VESNINA MAMA JE URADILA VELIKU STVAR ZA TRUDNICU U IZBEGLIČKOJ KOLONI: Tražili su ih 22 godine ZBOG JEDNOG OBEĆANJA

Tražim porodicu koja je u izbegličkoj koloni 1995. boravila dva dana u Trnu kod Laktaša: suprug Milorad sa suprugom u devetom mesecu trudnoće.

Ovaj apel je iz godine u godinu Vesna Blagić Tarabić iz Laktaša, kod Banjaluke, objavljivala na mrežama. Svake godine je to radila u danima sećanja na pogrom krajiških Srba.

Njena potraga trajala je godinama, a u svom cilju da nađe porodicu uspela je 2017. godine nakon što je njen potresni status podeljen čak - 700 puta!

Jedino što je poželela tada jeste bilo da zna da su živi, zdravi i srećni, i da je bebica koja je trebalo da dođe na svet, a koja je danas odrasla osoba od 22 godine, takođe dobro.

- Samo nekoliko dana od moje objave te 2017. stupili smo u kontakt. Zahvalnost dugujem dr stomatologije Kseniji Ostojić i dipl.sportskom novinaru Radi Jokić. Njima dugujem što je više od 700 ljudi šerovao moj apel, koji je tim putem došao i do medija. Čika Milorad me je nazvao taj dan. Slučajno je u novinama video tekst i pomislio kako baš njih tražim. Ne bih govorila o detaljima, ali je važno da se zna da su dobro, i da se sa tom divnom poštenom srpskom porodicom čujemo redovno - rekla je Vesna za Espreso.

Inače, prijatelja iz okoline Knina ona se sećala samo iz priča svoje majke Radmile, jer je ona u avgustu 1995. imala samo tri godine.

Vesnina mama Radmila ispričala je ranije za medije da su muke ljudi iz nepregledne izbegličke kolone dobro razumeli. I sami Blagići su sa dvoje male dece 1992. izbegli iz Travnika, u to su doba živeli u privremenom smeštaju u naselju Trn kod Laktaša, nedaleko od “Ambalažerke”, u kojoj je bilo zborno mesto i odmorište za hiljade izbeglica na putu ka Srbiji.

Radmila je ispričala kako su na noćenje primili mladi bračni par. Trudnica je bila u poodmakloj trudnoći, klonula od umora jedva je uspela i da se kod njih okupa. Kada su krenuli iz njihovog smeštaja, ostavili su im jedine namirnice koje su dobili, a koje su mogle da ih sačuvaju od gladi. Ostavili su ih Blagićima tada kao vid zahvalnosti za ono što su učinili za njih.

Milorad se dugo zahvaljivao i obećao: “Jednog dana, kad sve ovo završi, doći ću da vas posetim”.

Slušajući ovu priču, mlada Vesna kojoj je mama Radmila situaciju prepričala više puta, odlučila je da jednom nađe bračni par i obnovi kontakt.

U tome je i uspela, i sve to zahvaljujući svojim statusima, medijima, i najpre - dobrim ljudima voljnim da pomognu, onako kako su njeni mama i tata to bili dok je ona još bila mala.

Ma koliko tužni bili dani kada se sećamo užasa koje je naš narod doživeo te 1995. godine, ovo je jedna od onih priča koje pokazuju da su se tada rađali neki lepi ljudski odnosi, i da i danas, kao i tada ima dobrih ljudi.

Više o Oluji:

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, odnosno na Republiku Srpsku Krajinu.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica u automobilima, kamionima, na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju i BiH.

Po podacima Dokumentaciono informacionog centra Veritas, tokom akcije "Oluja" ubijeno je 1.869 Srba, od kojih su 1.220 bili civili.

Oko tri četvrtine stradalih bilo je starije od 60 godina, a među žrtvama je 551 žena, što, kako su naveli u Veritasu, predstavlja jedan od "crnih rekorda građanskog rata '90-tih godina prošlog veka na prostorima bivše Jugoslavije".

Proterano je više od 220.000 Srba a podaci o broju nestalih kreću se od 745 osoba do 1.183.

Bonus video: