MAJKU SU MI PRED KUĆOM UBILI I ZAPALILI, U ĆEBE SU SKUPILI MALO KOSTIJU! Sava je preživeo Oluju, pa svedočio u Hagu
Sava Mirković, Foto: Printscreen

STRAŠNO!

MAJKU SU MI PRED KUĆOM UBILI I ZAPALILI, U ĆEBE SU SKUPILI MALO KOSTIJU! Sava je preživeo Oluju, pa svedočio u Hagu

Na glavnom ispitivanju tužilac Waespi je najpre upitao svedoka koliko mu je bila teška odluka da odu iz svog doma tog 4. avgusta 1995.godine.

Objavljeno: 05.08.2020. 06:59h
  • 17

Sava Mirković hrvatski je Srbin iz sela Polača kod Knina u kojem je živeo do 1995. odnosno do Oluje kada je pobegao zbog straha za vlastiti život.

On je rekao da je otišao iz svog rodnog mesta, a da mu je tamo ostala majka. O tome je govorio i pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. U transkriptu suđenja, a i na snimcima koji postoje, je svedočenje čoveka koji je izbegao smrt, a čija je majka ubijena na stravičan način:

Na glavnom ispitivanju tužilac Waespi je najpre upitao svedoka koliko mu je bila teška odluka da odu iz svog doma tog 4. avgusta 1995.godine. 

Svedok Mirković je odgovorio: Nije samo za mene, nego za sve ljude koji izgube sve ono što se sticalo vjekovima i morali su izgubiti u jednom danu. Kada smo krenuli od kuće nismo znali gde krećemo i gde ćemo doći. I to se, u stvari, i ustanovilo kasnije kad smo došli negde u Srbiju tamo. Od tada pa do dan danas mi lutamo svetom. Znači, izgubili smo sve svoje. Nismo uspeli nikada nadoknaditi ono što smo nekada imali. Za mlađe ljude koji bi hteli da rade, nisu imali zaposlenje, za starije ljude, nisu imali penziju. A doći do krova nad glavom, što je nešto osnovno za čoveka, to je bilo vrlo teško.

Tužilac je potom pitao:  U svojoj izjavi koja je sada uvrštena u spis, rekli ste da ste čuli gospodina Tuđmana preko radija. Da li možete ukratko da nam ponovite šta se sećate da je on tada rekao?

Mirković je na to odgovorio: Da, rekao je ... ja sam to slušao na radiju. To je bio Radio Zagreb ... rekao je: poziva srpsko pučanstvo da se ne plaše ništa, da će im se pošteno suditi. Tako nekim rečima. To je bilo ponavljanje čitavog dana dok smo tu bili. Znači, dok ... Narod, normalno, nije verovao u tako, ovaj, pošteno suđenje i opstanak svoj tamo na tim terenima.

Tužilac ga je potom upitao: Kažete da niste verovali u ono što je gospodin Tuđman govorio?

Mirković je rekao:  Ne.

Tužilac Waespi ga je onda pitao: A zašto niste?

Mirković je odgovorio: Pa, ja sam bio spomenuo, recimo ... vi verovatno znate u istoriji šta se dešavalo tamo tokom Drugog svetskog rata... šta se dešavalo pravoslavnom življu na tim prostorima. A i posle toga što sam vam rek’o šta se desilo u Miljevćima, šta se desilo u Medačkom džepu, šta se desilo u zapadnoj Slavoniji. I onda na osnovu čega da čovek može ostati i mirno čekati tu vojsku koja bi došla. Jer znamo, svi oni koji su čekali da nisu dobro prošli, a što se i dokazalo. Moja pokojna majka, ona je ostala i prvih dana kada su vojnici nailazili oni su joj govorili – niko vam ništa neće ... neće vam smetati, slobodno hranite stoku da ne bi krepala i tako – dok je nakon osam dana naišao neko kome to nije odgovaralo i uradio je to što je uradio.

Tužilac je pitao: Kako se zvala vaša majka?

