Ispovest gej devojke iz BG, hrabrije od svih huligana: Tukli su me, izvlačili iz busa, ali ja sam to što jesam (FOTO)

Kada pogledate Kristinu (21), vidite jednu srećnu, mladu osobu, punu energije i sjaja u očima.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Ako u nedelju odete na Prajd, srešćete je na nekom punktu, gde će kao volonter na gej paradi deliti narukvice i ostala obeležja u duginim bojama.

Ono što vam njene oči i osmeh neće reći je da je kao LGBT osoba u Beogradu više puta fizički napadnuta, a verbalno, gotovo svakodnevno.

I dok je prošle godine Prajd bio sigurno mesto (uz bataljone policajaca), Beograd za Kristinu nije siguran svih ostalih dana u godini.

Umrite pederi, dabogda vam se seme zatrlo! Ovako su Espreso gejevi prošli na Fejsbuku! (FOTO)

- Nisam imala baš sreće naročito 2014. godine, kada sam napadnuta fizički tri puta za par meseci. Jednom na Zelenjaku, i to usred bela dana, dan nakon Božića. Nakon toga dva puta sam napadnuta u autobusu. Jednom su čak pokušali da me izvuku iz autobusa, ali me je jedan putnik u poslednjem trenutku spasio – priča Kristina sa nekim skrivenim bolom u očima.

Šetali smo kao 2 geja po centru BG 3 dana pre Prajda! Nismo se dobro proveli! (VIDEO)

Na ulici joj obično dobace, jer pomisle da je gej muškarac, a u GSP vozilima preživljava pravu agoniju.

- Putuješ duže, naročito kad sam živela u Batajnici...neko te gleda, posmatra te. Najčešće su to srednjoškolci, ili mlađi muškarci, do 20, 25 godina. Uvek se dokazuju pred nekim, pred društvom.

Niko od svedoka ne reaguje. Napad nikad i ne prijavi.

Predrag Azdejković za Espreso: Parada ponosa je jadna, ispašće da su gej muškarci ipak pi*kice!

- Pa najčešće ne bude strašno, priča nam Kristina, znajući da je itekako strašno, ali je srećna kad prođe sa "šamarom" i ponekom uvredom.

- Najgore od svega je što radim u organizaciji koja naglašava koliko je važno prijavljivati ove napade. Uvek sledeći put kažem da ću prijaviti. Ali to nekako prođe. Skoro niko ne prijavljuje. I ko prijavi, zažali, jer se nijedan zločin iz mržnje od 2012. godine nije procesuirao kako treba, sve zakoči negde kod pronalaska napadača. Pa se ljudi više i ne cimaju.