TUGA, ČEMER, JAD: Priča oca i supruga iz Zaječara koja otkriva najveću bolest u Srbiji o kojoj niko ne sme da priča!

U izdanju od 07. novembra 2011. godine Blic donosi podatak, odnosno rezultat do kog su došli profesori matematike sa državnih univerziteta, koji pokazuje da će Zaječar imati upola manje stanovnika za 20 godina.

Glavni razlog smanjenja broja stanovnika je iseljavanje zbog traženja posla, ali i stalan pad nataliteta.

Veliki industrijski giganti, sa početka priče, su dakle nestali, privreda je u stagnaciji, a broj radnih mesta drastično je smanjen.

Na žalost, često se donose odluke koje nisu najbolje za grad. Jedna od njih je i odluka kojom se smanjuju davanja porodiljama. Kako se navodi u obrazloženju odluke koja je usvojena u Zaječaru na sednici Gradskog veća, održanoj 20. marta 2015. godine, zbog nepovoljne finansijske situacije i aktuelnih mera štednje na svim nivoima vlasti kao i zbog nedostatka sredstava u Budžetu grada, smanjena su prava na jednokratno novčano davanje porodiljama i to, za prvorođeno dete 20,000.00 dinara (do tada je bilo 50,000.00) za drugorođeno dete 30,000.00 (do tada je bilo 75,000.00) i za trećerođeno dete 60,000.00 dinara (do tada je bilo 100,000.00).

Najveći broj mladih odlazi jer u Zaječaru ne mogu da dođu do posla. Sreću traže u većim gradovima, ili u zemljama gde imaju više perspektive. Tu su i oni koji se odlučuju na studiranje ili postdiplomske studije u inostranstvu, smatrajući da će im to pružiti bolje obrazovanje, šire vidike, ali i šire mogućnosti da nađu zaposlenje i tamo, a i ovde.

Iako težak rad, primoranost da se prihvate različiti poslovi da bi se došlo do novca, život u tuđini i žal za rodnim krajem otežavaju odlazak, sve je više mladih ljudi koji se odlučuju da napuste Zaječar i Timočku krajinu. Najveći uticaj na to imaju male plate, nemogućnost da se pronađe posao i neizvesna budućnost, jer većina ne odlazi što hoće, već što mora.

Oni koji iz nekog razloga ne mogu da odu iz zemlje ili ne žele da napuste svoju domovinu i porodicu, neretko se odlučuju da nakon završenih studija ostanu u većim gradovima Srbije. Za razliku od danas privredno posrnulog Zaječara, do nedavno ekonomskog, administrativnog i kulturnog centra ovog dela Srbije, u tim gradovima gde je privreda razvijenija a i industrija nije u potpunosti zamrla, mladi ljudi imaju više opcija.

Odlazak svakog obrazovanog i perspektivnog čoveka ostavlja trag na ekonomski razvoj i razvoj društva uopšte, a Zaječar ostaje bez kreativne, talentovane i mlade snage koja pokreće. Da bi se smanjio „odliv mozgova“ i da nam sredina ne bi postala učmala i „stara“, na ljudima koji upravljaju ovim gradom, a i na nama samimama je da učinimo sve da od Zaječara napravimo „grad mladih“ i da mu vratimo reputaciju kakvu je nekada imao.