MOŽEMO DA ODAHNEMO JOŠ MALO! Vlada PONOVO ograničila cene goriva

Maloprodajna cena goriva ponovo je zamrznuta i u Srbiji, ali sada pod drugačijim uslovima. Ko koliki trošak rasta cene i njenog ograničenja podnosi

Vlasnici privatnih automobila u Srbiji, ali i privrednici i poljoprivrednici, mogu da odahnu jer je Vlada Srbije od danas ponovo ograničila cene goriva. Ranija uredba o jednomesečnom zamrzavanju cena je istekla, a nova ima isti rok ,ali je značajno promenjena u odnosu na pređašnju.

Pored toga što se cena usklađuje svakog petka, ovoga puta ceh zamrzavanja cene goriva je „podeljen“, i trošak ove administrativne mere u okolnostima iznuđenog netržišnog ponašanja, kao i rasta cene goriva, podneće ne samo građani već i (neki) naftaši i država.

Cene su uredbom i dalje fiksirane (za standardna, tj. regularna goriva), na 176, 31 dinar za litar BMB 95 i 187,74 dinara za evrodizel, ali ovoga puta ceh zamrznute povećane cene ne pada potpuno na teret vlasnika benzinskih pumpi i građana koji na njima toče.

Dela prihoda odrekla se i država, jer je smanjila poresko opterećenje na gorivo kresanjem akcize za 20 odsto, ali skresana je i marža maloprodaji na šest dinara.

- Ovo je jedna od boljih mera koje je država donela u poslednje dve godine pandemije i ekonomske krize. Gorivo koriste svi, i građani i privreda, i njegova cena je uračunata u svaki proizvod i uslugu. Prethodna mera mesečnog zamrzavanja pri dinamičnoj ceni nafte u svetu nije imala smisla, jer, sećamo se iz devedesetih, kada se cena fiksira, nikome se ne isplati da prodaje, a onda gorivo točimo mnogo skuplje na ulici iz flaša i kantica umesto na pumpama. Ovako se štiti standard građana, a ipak se ne ubija trgovina. NIS, kao veliki igrač, možda je i mogao da još neko vreme trpi, ali bi male pumpe brzo propale – kaže za 24sedam profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ovako je uredbom teret raspodeljen otprilike tako da će građani gorivo platiti od šest do devet dinara po litri više, benzinske pumpe će dobiti od četiri do pet dinara manje na marži, a državni budžet 12 dinara poreskih prihoda zbog manje akcize.

Deluje da je budžet tu najviše oštećen, ali treba imati u vidu da su kućni budžeti građana na udaru zbog cena nafte, odnosno goriva, neprestano duže od godinu dana, a da je državna kasa sve vreme imala povećane prihode zbog većeg naplaćenog PDV-a.

Gledajući tako razliku današnje novozamrznute cene i cena goriva iz oktobra, kada se pravio budžet za ovu godinu (i u njega ugrađivala pretpostavljena cena goriva), država sad od litra prodatog goriva dobija oko devet dinara manje, maloprodaja pomenutih četiri ili pet, a građani „gube“ 13 dinara po litru sipanog benzina, a čak 21 po litru dizela.

U oktobru je nafta koštala 84 dolara na berzi, a danas je i do 120 za barel.

- Može tako da se gleda, ali treba gledati i unapred. Država mora da obezbedi novac za buduće troškove, a oni se sada u vreme krize ne mogu sagledati. Zbog toga ljudi olako misle - šta državu košta da se odrekne ovoga ili onoga, ali to uvek znači da pare moraju da se uzmu nekome ili negde drugde – napominje Savić.

Ko uvek dobija

Međutim, u ovoj računici postoji neko ko „uvek dobija“, ukazuje Nebojša Atanacković, predsednik UO AD „Nafta“ i auto-kuće „Centar Boban“ u okviru kojeg posluje i benzinska pumpa.

- Zanimljivo je da nema ograničenja za veleprodaju, odnosno nema limitiranja marže za uvoznike goriva i rafineriju prema ceni nafte u svetu ili uvoznoj ceni, već se njihova cena uzima kao polazna – kaže Atanacković.

On skreće pažnju i na još neke pojedinosti uredbe koje tek treba da se razjasne. Jedna od njih je da li je šest dinara marže za maloprodaju neto ili se i na to plaća PDV.

- Svakako nije isto da li će benzinska pumpa imati šest dinara zarade ili samo pet ako se odbije PDV. To je 20 odsto razlike, a posebno što dosadašnja marža nije bila ispod 10 dinara – napominje Atanacković.

Nejasno je i na šta se misli pod „prosečenom veleprodajnom cenom“ koju utvrđuje Ministarstvo energetike, a na osnovu koje računicu krajnje cene daje Ministarstvo trgovine.

- Imamo veleprodajne cene NIS-a, kao dominantnog na tržištu, ali i, recimo, OMV-a, "Ekoa" ili "Mola". Niti su im iste cene, niti prodaju iste količine. A i kod samog NIS-a imate jednu cenu za avansno plaćanje, a drugu, višu, kada se plaća na odloženo. I to utiče na realnu maržu, odnosno na zaradu pumpi – kaže Atanacković.

Poslednja stavka koja mora da se doradi je i odredba da i poljoprivrednici, kao i vozači automobila i kamiona, mogu da sipaju gorivo samo u rezervoare svojih vozila.

Problem je što ratari tako inače ne rade, jer traktorom i možete da dođete na lokalnu pumpu da natočite, ali kombajnom, vršalicom ili nečim trećim teško. A one sve koriste isto gorivo koje dolazi iz dodatnih rezervoara koje natankuju na pumpi.

(Espreso/24sedam)