srpski pisac
OVAJ SRBIN BIO JE LIBERAL I KONZERVATIVAC U ISTO VREME: Zauvek smo mu ZAHVALNI na HUMORU i romantici
On je bio istančani realista koji je uvek polazio od proverenih i opipljivih činjenica.
Nema da nema čoveka koji ne zna za Zonu Zamfirovu, Ivkovu slavu, Popa Ćiru i Spiru ili Nasradina Hodžu. Sva ova dela nastala su iz pera pisca Stevana Sremca, čoveka koji nam je svojim humorom i romantikom ulepšavao život.
Rodio se u Senti 23. novembra 1855. godine. Kada je ostao bez roditelja, njegov čuveni ujak Jovan Đorđević ga dovodi u Beograd 1868. gde nastavlja svoje obrazovanje. Tu 1875. završava gimnaziju i kreće na studije na Višoj školi u Beogradu što je kasnije dovelo do njegove privrženosti Liberalnoj stranci.
Počeci
Karijeru pisca započeo je tek u 33. godini života. Tada je objavljivao prozne hronike o događajima i ličnostima koji su obeležili srpsku prošlost u vidu knjige "Iz knjiga starostavnih" objavljene 1903. godine. To je bio svojevrstan omaž profesiji istoričara i ljubavi prema nacionalnoj prošlosti.
Realističku prozu počeo je da piše po dolasku u Beograd ali je vreme provedeno u Nišu bilo doba njegove "stvaralačke inkubacije". Tada su nastala neka od čuvenih dela sa početka priče. On je bio takođe poznat i kao "pisac sa beležnicom".
Dela su mu odisala realizmom i istančanim smislom za humor. Njegovo stvaralaštvo bilo je poznato i po epizodičnosti. Osim Beograda i Niša, Sremac je boravio i u Vojvodini.
Literarni uticaji
Na Sremca je pre svega uticao Jakov Ignjatović zato što se on oslanjao na prethodnu proznu tradiciju u Srbiji. Njih dvojica imaju zajedničke crte kao što su konzervativnost i tradicionalizam ili idealizovanje prošlosti itd.
Od inostranih pisaca, cenio je Gogolja i Servantesa. Sa ovim prvim je čak imao i zajedničkih osobina, naročito u književnom postupku i stilu. Zbog opšteg poznavanja, kako srpske, tako i inostrane književnosti, Sremac važi za jednog od naših najobrazovanijih pisaca.
Bavljenje politikom
On je pristupio Liberalnoj stranci baš zato što je u Bačkoj gde je rođen, ideal Velike Srbije bio važno duhovno obeležje. Zato se usprotivio svemu što dolazi sa strane. Čak se zbog toga udaljio i od Svetozara Markovića ostavši tvrdokorni konzervativac odbojan na svaku promenu.
NE PROPUSTITE
U njegovim delima vidljiv je sukob njega kao političara i kao pisca što će obeležiti njegov opus. On je bio istančani realista koji je uvek polazio od proverenih i opipljivih činjenica.
Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 1906. godine ali smrt ga je sprečila da održi pristupni govor. Njegova dela i humor ostaće i dan danas upamćeni.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