Mirković odgovori: Đurđija Mirković, devojačko Ivakić. Rođena 1925. godine. Tužilac je onda postavio pitanje da li zna šta se njegovoj majci tačno dogodilo: Mirković je ispričao:

- Kada smo došli u Srbiju pokušavao sam da pozovem telefonom neke prijatelje u Splitu koji su živili tokom rata tamo. Tada je nemoguće bilo uspostaviti neku vezu ali smo ipak došli do nekog telefona i stupio sam u kontakt sa pokojnim Dušanom Mirkovićem koji je ... umro je već godinu i po dana, mislim. I pitao sam ga. On mi je samo rek’o ... kaže: ''Ja sam došao gore kod tvoje kuće. Ona je ubijena. Polivena je nečim crnim i zapaljena je.'' To su bila prva saznanja o tome. Kaže: ''Ja sam rekao Jovi Mirkoviću i Miji Laziću koji su se nalazili u zatvoru u Lori, kad odu kući da pokopaju njezine ostatke.'' Tada kada je Jovo došao iz zatvora i Smilja, koja je njegova supruga i ja sam s njima stupio u kontakt i našao ih u Banatskom novom selu, gde su dali oni svoju izjavu vašim istražiocima. I ona mi je ispričala sve šta se desilo i kako se desilo. Ako vi želite, ja vam sada mogu ispričati sve šta je ona meni tada rekla 1995. godine.

Tužilac Waespi - pitanje: Da, a pre nego što to uradite...

Tužilac Waespi : Gospodine predsedavajući, dve osobe koje je svedok spomenuo, Jovo i Smilja Mirković, takođe su dali izjave svedoka MKSJ-u i primljene su u spis kao izjave po Pravilu 92. Izjava Jove Mirkovića je dokazni predmet Tužilaštva P628, a izjava Smilje Mirković je dokazni predmet Tužilaštva P629.

Gospodine Mirkoviću, da, ako možete da se setite, recite nam šta su vam tom prilikom rekli o smrti vaše majke?

Mirkovićev odgovor:

- Da, ne da se mogu prisetiti, nego se sećam svega tačno, jer to je nešto što se ne može zaboraviti. Ona je rekla da su one tih dana bile normalno kod kuće, da su hranile stoku koja je ostala pošto je narod napustio selo. Do tog datuma, ja mislim da je bio po njezinoj priči 12. osmoga, ujutru u 9.00 sati su bile ispred moje kuće, u dvorištu moje kuće, kada su naišla dva vojnika. Nisu išli putom normalnim, nego su išli stranputicom, preko livada, bašta, preskakali preko zidova i jednostavno je jedan od njih počeo da puca. I pucao je možda sa daljine od nekih 10 metara, po njezinoj priči... što je ona meni ispričala. Moja majka je odmah pala, ova žena je toliko uplašila se i pala je preko nje. Ona se onesvestila odma’. I kaže, nakon izvesnog vremena kad se osvestila, nju nisu bili pogodili ili verovatno nisu hteli. Ona je vid’la da je moja majka mrtva, da leži ispod nje. Ona je tada otišla da obavesti jednog komšiju koji se još u našem zaseoku nalazio, negde oko 300, 350 metara od naše kuće, da mu kaže šta se desilo sa mojom majkom i onda su oni napustili zaseok Mirkovići i otišli u Podinarje gde se nalazilo oko 25 do 30 ljudi koji su se sklonili bili tamo, pošto su računali da tamo još niko neće doći od Hrvatske vojske. Što se tiče Jove Mirkovića, on kad je došao iz zatvora, to mi je rek’o, da je bio otprilike 21., 22. osmoga, on mi je rekao: ''Došli smo tamo, ja i Mijo Lazić i moj sin Dušan'', znači, to pričam priču od Jove Mirkovića koji je radio u Poreču ... ''Ušli smo u tvoju kuću, još nije bilo sve opljačkano. Našli smo dva ćebeta i stavili smo u ćebad samo ono malo kostiju što je ostalo, pošto nije celo telo bilo, pošto je bilo zapaljeno i verovatno i životinje su razvukle. I to su pokopali nekih 50 metara od moje kuće u jednoj bašti pored bunara - ispričao je on.

Bonus video: 

(Espreso.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.rs


Adria media