70 godina od streljanja Draže Mihailovića: Odrekla sam se oca i nemam pravo da pričam o njemu! (FOTO) (VIDEO)

Ona Dražu Mihailovića kao četničkog komandanta nije ni upamtila. On za nju nije bio ni gerilac, ni Robin Hud, ni izdajnik, ni heroj, ni Čiča.

Posle završetka studija medicine zaposlila se kao medicinska sestra. Stažirala je i specijalizirala radiologiju i postala lekar na dečjem odeljenju bolnice na Zvezdari.

Bilo mi je potrebno samo nekoliko trenutaka njene nepažnje i bezrezervnog poverenja da prvi put u svom paklenom novinarskom zanatu tajno uključim kasetofon. Nervozno preturajući po tašni, pritisnula sam pogrešno dugme. Na prokletoj dragocenoj traci začuo se oštar glas nekog ranije zabeleženog tuđeg razgovora. Sledila sam se.

- Šta je to? - upitala me je.

- Diktafon - odgovorila sam bez plana da se izvučem.

- O, Bože dragi, pa ti to mene snimaš!?

Nisam ponovila odgovor.

- Hoćeš da mi pokažeš kako to čudo radi? - uzdahnula je.

Ostalo je kratak sadržaj tragičnog srpskog romana.

- Tata je rođen 27. aprila 1892. godine u Ivanjici. Mislim da Mihailovići vode poreklo iz Sandžaka. Njegov otac je kao službenik često premeštan iz mesta u mesto. Rano je ostao siroče. Bez oca u drugoj, a bez majke u sedmoj godini. Njega i sestru su u Beogradu podizale tetke i stričevi. Moja tetka Jelica Mihailović Blečko bila je jedna od prvih srpskih žena arhitekata. Iako u ratu nije bila angažovana ni na jednoj strani, čula sam da su je u Valjevu ubili partizani, a nama su rekli da je pobegla u nepoznatom pravcu.

Otac je posle osnovne škole i šest razreda gimnazije upisao Vojnu akademiju jer je bila internatskog tipa. S obzirom da je bio bez roditelja, hteo je da ima plaćeno školovanje.