KAKO ĆE FUNKCIONISATI SRBIJA OD SEPTEMBRA KAD KRENE DRUGI TALAS KORONE? Šta sa školama, maskama, poslom?

Nekako smo se navikli na ovaj novi način života koji je doneo korona virus, ali opet sada možemo samo da pretpostavimo kako će ta druga ili nova normalnost izgledati kada dođe jesen, a sa njom i najavljivani drugi talas virusa

Pre par meseci bilo je govora o smirivanju epidemije tokom leta i već tada se razmišljalo o pripremi za drugi talas virusa koji je najavljen za jesen. Do jenjavanja epidemije nije došlo dolaskom viših temperatura, desilo se upravo suprotno, ali ono što ne možemo da odložimo jeste dolazak jeseni i strepnja od novog talasa.

Nekako smo se navikli na ovaj novi način života koji je doneo korona virus, ali opet sada možemo samo da pretpostavimo kako će ta druga ili nova normalnost izgledati kada dođe jesen, a sa njom i najavljivani drugi talas virusa.

Jednu od većih promena virus je doneo đacima i nastavnicima. Zbog epidemije nastava se odvijala onlajn, od kuće, a polaganje maturskih i prijemnih ispita izgledalo je takođe potpuno drugačije ove godine zbog epidemioloških mera.

Prema nekim prvim najavama, i od septembra školarce i nastavnike očekuju novi izazovi i drugačija organizacija od one na koju su navikli.

- U toku leta razrađujemo nekoliko modela, sve će zavisiti od snage pandemije. Učenje na daljinu nije dovoljno, posebno nije dobro za mlađe klince, naročito za prvake - rekao je ranije ministar prosvete Mladen Šarčević.

Foto: Profimedia/ilustracija

Prema njegovim rečima, razrađuje se desetak modela i podmodela, a nijedna škola nema iste uslove, sve zavisi od prostora.

- Ako bude moguće da deca dolaze u manjem broju, kombinovaćemo da to bude u različitim uzrastima, grupama, različitim nedeljama, škole će planirati rad kombinovano - istakao je ministar.

Što se tiče srednjoškolaca i studenata, tu kako kaže, nema problema, jer ima dovoljno velikih prostora da može da se ide naizmenično, po ciklusima.

Ipak, izvesno je da će deo, a možda i cela nastava za školarce, pa i studente, biti onlajn.

Baš kao što je neke poslodavce i radnike početak epidemije naterao na promenu radnog mesta i navikavanje na neku drugu poslovnu atmosferu, to se može očekivati i za period koji nam predstoji.

Sve je izvesnije da će svi oni koji budu u mogućnosti i na jesen standardne kancelarije i uobičajeno radno okruženje zameniti za rad od kuće.

Time se smanjuju kontakti, o kojima se često govori, a što je i jedan od glavnih načina sprečavanja širenja virusa.

Ljubitelji sporta i sportskih manifestacija ostaće uskraćeni za uživanje na tribinama ukoliko epidemiološka situacija i dalje bude nepovoljna za održavanje istih. Prethodno održavanje derbija, o kojem se dosta govorilo, bilo je dozvoljeno zbog povoljne epidemiološke slike jer virus u tom periodu nije toliko cirkulisao kao sada. Prema svemu sudeći, a i po rečima dr Darije Kisić Tepavčević, utakmice sada ne treba da nam budu prioritet. Vrlo je verovatno da će takve preporuke važiti i za jesen jer sportski događaji okupljaju veći broj ljudi, te se time daje prostor virusu za dalje širenje.

- Ne mogu da shvatim da je publika na utakmicama nešto što je najhitnije i najpreče u ovom momentu. Zavisi od epidemiološke situacije, gde je bilo omogućeno postojala su pravila kako i ko treba da se ponaša kada su se utakmice igrale – podsetila je ranije dr Kisić Tepavčević.

Epidemija nam je uskratila i odlazak u pozorište i bioskop. Iako je bilo nekih priredbi na otvorenom, a za vreme karantina i u onlajn izdanju, sve je izvesnije da ćemo za odlazak u pozorište i bioskop biti uskraćeni i za vreme drugog talasa koji se najavljuje za jesen.

Krizni štab za borbu protiv korona virusa doneo je nedavno odluku da je nošenje maske obavezno na teritoriji cele zemlje u zatvorenim prostorima, a po preporuci i na otvorenom ukoliko nije moguće održavanje fizičke distance.

Kako se za jesen najavljuje drugi talas virusa, gotovo je sigurno da će nošenje maske biti obavezno i u tom periodu, posebno jer je tada preti opasnost i od sezonskog gripa. Stalni apeli struke posebno se odnose na poštovanje ove epidemiološke mere, a prema njihovim rečima maske nas štite čak 99 odsto ukoliko ih svi nosimo.

O donošenju nove mere i nošenju maske na teritoriji cele Srbije, dr Kon je rekao da je cilj prevencija odnosno da se spreči dalje širenje virusa.

