OVAJ ČOVEK JE UPRAVO IZJAVIO NEŠTO ŠTO TREBA DODATNO DA NAS ZABRINE: Ovo uopšte nisu dobre vesti

Kompanije i startapovi u digitalnom sektoru u Srbiji posebno su pogođeni pandemijom korona virusa, a prve posledice COVID-19 su pad prihoda, smanjenje zarada i manji broj novih pozicija za zapošljavanje, kaže programski direktor za obrazovanje u Inicijativi "Digitalna Srbija" Nemanja Đorđević.

To su, kako navodi za Tanjug, osnovni zaključi analize te inicijative pod nayivom "Skener digitalne privrede", a koja je anketirala više od 300 predstavnika domaćih digitalno orijentisanih kompanija.

"Sudeći po sajtovima Infostuda, IT pozicije su manje pogođene, a razlog nije veća tražnja tehnoloških kompanija, već broj oglasa za IT pozicije u kompanijama iz tradicionalnih sektora. To nam govori da, u trenutnim okolnostima, tehnologija unosi dramatične i nepredvidive promene u sve sektore privrede", navodi Đorđević i napominje da ćemo morati da sačekamo kraj polugodišta kako bismo bolje razumeli lekcije iz pandemije.

Na pitanje kako su tehnologija i inovacije uticali na privredu i tržište rada, Đorđević kaže da je samo u SAD 3,3 miliona ljudi podnelo zahtev za osiguranje od nezaposlenosti što je, kako napominje, skoro pet puta više nego tokom poslednje ovakve krize osamdesetih godina prošlog veka.

Pandemija je, ocenjuje, ubrzala one procese koje su se već odvijali.

"Sada kada su nam fizički kontakti otežani do izražaja dolaze komunikacije i transakcije koje mogu brže da se prilagode virtuelnom okruženju (nastava i učenje na daljinu, online kupovina) ili oni poslovi koji nam pomažu da prebrodimo krizu (zdravstvo, obrada i analiza podataka, razvoj specijalizovanih softvera). Kroz celu istoriju inovacije pomažu ljudima da unaprede proizvodnju, bilo da su vremena mirna ili se borimo sa problemima svetskih razmera. Trenutno se četvrtina IT kompanija u Srbiji bavi nalaženjem rešenja koja bi pomogla u borbi protiv COVID-19", navodi Đorđević.

Inače, u Rejkjaviku, glavnom gradu Islanda, od 10. do 15. avgusta će biti održana Međunarodna letnja škola za mlade, za koju je prijavljivanje moguće do 30. maja, a čija je tema "Buduće veštine za održižvost radnog mesta: Priprema za tranziciju".

Nevezano za taj događaj, upitan kako mladi mogu da se pripreme na buduće promene i da li su u prednosti u odnosu na starije, Đorđević kaže da razlike nema i da mladi moraju da uče o savremenom svetu kao i odrasli, ako ne i više.

"To što je neko rođen u digitalnom okruženju ne daje samo po sebi posebnu prednost, mada nudi drugačije prilike. Potrebno je da obezbedimo novim generacijama platforme i uslove koji će im pomoći da izgrade sopstvene identitete i koji će im dati priliku da učestvuju u stvaranju budućnosti kakvu žele. Najbolja oprema za nepredvidivo tržište rada jeste kvalitetno obrazovanje", naglašava Djorđević.

Dodaje da nema pouzdanog uputstva koje će nekog dovesti "od škole do posla" jer je, kako navodi, sve teže zamisliti šta će biti budućnost za nekoga ko danas polazi u školu.

"Zato mi više ne možemo da imamo desetogodišnje obrazovne strategije i rigidne programe u našim obrazovnim institucijama, naši školski planovi moraju da predviđaju različite moguće ishode. Nama je potrebno fleksibilno obrazovanje, ono koje se menja u skladu sa brzim potrebama društva, ono koje ume da se samoreguliše, da odgovori na stvarne probleme", kaže Djorđević.

Sada tokom COVID-19 pandemije, kako ocenjuje, vidi se da je nužno za istim stolom okupiti zdravstvene radnike i statističare, programere i dobre menadžere, političare i druge eksperte.

"Škole i fakulteti treba da nas spreme baš za takav svet u kome nećemo imati od koga da prepišemo rešenje i gde će se više vrednovati iskustvo greške i dolaska do odgovora, od besprekornih ponavljanja poznatih rezultata", navodi Đorđević.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Agencije)