"NE VOLE NAS NI PEŠACI NI VOZAČI, A RADIMO ZA SVE NJIH": Kako zapravo funkcioniše mašinerija DOSTAVE HRANE (FOTO)

U nedelju popodne, sreli smo Ninu Lakićević (23), studentkinju iz Beograda koja je zaposlena u jednoj popularnoj firmi za dostavu hrane.

Zanimalo nas je mnogo toga, pa smo je pitali da nam opiše jedan svoj radni dan, kao i svakodnevne izazove sa kojima se susreće.

"Pauzu uzmeš kada god želiš, ništa nije striktno određeno, sve se radi u odnosu na sopstvene ambicije; zato sedim sada i odmaram, nemam šefa za vratom koji će me terati da radim brže ili više, sve sam određuješ", započinje Nina, kada smo je sreli u klupi na parku pored ogromne torbe, bicikla sa mobilnim telefonom na kojoj je očitana aplikacija ove dostave.

Naime, kako nam je objansila, ona je treća godina Filološkog fakulteta i studira ruski, jer je i sama Ruskinja poreklom, po mami. Rođena je u Bugarskoj, a pre nekoliko godina se sa porodicom vratila u Srbiju, domovinu po ocu gde joj se i najviše sviđa.

"Planiram da idem na postdimplomske u Moskvu, ali se vraćam ovde da predajem ruski. I to otvoreno kažem, vezana sam za Srbiju a i zbog duge veze koju imam, a moj dečko je i razlog što sam počela da radim ovo kao neku vrstu dodatnog prihoda. On je promenio nekoliko kompanija za dostavu, a i ja sam. Ukupno sam dve godine u ovom poslu, a u ovoj konkretnoj firmi dva meseca - za sada mi ona najviše odgovara."

Pitali smo je kako funkcioniše dinamika plaćanja i jedan dan na ovom konkretnom poslu. Objasnila je da se isplata formira u odnosu na broj dostava, i da imaju potpunu slobodu što se tiče vremenskog okvira rada - "na aplikaciju se prijaviš kada god želiš i radiš koliko želiš; tvoja isplata zavisi od tebe. Ako si ambiciozan, možeš baš dobro da zaradiš, ali to bi značilo pun rad punih 8 sati. A moj najduži dan trajao je 7 sati, to jeste naporno ali se isplati."

Za razliku od konkurencije, nju aplikacija "ne baci daleko", a to zavisi od prevoznog sredstva koji koristi. Dodaje da najviše voli da radi Vračar i Novi Beograd zbog saobraćaja, dok je Dorćol najdosadniji - "uđem pet puta u Tadeuša Koćuška i dosadi mi."

Zanimalo nas je koji način plaćanja ljudi preferiraju, šta najviše jedu i da li ostavljaju bakšiš. "Azija i pice najviše, poneki restoran takođe. A inače, ljudi su operisani od bakšiša, jedna žena je čekala da joj vratim 10 dinara. Kada je loše vreme, imamo bonus na kišu, i to je jedini bonus."

Tehnički deo posla, činio nam se zapanjujućim jer ona dostavu obavlja biciklom, torbu nosi na leđima a primetili smo da ima modrice u predelu oka, čela, kolena i potkolenice.

"Bicikla je moja, inače postoji opcija da se iznajmi električni bajs ali se plaća 9 hiljada dinara na 15 dana. Sve se plaća, i torba i majice, rekviziti poput kacige koju sam nabavila tek kada sam pala. U saobraćaju je pravi izazov - ne vole nas ni pešaci ni vozači a mi radimo za sve njih. Svi nas pljuju i sviraju nam, dešavaju se nesreće. Pre neki dan sam pala, sva sreća na ulici nije bilo gužve. Moji mi kažu da prestanem ovo da radim, ali mene to ispunjava - stalno si u pokretu, a ja sam sportski tip i to mi je predah od fakulteta, a ujedno mi je fakultet predah od ovog honorarnog posla."

Bilo nam je neobično što se svi rekviziti plaćaju, frižider torba i je oko 4-5 hiljada, a njenu funkciju nam je demonstrirala - u nju može da stane i vruće i hladno istovremeno, i sve je to ok dok se tako puna hrane ne stavi na leđa "priznajem, bole me leđa i ramena pucaju posle dugog dana, i postoji dodatak za bajs za torbu ali to je još jedan dodatni trošak."

Na pitanje zašto je izabrala da radi baš taj vikend, odgovorila je da je imala višak vremena i da je loše vreme pa se dodatno naplaćuje, a inače lično voli da radi po par sati dnevno, to je za nju dovoljno. Ljudi su željni izlazaka pa tog dana baš i nije bilo posla i bila je na čekanju - počela je najavljena kiša, a Nina je obukla firminu kabanicu i stavila kacigu kada je na telefonu dobila notifikaciju o sledećoj dostavi.

Bonus video:

(Espreso/Zorica Pantelić)