BEOGRAD POSLE OVOGA NEĆE BITI ISTI: Krenuo jedan od NAJVEĆIH PROJEKATA U ISTORIJI GLAVNOG GRADA

Izvođenje građevinskih radova na Beogradskoj deponiji Vinča je u punom jeku, a finansijska konstrukcija projekta za kreditnu liniju od 290 miliona evra uspešno je zatvorena, saopštio je danas EBRD.

Beogradski projekat dobijanja energije iz otpada u Vinci, obezbediće glavnom gradu Srbije savremeni sistem upravljanja otpadom za grad od 1,7 miliona stanovnika.

U saopštenju se kaže da je ovo jedan od najvećih projekata javno-privatnog partnerstva (JPP) u Srbiji do sada koji donosi privatno finansiranje i ekspertizu za projekat u javnom sektoru.

"Budući da su svi uslovi sporazuma o finansiranju sada ispunjeni, zajmodavci počinju sa isplatom zajma kako bi se implementacija projekta odvijala na vreme. Ovaj projekat će zameniti jednu od najvećih deponija u Evropi, koja se nalazi na 15 kilometara od centra Beograda i u kojoj se nalazi više od 10 miliona tona otpada, nakon više od četiri decenije rada", kažu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

Lokalitet će, navode, u potpunosti biti saniran sa novom sanitarnom deponijom, postrojenjem za proizvodnju energije iz otpada kao i modernim objektom za preradu građevinskog otpada.

"Ovaj značajni projekat od 370 miliona evra predstavlja jedno od najvećih javno-privatnih partnerstava (JPP) u Srbiji do danas i donosi privatno finansiranje i ekspertizu za projekat u javnom sektoru. Kredit od ukupno 290 miliona evra će obezbediti grupa zajmodavaca", objašnjavaju iz EBRD-a.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbeđuje ukupno finansiranje u iznosu od 128,25 miliona evra što uključuje sopstveni kredit od 72,25 miliona evra, sindicirani kredit od 35 miliona evra sa Erste Group Bank AG, kao i 21 milion evra subvencionisanog finansiranja od strane Specijalnog fonda za zelenu energiju.

Izgradnja novih objekata započela je u oktobru 2019. godine i nastavila se tokom proteklog perioda.

Privatni investitori projekta, među kojima su SUEZ (Francuska), ITOĆU Korporacija (Japan) i Evropski fond MARGUERITE, osigurali su da se implementacija ovog projekta nastavi uprkos izazovima koji su nastali usled Covid-19 krize, poručuju iz EBRD-a.

Takođe su ispunili sve preduslove kako bi se finansijska konstrukcija uspešno zatvorila, kaže Žužanna Hargitai, regionalni direktor za Zapadni Balkan EBRD-a.

"Srbija je brzo i odlučno reagovala u borbi sa pandemijom i drago nam je da nastavlja dalje sa istom odlučnošću i voljom za uspehom. Napredak radova na deponiji u Vinči pokazuje zajednički prioritet javnih i privatnih partnera i njihovih kreditora, poput EBRD-a, u stvaranju čistog i zdravog okruženja", kaže Hargitai.

EBRD i ostali finansijeri, dodaje, u potpunosti podržavaju projekat u cilju njegovog uspešnog sprovođenja i započinjanja sa planiranim radom.

EBRD će takođe podržati realizaciju projekta kroz tehničku pomoć Gradu Beogradu za uspostavljanje jedinice za nadgledanje JPP-a i izgradnju njenog kapaciteta.

Nova deponija će, kako se navodi, biti usaglašena sa EU direktivama, sa savremenom tehnologijom upravljanja otpadom i tretmanom istog.

Zamena postojeće deponije takođe će otkloniti veliki rizik za životnu sredinu i zdravlje, uključujući zagađenje obližnje reke Dunav.

Postrojenje za proizvodnju energije iz otpada od 103 MW će doprineti smanjenju zavisnosti Beograda od uglja a takođe će smanjiti i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Imaće kapacitet za tretman oko 340.000 tona komunalnog otpada godišnje, dok će postrojenje za preradu građevinskog otpada tretirati 200.000 tona godišnje, kažu u EBRD-u.

Nova sanitarna deponija (kapaciteta 170.000 tona godišnje) će biti završena do kraja ove godine, dok se kompletan završetak projekta i početak operativnih aktivnosti očekuje 2022. godine.

Suzan Geranson (Susan Goeranšon), direktorka EBRD-a za infrastrukturu, dodaje da ovaj projekat predstavlja prekretnicu koja će promeniti život ljudi u Srbiji.

"Odgovoriće na aktuelne izazove u oblasti životne sredine a takođe će uvesti novu dimenziju u generisanju energije. Ovaj projekat pokazuje posvećenost EBRD-a vitalnom razvoju infrastrukture koja je danas aktuelnija nego ikad".

Finansiranje EBRD-a je deo većeg paketa koji uključuje Međunarodnu finansijsku korporaciju (IFC) i Austrijsku razvojnu banku (OeEB) sa kreditima od 72,25 miliona evra i 35 miliona evra ponaosob.

Ukupna investicija je mobilisana od strane preduzeća Beo Čista Energija doo, koju su osnovale globalno preduzeće SUEZ, japanski konglomerat ITOĆU i MARGUERITE Fund, pan-evropski kapitalni fond koji ulaže u obnovljive izvore energije, energetiku i transport.

Beo Čista Energija je sa gradom Beogradom 2017. godine sklopila 25-godišnji ugovor o JPP za prvo veliko ulaganje u oblasti infrastrukture životne sredine u regionu Zapadnog Balkana.

Bonus video:

(Espereso.rs/Agencije)