguranja niti od poljoprivrednika već od Hidrometeorološkog zavoda koji daje svoj izveštaj. Ukoliko nije bilo olujnog vetra gde je stanica, a istinski je bio olujni vetar gde je osigurana parcela, neće se šteta platiti jer tako nalaže zakon i to se mora pratiti. U suprotnom bi osiguranje napravilo prekršaj i bilo bi kažnjeno, iako i osiguranje i oštećeni znaju i vide po šteti da je ta parcela imala zaista ,,olujni vetar.

Stručnjak za osiguranje upozorava poljoprivrednike na još jednu prirodnu nepogodi koja sve češće pravi veliku štetu.

- Grad je takođe, rizik koji se ugovara, sve zavisi od stanice i bitno je osigurati plodove na gubitak količine i kvaliteta. Time imate pravu osiguravajuću zaštitu. Što je osiguranje skuplje, zaštita i širina pokrića je veća, dodaje i zaključuje Dajana.

Podsetimo, prema podacima hidrometeorološke stanice, u Loznici je prošle subote na nedelju palo 70,6 litara po metru kvadratnom, a prošlog ponedeljka 22. Za ukupno 30 majskih dana nebo je isporučilo Loznici 230 litara kiše po metru kvadratnom, a za maj je prosečna količina oko 140 do150 litara.

(Espreso)