POZNATO JE DA KORONA NAPADA SRCE I PLUĆA: Naši LEKARI primetili su još jednu VELIKU OPASNOST po ORGANIZAM!
Broj slučajeva moždanog udara može samo da se poveća u ovakvim situacijama, Foto: EPA / RUSSIAN DEFENCE MINISTRY/HANDOUT

koronavirus

POZNATO JE DA KORONA NAPADA SRCE I PLUĆA: Naši LEKARI primetili su još jednu VELIKU OPASNOST po ORGANIZAM!

Kasnije smo se svi malo opustili, pa je u drugom talasu korone bilo više zaraženih

Objavljeno: 17.10.2020. 23:32h
  • 6

Kovid 19 ne utiče samo na pojavu teških upala pluća, razvoj miokarditisa, opadanje kose, gubitak čula ukusa i mirisa, već može da dovede i do razvoja šloga. To je objavljeno u pojedinim naučnim časopisima u svetu, a do istog zaključka su došli i naši lekari u svakodnevnom radu sa pacijentima.

U Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava" u Beogradu uvideli su da korona i te kako utiče na razvoj moždanog udara. Oni ujedno beleže pacijente s teškim oblicima cerebrovaskularnog oboljenja.

Kako ističe dr Marijana Vukićević, neurolog i direktor Specijalne bolnice "Sveti Sava", kovid-19 je sigurno uticao i na pojavu moždanih udara jer ako lekari ne otkriju uzrok zbog kojeg je do njega došlo, a vide da je pacijent preležao koronu i da ima faktore zapaljenja, jasno je da je šlog zahvatio veliki krvni sud i da mogu da ga dovedu u vezu sa kovid infekcijom.

- Broj slučajeva moždanog udara može samo da se poveća u ovakvim situacijama. Povišena temperatura koja traje danima nekada dovodi i do smanjenja količine krvi u organizmu jer pacijenti često dehidriraju i zaborave da piju dovoljno tečnosti. Mnogi su kovid preležali kod kuće, a dobili šlog i dočli su kod nas, ali testovi koje smo im mi radili bili su negativni na ovu infekciju. Javljali su se upravo moždani udari za koje nismo znali poreklo. Kovid-19 izaziva pojačano zgrušavanje krvi, a možda kod nekih ljudi postoji i neko zapaljenje arterija i sklonost ka pojavi šloga - ističe sagovornica "Politike".

foto: Print Screen Youtube

U toku je jedno istraživanje koje lekari ove bolnice rade zajedno sa kolegama iz Kliničkog centra Srbije i Vojnomedicinske akademije, sa ciljem da utvrde kakvu su pacijenti lečeni u nekovid ustanovama, a kod kojih je korona potvrđena, imali kliničku sliku u toku lečenja, koji su simptomi zabeleženi, kako je proteklo lečenje...

- To je bitno kako bismo dobili naše, domaće podatke i da ne bismo uvek koristili tuđa iskustva. Bukvalno smo 24 sata bili angažovani oko tih pacijenta, o svakom pacijentu smo indvidualno određivali način lečenja, slali snimke jedni drugima kako bismo doneli parvu procenu u kojoj bolnici treba da se leči svaki bolesnik ponaosob... Naše pacijente s koronom smo slali na dalje lečenje u Infektivnu kliniku KCS, Zemunsku bolnicu, KBC Bežanijska kosa, VMC Karaburma - ističe dr Vukićević.

Uprkos pandemiji kovida-19 ova ustanova radi sve vreme punom parom. U martu su uradili reorganizaciju načina rada kako bi sprečili ulazak kovida 19 u bolnicu, i učinili sve da izoluju odmah pacijente koji imaju simptome virusa, jer su bolesnici koji ovde leže na odeljenjima najosetljivija grupa za dobijanje kovid infekcije. Ukoliko bi je dobili - imali bi najlošiju prognozu za oporavak. Zbog toga su napravili sobe za izolciju sumnjivih slučajeva, odnosno pacijenata koji imaju povišenu temperaturu a doživeli su šlog, sve dok ne stigne nalaz PCR testa na kovid.

