KON OBJAVIO KOLIKO SRBA JE PRELEŽALO KORONU: A onda je otkrio i kada se očekuje KRAJ EPIDEMIJE!
Epidemiolog Predrag Kon, Foto: Printscreen

SPROVODI SE ISTRAŽIVANJE

KON OBJAVIO KOLIKO SRBA JE PRELEŽALO KORONU: A onda je otkrio i kada se očekuje KRAJ EPIDEMIJE!

Evo koliki je trenutno kolektivni imunitet u Srbiji i da li je to dovoljno da pobedimo koronu...

Objavljeno: 19.11.2020. 16:48h
  • 810

Da bismo dočekali kraj epidemije potrebno je da barem 60 odsto stanovnika bude imuno na korona virus, a potrebni imunitet, odnosno antitela, možemo da steknemo prirodnim putem ili da se zaštitimo uz pomoć vakcine.

U našoj zemlji sprovodi se istraživanje vezano upravo za antitela stečena prirodnim putem, a o tome je govorio i epidemiolog dr Predrag Kon.

"Mi imamo studiju koja je urađena, čekamo da bude i zvanično objavljena. Imunitet ima oko 20 odsto građana, imaju antitela i to znači da su bili u kontaktu sa virusom. Prirodno razrešenje svake pandemije je preko 60 odsto onih koji imaju imunitet, to je ili zaražavanje ili imunizacija. Vakcinom ćemo da povećamo vakcioni imunitet, a imamo i ovaj prirodni“, dodao je dr Kon.

Dakle, da bismo stekli kolektivni imunitet potrebno je da 60 odsto populacije ima antitela, a prema rečima dr Kona sada smo na trećini tog puta.

"Istraživanje je radio Insitut za epidemiologiju INEP, ovo su preliminarni rezultati koje sam čuo na Kriznom štabu, nešto iznad 20 odsto. Ja sam očekivao možda i manje. Vojvodina je imala preliminarne od 14,6 odsto. Ovih 20 odsto nije ni malo, ali nije ni dovoljno", dodao je epidemiolog.

Koliko traju antitela

Ipak, kako je bilo slučajeva i ponovnog zaražavanja korona virusom pitanje je koliko dugo ustvari antitela opstaju i štite organizam.

foto: EPA/Ashley Crowden

Naši istraživači u Institutu za primenu nuklearne energije (INEP) u Beogradu utvrdili su da nakon preležane infekcije kovid-19, antitela mogu da se zadrže u organizmu od šest meseci pa čak do godinu dana.

Rezultati naših istraživanja poklapaju sa onima iz inostranstva, što pobija poslednju tezu da antitela traju tri meseca.

Kako je nedavno objasnila dr Marija Gnjatović, istraživač u INEP-u, podaci do kojih su došli naši istraživači pokazuju da se antitela ne zadržavaju kratko, kako se verovalo u početku, kada je počela pandemija virusa korona.

"Istraživanja su pokazala da antitela ostaju kod pacijenata koje pratimo od marta, što znači da ne dolazi do drastičnog pada vrednosti, te se na osnovu toga može pretpostaviti da se antitela mogu zadržati i do godinu dana. Ali, sve više je i istraživanja koja dolaze iz inostranstva koja potvrđuju isto to. Od početka kada je pandemija krenula, stalno se govorilo o tome da antitela brzo nestaju, govorilo se o tom padu nakon tri meseca, međutim, desilo se ono što sam ja i pretpostavila, a to je da su tada korišćeni nepouzdani testovi, tako da na osnovu novih podataka mi imamo informaciju da definitivno antitela ostaju od šest meseci pa i duže", objasnila je dr Gnjatović.

Istakla je da je kod pacijenata sa težom kliničkom slikom utvrđeno da stvaraju veću količinu antitela, ali da to baš ne važi svakoga.

"Teža klinička slika izaziva stvaranje veće količine antitela, blaža klinička slika ili asimptomatski slučajevi uglavnom imaju niže vrednosti antitela, ali to nije pravilo i ne važi za 100 odsto pacijenata. Tako da mi imamo i asimptomatske slučajeve bez ijednog simptoma koji su razvili velike vrednosti antitela. Za većinu pacijenata, za 95 odsto njih će teža klinička slika uzrokovati veću količinu antitela, a lakša slika niže količine, kod pet odsto ostalih pacijenata će se razviti drugačije", kaže dr Gnjatović.

Posle prvog talasa prokuženost stanovništva iznosila je 6,4 procenta, a danas se smatra, kada smo u trećem talasu, da ona iznosi oko 20 procenata.

foto: EPA/Filip Singer

"Ovo je svakako treće povećanje broja zaraženih, o konkretnim podacima ne možemo da govorimo jer oni još uvek nisu prikupljeni, ali moja neka pretpostavka na osnovu praćenja epidemiološke studije da smo tu negde na 20 odsto, što je još uvek malo za sticanje kolektivnog imuniteta. Kolektivni imunitet se verovatno neće ni desiti pre izlaska vakcine na tržište i njene primene, ali činjenica je da stanovništvo sada prolazi kroz fazu prokužavanja", objašnjava dr Gnjatović.

Vakcina i imunitet

Pored prirodnog imuniteta, drugi način da se zaštitimo jeste vakcinacija. Iako se mislilo da vakcinu nećemo da dočekamo pre sledeće godine, sada se sve češće govori o njenom ranijem dolasku.

"Po onome što čujemo od nadležnih i predsednika verovatno će stići pre kraja godine i u većem broju. Plan priprema treba da počne da se radi jer je to logistički ogroman posao", rekao je danas dr Kon.

Kompanije "Fajzer" i "Bajontek" objavile su nedavno vest da njihova vakcina ima efikasnost od 90 odsto, a određena doza vakcina upravo ovih proizvođača do kraja godine, prema najavama, trebalo bi da stigne i u Srbiju.

Dobra stvar jeste i to što je naša zemlja potpisala ugovor sa "Fajzerom", a kada bude stigla, vakcina će najpre biti dostupna zdravstvenim radnicima, pripanicima vojske, policije, kao i građanima koji ne spadaju u ove grupe, ali su takođe prioritetni.

Bonus video:

(Espreso.rs/Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media