''LAJAVA ŽENA, ČESTO PUTA BIJENA'': Od ovih izreka koje je Vuk zabeležio damama se PREVRĆE ŽELUDAC!

Vuk Stefanović Karadžić nesumnjivo je jedna od najznačajnijih ličnosti srpske kulture i književnosti s prve polovine 19. veka.

Uporedo sa prikupljanjem pesama i pripovetki, beležio je i narodne poslovice. Ipak, mitropolit Stratimirović koji se nije slagao s njegovim idejama uspeo je da zaustavi izdavanje zbirke. Ipak, 1836. godine u Cetinju je objavljena zbirka „Narodne srpske poslovice“, posvećena vladiki Petru Drugom Petroviću Njegošu. Beleške o narodnim običajima i verovanjima Karadžić je integrisao i u svoj rečnik. Tumačenjima pojedinih reči dodavao je i bogate opise života u Srbiji i okolini. Zato prvi srpski rečnik nije samo veliko leksikografsko, nego i dokumentarno delo.

Sakupljao je srpske narodne pesme i reformisao azbuku i ćirilično pismo, a njegovim reformama u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, čime je slavenosrpski jezik zamenjen srpskim jezikom. Njegove poslovice prvi put su objavljene u knjizi “Srpske narodne poslovice” 1849. godine, a danas govore o ne baš laskavom odnosu prema ženama u srpskoj tradiciji.

S obzirom da živimo u 21. veku, za današnja shvatanja, ovo su jeziva poređenja, a ovo su neke od tih izreka:

– Ako Turčin pogine, buli drugi ne gine.

– Da joj zašiješ usta, na stražnjicu bi progovorila.

(kaže se za lajavu ženu)

– Do groba: lele! a od groba: ko će k mene!

(kada sahrani muža)

– Dobro je nekad i (pametnu) ženu poslušati.

– Žena pijanica – gotova bludnica.

– Žena se uzda u plač, a lopov u krivokletstvo.

– Žena će samo onu tajnu sačuvati koju ne zna.

– Ženi, zmiji i mački ne treba verovati ni kada su mrtve.

– Ženu, decu i psa treba biti i hraniti.

– Ženu, pušku i konja može čovek pokazati, ali u naruč ne davati.

– Kada žena plače pitaj je šta hoće.

– Lajava žena, često puta bijena.

– Lakše je sačuvati zeca na gori nego ženu na domu.

– Ne daj kobile u najam, niti puštaj ženu na sajam.

– Nemoj biti ljuta da ne budeš žuta, već budi dobra da ne budeš modra.

(preti poneki čovek svojoj ženi)

– Ni u moru mjere, ni u ženi vjere.

– Opasala se jezikom k’o kuja repom.

(kaže se za lajavu ženu)

– Pruža pogan jezika kao krava posran rep.

(kaže se za neko jezičavo čeljade koje druge grdi i ruži poganim rečima)

- Žene su da zbore, a ljudi da tvore

- Žena i zmija se u glavu udaraju.

- Gori je ženski jezik no turska sablja.

- Gde žena buči tu muž muči.

(Espreso)