ŽARKO JE PONEO BEBI MLEKO, I NIKAD NIJE STIGAO: Ovo je ISTINA o ubistvu Srba u Prizrenu, POBIO IH JE KFOR (VIDEO)

Prvog dana ulaska pripadnika Kfora u Prizren, 13. juna 1999. godine, od ruke vojnika u uniformi nemačke vojske likvidirani su Srbi Žarko Andrijević, portir u preduzeću "Kosovovino" i njegov prijatelj Slavko Veselinović, zvani Bosanac, radnik prizrenske "Elektrodistribucije"

Prvi put su posle Drugog svetskog rata i Šumarica, Banjice i drugih stratiša srpskog naroda, Nemci ponovo mučki likvidirali Srbe.

U obojicu je, kod Glavne pošte u strogom centru Prizreba, ispaljeno tačno 220 metaka iz, što je narod nekada nazivao, "švapskih šmajsera", a snimak surove likvidacije objavljen je 2009. godine na internetu. Žarko sa prijateljem je izrešetan, samo zato što je krenuo da nabavi mleko za bebu, kako su nam ispričali njegovi rođaci.

- Žarko je tog dana došao kod mene i mog oca Blagoja, a njegovog ujaka, u selo Drajčići, petnaest kilometara od Prizrena. Dovezao je majku Koviljku, zatim taštu, kao i suprugu Danijelu i dvoje maloletne dece- Tamaru, uzrasta dve i po godine i Darka, bebu od šest meseci. Da ih skloni od zla, koje su odmah po ulasku nemačkih pripadnika Kfora , a pod njihovim blagoslovom, počele da čine šiptarske zločinačke horde nad srpskom nejači u Prizrenu - otkriva po prvi put istinu o ovom slučaju ekskluzivno za Informer Arsa Blagojević, brat od ujaka pokojnog Žarka.

Na snimku koji se nalazi na društvenim mrežama, vidi se sam čin ubistva Andrijevića i Veselinovića. Obojica su bili u uniformama rezervista oružanih snaga SR Jugoslavije, kao od marta 1999. godine stotine hiljada muških glava u Srbiji.

Okrvavljeno Žarkovo lice postalo je simbol sudbine mnogih Srba sa Kosmeta.

- Ja sam Srbin, ja moram da umrem. Ne snimaj me, vodite me u bolnicu. Vode, malo, vode - poslednje su reči Žarka Andrijevića, oca tada beba Tamare i Darka.

Na suđenju u Koblencu nemački potporučnik Ferk je oslobođen optužbi za ubistvo dvoje Srba, jer je navodno izvršeno u "samoodbrani". Žarko i Slavko su bili u poluraspadnutoj "ladi", a nemački vojnici u oklopljenim bornim vozilima.

Nemački vojnici su imali repetirano oružje sa prstom na gotovs, a dvojica srpskih rezervista automatske puške sa cevima u kojima nije bilo metaka i okrenutim prema podu "lade".

- Nisam ubio zato što sam hteo, već zato što sam morao - i pogodio sam pravo u metu - rekao je ponosno Ferk pred sudijama, koje su ga oslobodile odgovornosti.

Međutim, tragedija porodice Andrijević nije se ovde završila. Nedelju dana posle likivdacije sina, ubijena je i Žarkova majka Koviljka. Izrešetana je ispred objekta nekadašnje Medicine rada Doma zdravlja u prizrenskom naselju Ljakurić. Tragala je za istinom o tome gde je sahranjen njen sin, jer u junskom kosmetskom metežu, pod patronatom Ujedinjenih nacija, niko nije želeo da joj saopšti običnu ljudsku istinu, gde je grob njenog deteta, koga je sama othranila posle smrti supruga.

- Tetka je ubijena samo zato što je govorila srpski, a rafal iz puške šiptarskih terorista teško je ranio i prijateljicu ,a Žarkovu taštu, koja je kasnije preminula. Ubijene su ni krive, ni dužne. Žarko je ubijen mučki od nemačkog, a tetka i prija od šiptarskog metka - glasom punim tuge priča Blagojević.

On još ističe da kobnog dana nije hteo da pusti Žarka i njegovog prijatelja Slavka da iz sela i njegove kuće odu za Prizren

- Žarko mi je rekao, brate vraćam se sutra. Kako je objasnio, morao je da ide po svoja kola i kako bi kupio mleko za malog Darka, pa da narednih dana nekako nastave do centralne Srbije. Mališan nikada nije dočekao to mleko, niti je odrastao uz oca. Kao i mnogi srpska deca koja su posle Hitlerovog bezumlja odrastala bez očeva zbog nemačkih rafala - završava naš sagovornik.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)