- Pogotovo ovi koji su stariji od 65 godina i hronični bolesnici, jer tako štite sebe. U ovoj situaciji kada je virus u cirkulaciji, jedini ispravni način koji obezbeđuje da se 100 puta smanji prenošenje je da svi nose maske. Ako ne znamo tačno ko je zarazan onda jednostavno je to jedini način. Ako nose samo hronični bolesnici i stariji od 65 sebe će štititi samo 30 odsto. Ako masku nosi onaj ko nosi virus onda je zaštita 95 odsto, a ako i jedni i drugi nose, onda je zaštita 99 odsto, jer ne može biti 100 - rekao je ranije dr Kon i istakao da je potrebno da se maska menja redovno, na dva sata zbog ovlaživanja.

U prvom udaru korone građani Srbije proveli su u svojim domovima 638 sati ili više od 26,5 dana. O policijskom času se dosta govorilo u proteklom periodu jer je virus ponovo počeo masovno da se širi. Ipak struka se nije ponovo odlučila za ovakvu meru.

- Ukoliko rizik postane veći može i to da se desi i da se takve mere uvode, ali u ovom trenutku one nisu u razmatranju - naglasio je ranije imunolog dr Srđa Janković.

Sa druge strane, ako se situacija ekstremno pogorša u narednom periodu, nije isključeno da i dane tokom jeseni provedemo "pod ključem", opet, sve zavisi od naše discipline i od poštovanja epidemioloških mera.

Podsećamo, policijski čas je prvi put uveden 18. marta i prvobitno u skraćenom periodu, od 20.00 do 5.00 ujutro narednog dana. Međutim, u ovakvom obliku je važio samo četiri dana, pošto je već od 22. marta produžen na period od 17.00 do 5.00, zbog čega su i sve prodavnice, apoteke i pekare morale da menjaju radno vreme.

Svakodnevno se govori i o vakcini protiv korona virusa, ali smo prema svemu sudeći od nje još daleko jer kako napominje struka, da bi takva vakcina mogla da počne da se primenjuje najvažnije je da je ona bezbedna.

I dok čekamo vakcinu protiv korone, imamo onu proverenu, protiv sezonskog gripa koji nas takođe očekuje na jesen, a najavljena je i masovna vakcinacija.

Na pitanje kada će početi najavljena vakcinacija gotovo 2.000.000 ljudi tačnije da li će biti završena pre očekivanog drugog talasa, dr Srđa Janković je ranije rekao:

- Suština je da se sa vakcinacijom počne pre početka očekivanog drugog talasa korona virusa. Namera države je da se za ovu godinu obezbedi veća količina vakcina protiv sezonskog gripa. Ni grip nije bezazlena bolest. Ovaj slučaj sa koronom nas je naučio što je šire od samog tog virusa, a to je da ne smemo da potcenjujemo nijedan slučaj, niti potencijal komplikacija Ovu pandemiju, kada hoćemo da poredimo sa nečim, poredimo sa pandemijom španske groznice - istakao je doktor Srđa Janković.

Korona virus je dosta uticao na putovanja, mnogima je i pokrvario letovanja, a iz dana u dan državne granice se otvaraju i zatvaraju. Potpuno neizvesna situacija zatekla je turiste ovog leta, a planiranje putovanja za jesen za sada je i dalje velika avantura.

Odluke o otvaranju i zatvaranju granica prate epidemiološku situaciju u različitim zemljama. Kako je trenutna slika sa korona virusom kod nas nepovoljna, rampe su spuštene za naše turiste na sve strane.

Putovanja nema, svi zatvaraju granice i ograničavaju protok ljudi zbog bojazni od virusa, a ukoliko se korona virus ne primiri očigledno je da će nas ovakva situacija dočekati i na jesen. Ukoliko ne možete da odolite putovanju, onda je najbolje da se odlučite za neko mesto u Srbiji što je i preporuka struke još od početka sezone godišnjih odmora.

Sve potrebne epidemiološke mere preduzete su i kada je reč o zaštiti najmlađih, ali i pored toga virus je ipak uspeo da uđe u neke od njih, te je i to jedan od razloga zbog kojeg je manji broj dece u ovim ustanovama.

Foto: Profimedia/ilustracija

Sa druge strane, roditelji koji rade od kuće imaju mogućnost i da decu ne vode u vrtić, a u poslednje vreme je porasla potražnja i za bebisiterkama.

U vrtićima u prestonici je sada svega 18 odsto dece, a ukoliko se ovakva epidemiološka situacija zadrži i na jesen vrlo je verovatno da će sve menje dece biti u vrtićima i da će se roditelji odlučivati za neki drugi vid čuvanja mališana.

I dok svakodnevno čekamo dnevne izveštaje o epidemiološkoj situaciji i nadamo se pomaku na bolje, ne ide nam u prilog da pravimo dugoročne planove jer je još uvek neizvesno šta nas očekuje.

Ono što možemo da uradimo jeste da poštujemo sve savete i preporuke struke, te da jesen dočekamo sa nekom mirnijom epidemiološkom situacijom i spremni za najavljeni drugi talas korona virusa.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)