UZIMALI SU MI POLA PLATE, KAŽNJAVALI ZBOG SVEGA I SVAČEGA! Priča Srpkinje o otkazu je priča svih nas!

Do pre tri godine nisam razumela šta znači biti "u zmijskom leglu". Do tad sam radila pet godina, promenila dve velike medijske kuće, imala iza sebe više PR projekata, "Nike" kompaniju u inostranstvu, i ta metafora mi nikako nije bila poznata.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Iako sam se, kao i većina mojih kolega svakodnevno suočavala sa raznoraznim problemima, lošom organizacijom, prevelikim obimom posla, manjkom vremena, iako sam odrađivala stvari koje nisu ni bile u opisu mog posla, ono na šta se do pre tri godine nikako nisam mogla požaliti bile su kolege. Uz njih je sve bilo lakše. Preživeti stresan dan, suočiti se sa, u tom trenutku prevelikim poslovnim zalogajem, u pauzi otići na kafu ili ručak, zaglaviti u kafani do kasnih večernjih sati, a ujutro stići i na dežurstvo koje je počinjalo u 7h. Ako nismo mogli jedni drugima da pomognemo, nismo ni odmogli.

Po odlasku iz jedne velike medijske kuće ubrzo sam se našla u drugoj. Doduše, ni približno velikoj, ni približno profesionalnoj, pravno potpuno neispravnoj. Vrlo malo vremena mi je trebalo da shvatim gde sam.

Međutim, kako to već biva, naročito u vremenu u kom živimo, u tom "zmijskom leglu" onih koji su, što zbog partije, što zbog prijateljsko - kumovskih veza, što zbog rođačke linije izabrani da budu baš deo tog kolektiva, iako po stručnosti nisu bili ni za kakvu odgovornost (čast izuzecima), ostala sam skoro dve godine.