NEMA VIŠE NOĆNOG VOZA BG-BAR: Molim za minut ćutanja u 22:10, za SVE studentske uspomene!

- Jel ovo za Bar? (pitam, a znam)

Znam, jer najviše sveta hrli ka čuvenoj liniji u 22.10. Noćni voz Beograd - Bar! Majko moja! Ima li studenta iz Crne Gore, Valjeva, Užica, Priboja - a da u njemu ne budi uspomene!

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Ukinut! Pročitah skoro. Posle 40 godina! Rastužih se! Aman ljudi, ukidate svetu liniju, koja je godinama išla u 10 i 10 noću, od skora dva sata ranije, u 8 i 10. No, generacije i generacije će pamtiti da su ovom "pticom" jezdili kući baš u 22.10.

Ljudi moj, da sam zapisivao šta se sve izdešavalo u tom vozu za četiri godine mog studiranja, imao bih romančinu! I dramu, i komediju, i triler! Samo da sam zapisivao! Ali probaću da se setim zašto je meni, i većini studenata, ova noćna linija nezaboravna vremenska kapsula!

Uskoro će praznici, a to je najzanimljivije doba u ovom vozu. Ako uđete u njega! Nema tog studenta koji barem jednom nije stajao na jednoj nozi, makar do Požege! Ali i tad bude veselo! Jede se i pije, raja sirotinja je uvek bila složna i darežljiva u muci!

Jednom, veliki četvrtak, mi krenemo kući, ali u voz ne može da se uđe. Drugarica u vozu, našla neke tipove koji su voljni da nam pruže ruku da se popnemo kroz prozor! Ne rizikujem, draga mi je kičma! A i nekako mi je penjanje kroz prozor - džungla stil!

Uporan da uđem u voz, nekako uspem, ali vrlo brzo shvatim da sam u ljudskom vakuumu, i da ću uskoro da ostanem bez vazduha.

- Dobro nam je buraz, samo 8, 9 sati ovako - smeje se drug.

Ajmo nazad!

- Kralju, ja ti se pomerat ne mogu, moram ujutru stić u Podgoricu, ti ako možeš preko mene, aj - kaže mi lik na vratima.

Pa ljudi, ajde recite, gde ovo još možete da doživite!