foto: EPA/MARKO DJOKOVIC, Ilustracija

- Broj primljenih pacijenta se nije mnogo menjao prethodnih meseci u odnosu na ranije godine. Lakše pacijente koji su pokretni i koji su mogli da obave sve preglede u prijemnoj ambulanti tokom dana slali smo na kućno lečenje i oni dolaze samo u slučaju nekih novih tegoba. Hospitalizovali smo sve pacijente koji su dolazili sa srednjeteškim i teškim stanjem. Sve vreme nam radi angio-sala punim kapacitetom. Budući da su se mnoge bolnice pretvorile u kovid centre, mnogi pacijenti sa nejasnim neurološkim stanjima su ovde lečeni, a ne samo oni sa moždanim udarima. Bilo je dosta pacijenata sa zapaljenjima mozga koji su tretirani u intenzivnoj nezi, koja je stalo bila puna - kaže doktorka Vukićević.

U prvom ataku korone u ovoj kući korona je utvrđena kod svega desetak pacijenta koji su bili kovid pozitivni, a od osoblja kod samo jedne medicinske sestre, koja se zarazila izvan bolnice. Nije zabeležen prenos infekcije s jednog na drugog pacijenta, ni sa bolesnika na osoblje.

- Kasnije smo se svi malo opustili, pa je u drugom talasu korone bilo više zaraženih. Od proglašenja pandemije do sada otkrili smo kovid-19 kod oko 50 pacijenta i isto toliko zdravstvenih radnika. Trenutno troje zdravstvenih radnika ima kovid-19 i nalazi se na kućnom lečenju. Mnogi pacijenti se boje odlaska u bolnicu jer smatraju da će dobiti koronu, pa propuste dragoceno vreme, a zna se da je za oporavak od šloga vreme veoma značajan faktor i da je bitno da se što pre dovedu do bolnice - upozorava ova doktorka.

foto: SCREENSHOT RTS / SCREENSHOT

Ranije je šlog bio bolest ljudi starijih od 80 godina. Ali, sada ovde svakodnevno stižu sve mlađi pacijenti. Kod mnogih se šlog javlja posle 50. godine, ali ima pacijenta i koji su tek zgazili u četvrtu deceniju života.

- Mladi ljudi ne vode računa o svom zdravlju. Do pedesete mali broj njih, ako nema neke tegobe, odlazi na preventivne preglede, proverava krvni pritisak, šećer u krvi i druge parametre krvi. Zato nam dođe tridesetpetogodišnji pacijent sa šlogom kome šećer u krvi u tom trenutku iznosi 25, a da on nije znao ni da ima taj problem, ili neko ko je završio u bolnici sa pritiskom 200, a koji ranije nikada nije ni lek za glavu popio. Zaborave i da su u porodici imali najbliže koji su preminuli upravo zbog šloga ili srčane bolesti, puše cigarete, konzumiraju alkohona pića, ne pešače... Neretko lečimo i druge neurološke probleme, toksična oštećenja mozga, tromboza vena u mozgu - navodi dr Vukićević.

foto: Ilustracija, EPA-EFE/ JAMES GOURLEY

Pacijenti koji imaju infarkt mozga leže obično u bolnici 12 dana, a oni sa krvarenjem u mozgu tri nedelje, jer se čeka da se krv povuče. Nakon toga idu na rehabilitaciju.

- Bolnica je stara, pokušavamo da sredimo vodovod, da se priključimo na daljinsko grejanje... Ministarstvo zdravlja nam u svemu dosta pomaže, a dobićemo i novu angio-salu koja će omogućiti brži i kvalitetniji rad. Očekujemo i novu magnetnu rezonancu - dodaje ona.

U ovoj bolnici se godišnje leči između 6.000 i 6.500 pacijenta sa akutnim moždanim udarom, a od toga je prošle godine bilo 3.500 bolesnika koji su zbrinuti pod dijagnozom infarkta mozga. Po toj statistici su, dodaje dr Marjana Vukićević, najveća bolnica ovog tipa u svetu.

Bonus video:

(Espreso.rs/Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media