tuga do neba
MOJ BRAT I JA SMO GLADNI! Nikad neću zaboraviti te tužne oči koje me gledaju i mole!
Iz novčanika vadim novac i krećem s njim ka obižnjem fast fudu. Objašnjavam mu da mu novac ne dam iz jednog prostog razloga - neće završiti kod njega. On je samo figura koja kući odnosi plen, zaradu tog dana. Sleže ramenima i govori ono u šta možda ni sam ne veruje: Ne, zaista nije tako...
Zna sve cene napamet - veoma je ekonomičan.
- Ovde sok košta 70 dinara, a ovamo 50. Bolje da kupimo tamo gde je jeftinije, da ne potrošite mnogo novca - kaže mi on.
Plaćam hranu i sok i odlazim ostavljajući ga ispred prodavnice brze hrane.
Dok nisam zaspala razmišljala sam o njemu. Šta učiniti? Da li sam ispravno postupila?
Ova deca pobegla su od batina i mučenja. Utočište su našli u velikoj žutoj zgradi u BG
Mnogo puta sam bila u Prihvatilištu i mnogo puta zbog te dece plakala. Mahom su došli s ulice na kojoj su prosili ili prali šoferke. Kući nisu smeli da se vrate dok ne zarade onoliko koliko im je naređeno.
