ĆERKA VLASNIKA MOTELA PREDEJANE KOJI JE UMRO OD KORONE OTVORILA DUŠU: Ovo nisam ni slutila

Kristina Stojanović (31) kaže da ju je, na vest o smrti Dragana Pavlovića (56), mnogo ljudi zvalo i govorilo koliko im je pomogao

NI nama najbližima, Dragan nikada nije govorio koliko je pomagao drugima. Zato sam bila u čudu kada su na vest da je tata preminuo počeli da zvone telefoni. Nikada u svom životu nisam imala toliko poziva. Pored reči saučešća u našem bolu, otvarali su mi dušu i govorili šta im je moj otac značio u životu. Te reči su bile melem za našu ranu, jer je njegov odlazak bio tako iznenadan.

Ovako, za "Novosti", priča Kristina Stojanović (31), ćerka pokojnog Dragana Pavlovića (56), vlasnika motela "Predejane" u istoimenom mestu na jugu Srbije.

Dragan je preminuo 29. marta u niškom Kliničkom centru najverovatnije od korone, zbog čega su i cela porodica i svi zaposleni u motelu, koji su bili u kontaktu s njim, proveli 28 dana u samoizolaciji. Niko od njih do današnjeg dana nije pokazao simptome bolesti, a enigma je za sve kako se i Pavlović inficirao.

KTITOR DRAGAN Pavlović vratio je život ne samo motelu, koji je bio pred gašenjem, već je bio ktitor crkve Svetog Arhanđela u Predejanu, u čijoj porti sada počiva. Prema rečima paroha Strahinje Mitića, bio je veoma ponosan na sve što je urađeno od 2009.

Iz rodnog Predejana, "trbuhom za kruhom", Dragan je otišao sa samo 15 godina. Vratio se dvadesetak godina kasnije, i to u poslednji čas, da vrati život ovoj varošici i istoimenom motelu. Od njegovog dolaska 2003. godine sve se promenilo i ne postoji nijedan javni objekat u ovom kraju u čijoj obnovi ili izgradnji nije učestvovao. A koliko je pomagao ljudima, teško da će se ikada saznati, jer se on time nikada nije hvalio.

Porodica veruje da je njegovoj iznenadnoj smrti kumovao oslabljeni imunitit i da je prehlada, koja mu se javila početkom marta, bila kobna za njega. Bio je od onih koji "ne priznaju da su bolesni", pa se i lekarima, najpre u Leskovcu, a onda i u Nišu, javio tek kada je bio vidno oslabljen.

Njegovi mnogobrojni prijatelji, među kojima su i državnici, političari i privrednici, mogli su da se oproste od njega samo putem društvenih mreža, jer zbog zabrane kretanja nisu mogli da ga isprate na večni počinak.

- Otišao je onako kako je voleo, sam - šapuće Kristina, koja se hrabro prihvatila da nastavi očevo delo.

Dragan je novac zarađen od građevinarstva u Rusiji ulagao u motel. Nikada nije krio da od ugostiteljstva ne živi, ali da živi stotinak porodica iz rodne varošice.

- Ovaj motel mu je, pored brata Aleksandra i mene, bio treće dete. Znam da će to nekome zvučati čudno, ali neverovatno koliko je bio vezan za njega. Ovo nisu za njega bili samo zidovi, već i uspomene na siromašno detinjstvo pored samohrane majke. Još kao dete obećao je sebi da će ga jednog dana kupiti. Život ga nije mazio, ali to nije pokazivao, već je uvek bio spreman da se našali i da savetuje druge. Nije bilo nežnijeg dede od njega prema unukama Sofiji i Veri - veli Kristina, koja je odlučila da se sa majkom Marinom i suprugom Milanom posveti vođenju motela.

Završila je žurnalistiku i radi u MUP, kao inspektor za strance.

- Osećam da ovde pripadam i znam da bi moj otac podržao moju odluku. Kada sam kao student radila preko leta u kuhinji nisam ni sanjala da ću jednog dana voditi motel, ali je dobro što me je otac naučio da cenim rad i svoje radnike. Pokazali su veliku odanost prema nama kada smo ostali bez oslonca - kaže Kristina.

Ljubav iz Rusije

KADA je došao u Rusiju, daleke 1987. godine, upoznao je Marinu, i od tada su bili nerazdvojni. Njihova ljubav odolevala je svim iskušenjima, a Marina kaže da joj je sada teško da se pomiri sa gubitkom.

- Svesna sam da sada deci moram da budem najveća podrška. Da nastavim da ih štitim, ali i da ih pustim da nastave sa svojim životima - kaže Marina.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernje Novosti)