PSIHOLOG ANA VLAJKOVIĆ SAVETUJE KAKO DA SE SUOČITE S MELANHOLIJOM: Praznična tuga je upravo ovo

Dečju radost iščekivanja Nove godine i Božića u odraslom dobu zamenilo je vreme sete, melanholije i usamljenosti. Ana Vlajković, psiholog, objašnjava kako da prepoznate prazničnu tugu i prebrodite je.

Kako prepoznati praznični bluz?

- Postoji grupa simptoma za procenu da li smo samo neraspoloženi ili nas je uhvatila praznična tuga koja se javlja već tokom novembra kao blago neraspoloženje tokom razgovora o planovima za predstojeće praznike. Približavanjem praznika ovo neraspoloženje i melanholija se pojačavaju.

Da li je to vrsta dijagnoze?

- Praznični bluz nije psihijatrijska dijagnoza, već samo promena raspoloženja, koja traje ograničeni period i prolazi bez intervencije stručnjaka, uz promenu stila života i socijalnu podršku. Međutim, ako se ovakvo raspoloženje nastavi i nakon praznika, potrebno je potražiti savet psihologa.

Da li su najčešći uzrok prevelika očekivanja?

- Najjači okidač za pojavu praznične tuge su očekivanja - sopstvena i nametnuta. To su razna moranja: moramo da budemo veseli, moramo da se radujemo praznicima, moramo biti u svom najboljem izdanju, moramo da zaboravimo na sve brige, jer, zaboga, praznici su... A ne moramo.

Znakovi praznične tuge:

- promene u telesnoj težini i/ili apetitu

- poremećaj ciklusa sna

- promene raspoloženja (od smeha do besa, ili velike tuge)

- osećanje manje vrednosti i krivice

- teškoće pri koncentraciji

- osećanje velikog umora

- napetost, briga, anksioznost

- gubitak zadovoljstva kada radite stvari u kojima ste raniji uživali

Kad priznamo sebi da smo tužni, šta tad?

- Prestanimo s glumom. Najteže je suočiti se sa samim sobom i prihvatiti da se ove godine ne možemo radovati kao prethodnih. Godina za nama bila je puna velikih promena i ništa nije kao decembra 2019. Odmorite se. Dajte sebi vremena da se setite onih koji nisu sa nama jer žive na drugim kontinentima ili su „otputovali“ u drugu ravan postojanja. Imate pravo da tugujete, ali nemojte da se izolujete. Budite u kontaktu s bliskim osobama putem interneta, telefona. Ako ste usamljeni i nemate porodicu, postoje brojne grupe na mrežama koje su aktivne i tokom praznika, pridružite im se.

Ove godine smo ograničeni na kućni doček, šta ako nismo u dobrim odnosima s porodicom?

- Porodični odnosi se ne kvare i ne popravljaju za jedan dan. Nemojte se siliti da budete zajedno, u istoj prostoriji sa zajedničkim aktivnostima. Slobodno, recimo, čitajte knjigu, dok drugi gledaju televiziju - ne možete popraviti tokom praznika ono što se nakupljalo godinama. Ostavite razmirice za dane posle.

Kako stručnjaci objašnjavaju to da su praznici vreme kad se pravi najviše beba, ali ima i najviše samoubistava?

- Praznici su vreme kada popuštaju mnoge stege, a emocije pojačavaju. Treba posebno obratiti pažnju na bliske osobe koje imaju mentalne poteškoće i pružiti im podršku. Nekada je dovoljno samo da osoba zna da nije sama i da će nedostajati na ovom svetu - da nije nevidljiva i nebitna.

(Espreso.co.rs/Alo.rs)