RAZMISLITE DA LI VAM SE VIŠE ISPLATI DA KUPUJETE U PEKARAMA! Cene PODIVLJALE, kao da ručate u RESTORANU! (FOTO)

Nova ograničena cena hleba, poznatog pod nazivom "Sava", od 10. avgusta iznosiće maksimalno 53,50 umesto sadašnjih 49 dinara.

Do ove manje korekcije, od 4,5 dinara, mora da dođe, jer su porasli troškovi proizvodnje te namirnice. Poskupeo je kvasac, brašno, očekuje se poskupljenje struje od 1. septembra, pa se građani već priremaju na nova poskupljenja.

Zaposleni dnevno potroše više novca na hranu nego oni koji imaju mogućnost da sami spremaju i hrane se kod kuće. U opticaju su pekare, brze hrane, zdrave hrane i restorani koji vrše dostavu.

Pekara je uvek važila za najlakše, najpraktičnije i najjeftinije mesto da doručkujete ili ručate. Osim što možete jesti "s nogu" i što ih imate na svakom ćošku, od ugljenih hidrata ćete najlakše i najbrže "utoliti" glad.

Pekarskih proizvoda imate gomilu, sa nadevom ili bez, pa nema dileme da ima mnogo razloga da je većini zaposlenih izbor bude pekara.

Ali kako su se cene na svim poljima digle u vis, najviše se oseti poskupljenje onde gde svakodnevno zalazimo i šta svakodnevno konzumiramo.

Ranije ste mogli kiflu i čašu jogurta da kupite za 50 dinara, a danas samo čaša jogurta košta toliko.

Proizvodi čija izložena cena iznosi manje od 100 dinara po komadu, najčeće su mali i nedovoljni da vas zasite, te morate da kupite minimum 2.

Pecivo obično ide u paru sa jogurtom, a ako nemate prodavnicu u blizini i vam je lakše da ga pazarite u pekari, platićete ga 30% više nego u marketu.

Čaša jogurta košta 50 dinara, a pola litra 110 dinara.

100 grama mini pica koje su do pre samo par meseci koštale 70 dinara, sada su 100 dinara, a 100 grama ovog proizvoda samo bi vam karatko "utolio" glad.

Mini viršle takođe koštaju toliko, a u 100 grama dobićete ih svega 2-3 komada. Rol viršla sada je 160 dinara, ali islični pekarski proizvodi koji su rolovani ili punjeni nekim nadevom koštaju najmanje 150 dinara po komadu.

Naravno, uvek postoji opcija da se hrana ponese od kuće i da se na taj način smanji opterećnje budžeta i odabere zdraviji način ishrane.

Ako uzmemo u obzir da prema zvaničnim podacima više od 350.000 ljudi prima minimalac, koji je oko 33.000, te da je dnevnica onog ko prima minimalac oko 1.300, njemu će oko 20 % otići na hranu u toku radnog vremena, a sigurno još više od toga u ostatak dana.

Zato se postavlja pitanje da li postoji način da se “srežu troškovi” ishrane dok smo na radnom mestu, a da to ne ide na uštrb našeg zdravlja.

(Espreso)