NOVI UDAR NA DŽEP GRAĐANA: Posle povećanja referentne kamate doći će i do uvećanja DUGOVA, novac postaje SKUPLJI

Posle povećanja referentne kamatne stope doći će do uvećanja i dugova po potrošačkim kreditima, kreditnim karticama i dozvoljenim minusima, rekao je za Tanjug generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić i dodao da do poskupljenja, ipak, neće doći odmah i automatski, već da se očekuje u naredna tri meseca.

„Mehanizam nije automatski jer pored referentne kamatne stope na povećanje kamata kod banaka utiču i ponuda i tražnja. Međutim, de fakto novac postaje skuplji. I same banke ga traže, a to se vidi kroz porast kamata na depozite“, rekao je on.

Vasić je objasnio da oni koji su uzeli kredite, i koji ih uzimaju, plaćaju cenu restriktivne monetarne politike usmerene da zaustavi inflaciju.

Podsetio je da je pre 12 godina referentna kamatna stopa bila oko 12 odsto, a da su dinarski krediti tada bili sa kamatom oko 15 procenata.

„Mislim da je danas daleko povoljnije i nadam se da povećanje referentne kamatne stope neznatno utiče na sve nas“, rekao je on.

Kaže da su kamate na gotovinske i slične dinarske kredite i dalje između 11 i 12 procenata, dok je kod stambenih indeksiranih u evrima ona koja je bila 2,65 sada 4-4,1 odsto što ocenjuje nije drastično uvećanje.

Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva za TV K1 ocenio je da novo podizanje referentne kamate direktno građanima i privredi otežava situaciju, kao i da će možda indirektno uticati na smirivanje inflacije.

Dodao je da referentna kamata koja je izgurala na pet posto, dovodi do rasta Belibora, što zatim uvećava dugove.

„Privrednici će taj rast prevaliti preko proizvoda i usluga na građane, da to plate iz svojih prihoda. To će biti drugi udar na građane“, rekao je on.

Odluku NBS da podigne referentnu kamatu po deveti put ove godine prati i stvaranje mogućnosti bankama da prolongiranju naplatu kredita klijentima koji budu u krizi.

„Data je mogućnost da oni koji imaju problem mogu da se jave banci, te da ona ima zakonsku mogućnost da prolongira period otplate“, kaže Vasić.

Za potrošačke i slične kredite do tri godine prolongiranja, a za stambene do pet godina.

„Nemamo detalje jer odluke NBS nisu izašle u Službenom listu, ali mislim da se radi o dobrim rešenjima“, rekao je on.

U Srbiji je, inače, pokazatelj stepena nenaplativih kredita 2,8 posto u proseku i sličan je ono m koji je bio pred kovid krizu 2019. godine.

„Nema najava problema, ali je dobro da postoji odluka NBS, da ako neko ne bude mogao da istrpi ovo podizanje rata može se javi banci. A to može i banka da inicira, pa da se prolongira vraćanje kredita ako se klijent složi“, rekao je on.

Na pitanje da li je dizanje referentne kamate sa jedan na pet odsto uticalo na kreditnu tražnju u Srbiji, Vasić kaže da je prema poslednjim podacima „mesec za mesec“ kreditna aktivnost smanjena za 0,3 odsto.

„To može da bude i sezonski. Treba tu pojavu sagledati u dužem vremenskom periodu, da bi se video efekat. Pretpostavljam da će doći do usporavanja kreditne aktivnosti“, zaključio je on.

Vasić je za Tanjug ranije rekao i da mehanizam uvećavanja referentnih kamatnih stopa odnosno poskupljenja novca već pokazuje rezultate u SAD i EU.

„U SAD mehanizam deluje. Stala je inflacija i krenuta da se spušta. U EU se prvi put posle 17 meseci zaustavila“, rekao je on.

U Srbiji on dobar signal vidi u padu cena energenata, a nada se da je i kretanje cene barela nafte na svetskom tržištu jedna od prekretnica.

(Espreso / Agencije)